Srpski ‘Stounhendž’ stariji 1.500 godina od britanskog!

0
82

Mnogi možda ne znaju, ali u mestu Desić kod Šapca otkriveni su ostaci praistorijskog svetilišta. Na bedemu koji se najbolje može videti iz vazduha i do kojeg se može doći samo peške otkriveni su delovi palisadnog rova sa jamama od masivnih drvenih stubova.

„Ovaj dvouhi pehar, kako ga mi u arheologiji zovemo, zajedno sa peharima na visokoj cilindričnoj nozi, nedvosmisleno nam potvrđuje da se radi o ranom eneolitu, dakle o ranom bakarnom dobu“, rekao je arheolog Momir Cerović za RTS.
Naime, selo Desić i arheološki lokalitet Šančina pripada praistorijskoj kulturi iz doba eneolita koje je trajalo od 4.300 do 4000. godine pre nove ere, na području Cera.


Zanimljivo je da je oblik praistorijskog bedema u Pocerini koji je izgrađen kamenim i koštanim alatom najsličniji, kažu arheolozi, rondeli (krugu) u Engleskoj, ali je od Stounhendža stariji više od 1.500 godina, piše Nacionalna geografija.

„Ovaj lokalitet je jedinstven po toj arhitekturi, dakle 25 metara prečnik je ovog centralnog kružnog objekta, koji je po samom rubu imao taj zemljani nasip, zemljani bedem, nasut oko drvene palisade, a oko svega toga ide jedan šanac šest metara dubok, a oko šanca drugi zemljani prsten“, dodaje Momir Cerović

Prva arheološka istraživanja u Desiću obavljena su 1967. godine. Pedeset godina kasnije, 2017. godine, Narodni muzej u Šapcu je pokrenuo arheološka istraživanja lokaliteta Parlozi, Šančina, Paripovac u Desiću.

„Pre pola veka kolege iz Arheološkog instituta u Beogradu nisu imale ništa od pokretnih arheoloških nalaza, sem zidnog lepa koji je hronološki neosetljiv. Nakon 50 godina smo postojeću sondu ponovo uhvatili na terenu i otvorili još dve. Nije bilo moguće odrediti vreme iz kog je perioda naselje. Prevashodno je bilo datovano kasnije jer zemljano utvrđenje na koje smo naišli ima bedeme visoke četiri do šest metara. Ipak, pronašli smo dovoljno materijala na osnovu kog smo utvrdili pravo vreme nastanka. Od pokretnih nalaza došli smo isključivo do keramike u fragmentima. Nema dileme da je keramika iz perioda bakarnog doba, a vreme je od 4.300 do 4.000 pre nove ere. Dobili smo jasne pokazatelje iz kog perioda je objekat“, naveo je Momir Cerović, a prenosi glaspodrinja.rs.

Da Vas podsetimo:  ČETVRTI RAJH PROTIV SPC

Cerović kaže da u Srbiji ne postoji ništa slično i objašnjava zašto je lokalitet nazvao srpski Stounhendž.

„Tragajući uvideo sam da postoji češki, mađarski, a zašto ne bi postojao i srpski. U Desiću nismo naišli na kamene blokove (megaliti), koji su prva asocijacija na Stounhendž, ali na našem lokalitetu su nekada bili drveni stubovi. Upravo ta drvena građa i palisade se javljaju umesto kamenih i to je zajedničko za sve te rondele na koje nailazimo širom Evrope. Ipak, naš lokalitet je 1.500 godina stariji od engleskog. Istražili smo mrvice i sada je na nama je da od tih tragova rekonstruišemo prvobitni izgled objekta“, ističe Cerović i dodaje da ovo vredno i trenutno jedinstveno arheološko nalazište u Srbiji zahteva dodatna istraživanja kako bi bilo pravo kulturno i turističko blago šabačkog kraja.

Takođe, tim šabačkih arheologa došao je do zaključka da praistorijsko utvrđenje na lokalitetu Šančina u Desiću najverovatnije nije korišćeno za svakodnevni život, već je imalo kultni karakter.

„Nametalo se pitanje šta se tamo dešavalo. Zašto su ga oni toliko dobro utvrdili i branili. Nepostojanje nalaza životinjskih kostiju, ostataka hrane, kao i to što nema nikakvih alatki, ukazivalo je da taj objekat nije služio za svakodnevni život. Tamo su odlazili sa posebnim namerama i čini nam se da je imao kultni karakter. Na osnovu ruševinskog sloja možemo zaključiti da su bili jako visoki objekti, možda čak i spratni. To nisu bile obične kuće, moguće da su bile osmatračnice ili platforme za posmatranje neba. Možda i neka vrsta solarne opservatorije. Ne u smislu moderne, ali su imali potrebu da prate nebeska tela, smenu godišnjih doba. Čovek u praistoriji je mnogo više živeo u saglasju sa prirodom nego što to danas čini“, rekao je Cerović.

Da Vas podsetimo:  A Vučić samo što nije stigao: Krečenje KCS u “minut do 12”

izvor:https://serbiantimes.info/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime