Evo, kao po nekom nalogu odozgo, poslednja dva dana na medijima je lansirana odavno zaboravljena reč – KOMPROMIS.
Svi govore i pišu o kompromisu.
Ostrašćeni autošovinisti i smirene estardne patriJote.
Kompromis je postala reč koja je postala popularna.
Očekujem u narednim danima i nedeljam bujicu kompromisa.
Svi će da blebeću o kompromisu.
Svi će se pozivati na kompromise.
Papagajski će da krešte da je rešenje kompromis.
Šta je za njih kompromis?
Uzurpator malo popusti u svojoj bolesnoj potrebi da sve kontroliše.
Autošovinisti malo popuste u svojoj talibanskoj potrebi da veličaju EU-ropske vrednosti.
Estradne patriJote malo popuste u svojoj nacionalnoj euforiji o Kosovu.
Eto, gospodo drugovi, Prelazne vlade.
Ekstra! Divno! Koegzistencija kompromisa!
Svi kompromisi da uđu u Prelaznu vladu. Smešano najlakše se proguta.
Svi kompromisi na jedno mesto. Svi kompromisi pod jednu kontrolu.
Neka se zavedenom i lakovernom narodu zamažu oči.
Svi su kompromisi smišljeni da sačuvaju politički totalitarni sistem.
Kompromisi će da ugase proteste.
Kompromisi će da organizuju nameštene izbore.
Kompromisi će da nam donesu Prelaznu vladu.
Vladu kompromisa, koja će ozakoniti novu prevaru naroda.
Kompromisi će da odbrane totalitarni politički sistem.
Koji uništava narod kompromisa.
I našu tragediju produbljava bez kompromisa.
