Prođe i taj Dan rudara. U Aleksincu na Dan rudara zapevao Rade Jorović, godinu i po dana od nesreće u aleksinačkom rudniku Soko u kojoj je stradalo 8, a povređeno 20 rudara. Bilo bi ove što proslavljaju sramota da iko od njih za sramotu zna. Šta je par poginulih rudara kad cela ova država polako postaje rudarska kolonija… Neće stradati više ljudi nego što je predviđeno prvobitnim planom.
RTS je za Dan rudara napravio lep prilog o tome kako su naši rudnici još uvek isti kao pre pola veka ali evo čuda, imamo strane kompanije da malo poprave stvari. Nahvalili su strane kompanije, koje rade u Srbiji i to kako zahvaljujući njima sad se u Srbiji mnogo bolje živi. Što reče jedan aforističar- Sad smo se modernizovali, pritisneš dugme i džak ti sam padne na leđa.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2018. godine u Srbiji 25 velikih svetskih rudarskih kompanija vrši istraživanja. Kompanije imaju vrlo zgodna imena za srpsko tržište poput Rakita, Avala resources, Stara planina resources.
Naravno, iza njih stoje velike strane kompanije. Sada kada smo doneli i protivustavni zakon o planiranju i izgradnji i smanjili koeficijent za ispuštanje otpadnih voda zagađivačima 1000 puta, biće ih još više. Činjenica je da ćemo uskoro sve značajne rezerve svega dati strancima na upravljanje. Činjenica je i da ćemo dopustiti da se domaći rudnici raspadnu, bez obzira na žrtve, da bi i njih preuzele strane kompanije.
Aleksinački rudnik Soko po navodima advokata Stojanovića, koji zastupa porodice poginulih rudara, više od godinu dana pre nesreće nije imao dozvolu dozvolu za rad, a tek nakon nesreće je zatvoren. Takođe se navodi da su radnici prijavljivali i ranije povećane količine metana, a da niko nije reagovao. Postoji snimak celokupne nesreće, koji porodice radnika traže na uvid ali do dana današnjeg, posle godinu i po to se nije desilo. Rudari, koji su preživeli dobili su po 3000 dinara za pretrpljeni strah.
Porodice poginulih rudara su podnele inicijativu pre 5 meseci da se formira Anketni odbor u Vladi Srbije, koji bi se bavio uzrokom ove nesreće.
Anketni odbor nije ni u najavi. Niko nije odgovarao. Tužilaštvo je odbacilo tužbe protiv 14-oro lica i zvanično obznanilo da nema osnova za gonjenje po službenoj dužnosti i da niko nije odgovoran. Porodice su tražile i svedočenje tadašnje resorne ministarke Zorane Mihajlović i nisu dobile odgovor. Žalile su se i Višem sudu u Nišu. Još ništa. Zašto tek danas pišem o ovome?
Zato što želim da podsetim da je vreme da se ovo pitanje ponovo pokrene i da nije pošteno ni prema našim rudarima ni prema njihovim porodicama da ovaj slučaj ostane nerasvetljen. Zato što želim da podsetim nadležne da se pozabave ovim pitanjem i da pozovem opoziciju i poslanike da ga ponovo pokrenu. Naši rudari i njihove porodice su zaslužili bolje od strane ovog društva i države.
Autorka teksta: Ana Ubavić, profesorka filozofije
