Ako mislite da ste imali lošu godinu, samo pogledajte Aleksandra Vučića, piše u analizi za Centar za evropske analize Ferenc Nemet, doktorand na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti.
Njegove oblasti ekspertize su Zapadni Balkan, proširenje EU i regionalna bezbednost.
Predsednik Srbije, sada na vlasti gotovo deceniju i po, imao je zaista lošu 2025. godinu, konstatuje Nemet, prenosi Danas.
Kako navodi, izazovi poput studentskih protesta, udaraca po ekonomskim megaprojektima i neuspeha da ostvari željenu naklonost predsednika Trampa stavili su srpskog lidera u neugodan položaj.
„Nova godina biće obeležena onim što bismo mogli nazvati strategijom ‘Čekajući Godoa’, karakterisanom političkim upravljanjem štetom. Unutrašnji problemi nisu samo na horizontu – oni su toliko ozbiljni da bi mogli predstavljati prve ekserčiće u politički kovčeg vlade.“
Nemet navodi da su protesti možda bili predvođeni studentima, ali obuhvatili su izuzetno heterogeni segment srpskog društva tokom cele godine.
Podseća da je nezadovoljstvo pokrenuto padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, kada je poginulo 16 ljudi.
„Taktike koje je vlada često koristila, poput kampanja klevetanja protiv aktivista i akademskog osoblja, odvlačenja pažnje kroz sopstvene krize na severu Kosova i okrivljavanja susednih ili neimenovanih zapadnih zemalja za uplitanje, nisu uspeli da slome duh i podršku demonstranata. Njihov imunitet na ove taktike predstavlja zabrinjavajući znak za Vučića. Način na koji će on uspeti da se uhvati u koštac sa ovim velikim pokretom i dalje će biti ključno pitanje i u 2026. godini.“
Iako moć demonstranata govori sama za sebe (jedan miting u martu okupio je više od 300.000 demonstranata), to ne znači da će vlada – a naročito Vučić – odustati bez borbe, konstatuje Nemet.
„Politički zastoj je nastao: svaki ustupak bi značio ili kraj protesta ili mogući kolaps sistema. Ova pat-pozicija verovatno će trajati tokom cele godine.“
Vučić je, dodaje se u analizi, bio prinuđen da se oprosti od velikih ekonomskih projekata.
Podseća se da je u novembru britansko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto najavila neodređeno obustavljanje planirane investicije u litijumski rudnik u Srbiji. Nekoliko nedelja kasnije, američka investiciona firma Affinity Partners, koju je osnovao zet predsednika Trampa, Džared Kušner, povukla je svoj luksuzni razvojni projekat u Beogradu.
„Za Vučića, gubitak ovih ‘ljubimaca-projekata’ ne samo da šteti ekonomiji Srbije, već i duboko pogađa njegov politički ego. Pored toga, političke koristi – odnosno dodatni glasovi kroz najave velikih investicionih projekata – ostaju neostvareni san za predstojeću godinu.“
Navodi se da se najhitniji ekonomski izazov sa kojim će se Srbija suočiti i ove godine odnosi na jedinu rafineriju nafte u zemlji. Iako je OFAC, telo Ministarstva finansija SAD-a, dao NIS-u posebnu licencu za nastavak rada do 22. januara, to ne menja zahtev da rusko vlasništvo mora biti smanjeno na tačno nula procenata.
„Čvrst stav SAD-a prema NIS-u pokazuje da je primarni cilj Vašingtona uklanjanje ruskog energetskog uticaja i širenje američkih energetskih interesa – poput gasa (LNG) i malih nuklearnih elektrana – širom Evrope, uključujući i Balkan. Ovaj cilj ostavlja malo prostora za Vučića, uprkos njegovoj snažnoj pro-Tramp orijentaciji.“
Ovi strogi zahtevi i rokovi zatekli su Vučića nespremnog. Nadao se da će Trampov povratak u Belu kuću otvoriti put ka zlatnom dobu bilateralnih odnosa, donoseći političke i ekonomske koristi Srbiji. Poput Viktora Orbana u Mađarskoj i Milorada Dodika u Republici Srpskoj, Vučić je imao visoka očekivanja od Trampove administracije. Umesto toga, američka administracija do sada je ostala pragmatična, dajući prioritet svojim širim strateškim interesima nad ličnim afinitetima na Balkanu, navodi se u analizi.
Dodaje se da, u evropskom kontekstu, izgledi Srbije za članstvo u EU nikada nisu bili lošiji.
„Dugogodišnji balans između Istoka i Zapada – održavanje fasade EU aspiracija dok se produbljuju veze sa Rusijom i Kinom – postaje sve teže, posebno u svetlu globalnih promena i interesa američke spoljne politike.
Problemi prošle godine nisu nestali, samo su se intenzivirali. Unutrašnji pritisci, posebno studentski protesti, mogli bi naterati Vučića da raspiše vanredne izbore do kraja 2026. kao poslednju šansu da učvrsti svoju vlast. Istovremeno, razočaranje u američku spoljnu politiku prema Srbiji – obeleženu sopstvenim interesima i pragmatizmom, a ne naklonošću – dodatno je oslabilo njegov položaj.
Usred unutrašnjih izazova i pogrešnih procena o globalnim političkim promenama koje bi radile u njegovu korist, predsednik Srbije će verovatno nastaviti da radi ono što je činio veći deo prošle godine: politiku čekanja i posmatranja, u nadi da osigura sopstveni opstanak“, zaključuje Nemet.
