Švedska tajna kako održati visoke nadnice

0
2244
Foto: skrinšot Youtube

Ovaj članak je deo godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Nejednakost je loša za posao. Mnoge zemlje se trude da održe niske nadnice, kako bi pojačale izvoz, ali ovakva strategija škodi svetskoj potražnji, pošto radnici onda imaju manje dohotka za potrošnju.

Umesto toga, povećanje nadnica bi pogodovalo svima i podržalo održivi dugoročni razvoj, kao što je to Švedska pokazala poslednje dve decenije. Uprkos tome što je otvorena i dinamična ekonomija, Švedska je takođe videla povećanje u realnim nadnicama, pošto je pretrpela ozbiljnu ekonomsku krizu u ranim 1990-im, dokazujući time da socijalna jednakost, ekonomski rast i globalizacija nisu međusobno isključivi.

Povećanje plata u Švedskoj se suprotstavlja svetskom trendu koji ide ka smanjenju nadnica. Od ranih 1970-ih, nadnice kao deo BDP-a su pale kako u razvijenim, tako i ekonomijama u razvoju, dok se udeo profita povećao. Ustvari, sudeći po Međunarodnoj organizaciji rada, udeo zarada je pao u 91 od 133 zemlje. Podaci MMF i OECD pokazuju sličan trend. Posledice su rastuća dohodovna nejednakost, manja agregatna tražnja i sporija produktivnost rasta, sudeći prema nekoliko studija. Ovo otežava ekonomski rast.

Razvoj udela prilagođenih nadnica 1970 – 2015 (procentualni udeo u BDP) Izvor: AMECO baza podataka Discussion Note No. 15/14, International Monetary Fund

Sa porastom nadnica koje više ne guraju rast, pojavile su se dve nove strategije. Prva je strategija koja „vodi ka dugu“: potrošnja domaćinstva se pokreće rastućim dugom, kao što su mehuri imovine i mehuri nekretnina. Druga strategija je „izvozno vođena“: rast se pokreće neto izvozom, koje zemlje guraju potiskivanjem nadnica. Ove dve strategije su simbiotske. Prva zavisi od neto priliva kapitala, koji podržava potrošnju koja vodi ka dugu, dok druga zavisi od neto odliva kapitala i viška tekućeg računa. Ovo je neodrživo na duge staze i povećava rizik od još jedne finansijske krize. Međutim, strategija rasta vođena zaradama bi podržala održivi ekonomski razvoj.

Da Vas podsetimo:  Dodik: Kristijan Šmit neće pisati istoriju deci u Srpskoj

Kako možemo da vratimo pristojne nadnice? Mnogi ekonomisti tvrde da su tehnološki napredak i globalizacija ključni faktori, koji stoje iza opadajućeg udela nadnica u BDP, što znači da ništa ne možemo da učinimo da promenimo tu situaciju. Međutim, skorije empirijsko istraživanje ukazuje da je najvažnije za opadajući udeo nadnica slabija pregovaračka pozicija radnika. Ovo je delom rezultat tehnološke promene i globalizacije, ali takođe i finansijske deregulacije, povlačenja socijalne države i slabljenja sindikata. Zaključak je da je apsolutno moguće povratiti udeo nadnica, kroz primenu pravih politika, od regulacije finansijskog sistema do jačanja socijalne države, podržavajući sindikate i obezbeđivanjem mogućnosti za obuku radnicima, kao i kroz socijanu sigurnosnu mrežu. Jaki sindikati, pregovori o kolektivnoj ceni rada i visoka minimalna cena rada, mogu da neutralizuju negativni uticaj drugih faktora, kao što su nordijske zemlje i dokazale.

U Švedskoj, na primer, udeo nadnica u BDP se održavao ili čak povećavao, zahvaljujući jednakom pristupu javnim uslugama, institucijama koje promovišu socijalni dijalog i modelom tržišta rada, koji se oslanja na jake socijalne partnere i koordinisanim pregovaranjem o ceni rada. Posledično tome, švedski radnici imaju jaču pregovaračku poziciju, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, a realne nadnice su povećane skoro 60% između 1995. god. i 2016. god. Činjenica da Švedska ima veoma visoku stopu zaposlenosti protivreči argumentima da će više realne zarade neizbežno smanjiti zaposlenost.

Redistribucioni efekat sindikata u razvijenim ekonomijama
Izvor: Jaumotte, F and C Osorio Buitron (2015), Inequality and Labour Market Institutions, IMF Staff
Discussion Note No. 15/14, International Monetary Fund

Neki su branili porast udela profita u BDP, nauštrb udela nadnica sa argumentom da se profiti reinvestiraju u ekonomiju. U mnogim zemljama, međutim, veći udeli profita nisu rezultirali odgovarajućim povećanjem u investicijama. Dodao bih da veće realne nadnice ne moraju obavezno da ugroze profit. Povećanjem potražnje i posledično toga prodaje i guranjem rasta produktivnosti, veće nadnice mogu ustvari da pomognu da se uveća profit kompanija.

Da Vas podsetimo:  Jedni planduju, drugi gladuju

Čak i u globalizovanom svetu, sindikalizam i socijalna politika su još uvek veoma unutrašnje stvari svake države. Međutim, da bi se povećale nadnice na svetskom nivou, moramo da na međunarodnom nivou koordinišemo pokret rada i strategiju političkih reformi. Ovo bi nam omogućilo da se suočimo sa svetskim faktorima koji utiču na nadnice i takođe da izbegnemo „zatvorenikovu dilemu“, u kojoj neke zemlje potiskuju nadnice da bi stekli konkurentsku prednost nad drugima. Imajući u vidu da se tržišta rada i političke institucije u velikoj meri razlikuju od zemlje do zemlje, koordinisano povećanje cene rada bi bilo više verovatno između zemalja sa sličnim uslovima, ali je još uvek važno da se diskusija otvori ka svima. Konflikt između zemalja koje promovišu rast vođen nadnicama i zemalja koje veruju u niske nadnice kao izvoznu strategiju, može rezultirati u čak više podeljenom svetu.

Autor: Karl-Petter Thorwaldsson, President, The Swedish Trade Union Confederation

Preveo: Đorđe Stojković

Ovaj članak je u potpunosti preuzet u originalu na engleskom jeziku sa sajta Svetskom ekonomskog foruma:

https://www.weforum.org/agenda/2018/01/swedens-secret-keeping-wages-high

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime