Dok zapadni mediji pedantno beleže susrete američkih i evropskih emisera u Beogradu i Prištini u pokušaju da se smanje napetosti na Kosovu, sve je više onih koji pokušavaju da „zagrebu“ provršinu i analiziraju skrivene motive onih koji podržavaju kosovsku nezavisnost, a tiču se konkretnih ekonomskih koristi, pišu Novosti.
I ranije je bilo novinara koji su rasvetljavali zbog čega je zaista Kosovo oteto Srbiji, odnosno zašto su joj oduzeti državna i privatna svojina, a pogotovu prirodni resursi, čija vrednost još uvek nije ni izbliza precizno procenjena.
Priča je trenutno aktuelizovana i u italijanskoj štampi. Prvi se oglasio dnevni list „Verit“ (istina), koji je pokrenuo priču pod naslovom „Trka za blago Kosova, pokrenule se SAD“.
U tekstu se govori o tome šta se sve nalazi ispod zemlje na Kosovu. Autori podsećaju na procenu od pre deset godina, po kojoj prirodnih resursa ima u vrednosti od 25 milijardi dolara, i da se o tome malo priča u javnosti.
Kako se navodi rudarski sektor Kosva ima veoma značajan ekonomski potencijal.
Osim ogromnih rezervi uglja, lignita, olova i cinka tu je i tzv. multirudnički kamenolom, područje dugo 80 kilometara i široko 30, koje se prostire na severoistoka Kosova od Leposavića do Gnjilana.
Srebro, nikl, gvožđe, boksit, hrom, kobalt, zlato, bakar, kadmijum, bizmut i drugi industrijski materijali samo su neki od resursa prisutnih ispod tla na Kosovu.
Porošla godina je bila najunosnija za kompanije koje se bave ugljem i smatra se kako Kosovo u više generacija može da obezbedi energiju za čitavu jugoistočnu Evropu, sa sektorom koji je u stanju da zaposli 35.000 ljudi, sa godišnjom proizvodnjom od 17 miliona tona.
Što se tiče sektora olova i cinka, koji danas još uvek nisu razvijeni u punom obimu, smatra se da bi basen Trepče mogao da zaposli više od 22.000 osoba u odnosu na sadašnjih 2.500, pogotovu što zemlje EU nisu daleko, a svoje potrebe mogu da pokrivaju iz uvoza.
U prošlosti su obavljena brojna geološka ispitavanja na Kosovu, a ni do dana danas nisu objavljeni svi podaci. Ono što se zna sugeriše da prisustvo značajnih rezervi minerala može da obezbedi niz unosnih poslova onima koji se time bave. Zato i ne čudi što su se brojne svetske kompanije sjatile u ovaj region sa namerom da obezbede “ svoje parče kolača“.
Mi Srbi, veoma često znamo da ponekad preteramo! Tako i sa procenom vrednosti rudnog bogatstva Kosova. Ni ugalj, a još manje lignit koga najviše ima na Kosovu, se više ne smatraju energentima budućnosti. Na protiv, I ugalj i još lošiji lignit se zbog dokazanog katastrofalnog delovanja na trovanje atmosfere i okoline će u mnogim zemljama Evrope biti zabranjen kao gorivno već za godinu, u nekima već od 2025. Olovo se više neće u toj meri koristiti za izradu akumulatora i drugih vrsta baterija -zameniće ga npr. litijum, -njega na Kosovu nema- ili jedna modifikacija ugljenika grifin ili grafin, jedinjenja natrijuma itd. Olovo je takođe već danas metal predviđen za odstrel zbog poznatih nedostataka i mogućnostin jeftinije i sigurnije zamene drugim metalima. Cink još ide, posebno kao zaštita čelika i gvožđa od oksidacije sa kisenoikom iz vazduha – narodski rečeno od rđe. Naravno da mnoge novine u inostranstvu, posebno u letnjim mesecima kada nema dovoljno interesantnih „gorućih“ tema rado se pozivaju na neke nedokazive pretpostavke -pa tako i o vrednosti rudnog blaga Kosova. Sve što su napisali italijanski novinari, a posebno novinski izveštaji ljudi iz režimskih NOVOSTI,
nikako ne treba uzeti zdravo za gotovo. Jer i jedni i drugi često lažu više nego čuveni nemački baron Minhauzen!