Tri kampanje

0
478

Vikend analiza Jasmine Lukač

Vučić uveliko vodi tri različite kampanje – za patrijarha Srpske parvoslavne crkve, za predsednika Srbije, i za gradonačelnika Beograda

Foto: Printscreen Youtube

Jasmina Lukač | Demostat | Beograd

Stupanjem Džozefa Bajdena na predsedničku dužnost u Americi vraća se politička korektnost kao vladajujuća ideologija dela sveta, nakon kratkotrajnog poraza tokom mandata Donalda Trampa. U Srbiji se svakako ukazala kroz velika vrata i “u kapacitetu” i na način na koji dosad nije postojala. Prvi je kroz vidljivu promenu poruke Aleksandara Vučića i vladajuće SNS. Vučić uveliko vodi tri različite kampanje – za patrijarha Srpske parvoslavne crkve, za predsednika Srbije, i za gradonačelnika Beograda – na upadljivo politički korektan način, onako kako to nije u prethodnim izbornim ciklusima.

Prvo, to je “odlazak neistomišljenicima na noge”, sa pratećim finansijsko-političkim kompromisom u pozadini. U ovo spada božićna poseta manastiru Hilandar, kao i opozicionom predsedniku opštine Milanu Stamatoviću, na svečano otvaranje zlatiborske žičare. U slučaju Stamatovića se smatra da je priroda dogovora bila sledeća – Stamatovićevic neće praviti protestne skupove protiv vlasti, a vlast neće praviti probleme oko građevinskih dozvola za žičaru. U slučaju Hilandara, može se pretpostaviti da će manastir dobiti novac za dovršetak obnove nakon požara iz 2004, a zauzvrat na primer, neće otvoreno podržati vladiku Grigorija Durića, u slučaju da se kandiduje za predsednika Srbije.

Drugo, osim “odlaska neistomišljenicima na noge”, vidljivo su povučeni timovi Srpske napredne stranke zaduženi za nekorektnu kampanju na društvenim mrežama. To se dogodilo još u aprilu 2020, nakon što je kompanija Tviter objavila da je ukinula oko 8,500 naloga u Srbiji koji su aktivno podržavali vladajuću SNS. Kako su saopštili, neki od tih naloga bili su po deset godina stari, ali mnogo ih je bilo otvoreno u vreme 2018. dakle beogradskih izbora. Građanstvo prestonice važi za najprisutnije na društvenim mrežama, koje i najviše koristi Internet kao sredstvo informrisanja. Iz sličnih razloga ugašeni su i nalozi u državama poput Hondurasa, Egipta, Indonezije i Saudijske Arabije.  Pojavili su se potom u Srbiji i podaci o tome kako su lažni nalazi korišćeni za mehaničku robot kampanju protiv referenduma u Severnoj Makedoniji o promeni imena zemlje, odnosno o rešavanju spora sa Grčkom, koji je bio neophodan Skoplju za ulazak u NATO (zapadni vojni savez ne prima članice koje imaju međusobne sporove.)

Da Vas podsetimo:  Bog je “zadužen” za praštanje

Treće, dok je ranije samo za Vučića bila rezervisana “svetla” kampanja bez teških reči i ličnih uvreda, od kako je postalo izvesno da se Bajden i demokratski establišment u Vašingtonu vraća na vlast, u Srbiji su upadljivo iščezle ružne reči i iz nastupa i tekstova, višeg ešalona SNS-a.

Četvrto, kao glavna politička tema uspešno se održava “dijalog”, odnosno pripremanje ozbiljnih pregovora “velikog” vladajućeg bloka  i “malih” opozionih stranaka o popravljanju izbornih uslova. Ako je prkosni deo opozicije pred izbore u junu 2020. zbog odluke o izbornom bojkotu izbegao “dijalog”, sada nema kud, moraće da učestvuje, iz prostog razloga što u okolnostima korona pandemije nema nikakav drugi politički prostor na raspolaganju. Mada su mogući i performansi za pregovaračkim stolom, to je ipak potpuno druga pozornica nego što je ulica i demonstracije. Neće biti tu roze farbe za vrata zgrade RTS-a kao tokom zimskih protesta 2019/2020. već će se tražiti jedna sasvim drugačija vrsta poruke. Svi će se truditi da budu “dobri momci”, akcije “loših” su se strmoglavile nadole na političkoj berzi. Povratak političke korektnosti može biti dobra vest i za frakciju isključenih članova Demokratske stranke koju predovodi glumac Branislav Lečić. Jer, DS je dok su ti isključeni članovi poput Lečića bili u vlasti,  u srpskih okvirima predstavljala glavni nosilac i zagovornik ideologije političke korektnosti. Moguće je da će oni kao takvi biti potrebniji sada opozicionoj sceni, nego pobunjenička zvanična DS na čelu sa Zoranom Lutovcem, kojoj se može kao neoprostiv greh uzimati saradnja sa politički nekorektnim desničarima iz Dveri Boška Obradovića, tokom 2018. do 2020.

Peto, o duhu vremena svedoči priča koja je u Srbiji medijski eksplodirala sticajem okolonosti, istovremeno kad i završetak izbornog postupka u Americi. A to je priča o seksualnom zlostavljanju koju je pokrenula mlada glumica Milena Radulović, a podržala grupa njenih koleginica, od strane učitelja glume Miroslava Mike Aleksića. Suština ideologije političke korektnosti je da se ona meri ispravnim odnosom prema datoj društvenoj grupi, koja se karakteriše kao slaba, kao ranjiva i kao nezaštićena, ili nedovoljno zaštićena od strane većine. U ovom slučaju reč je o ženskoj deci i mladim devojkama. Ogromno interesovanje javnosti i medijsko praćenje u Srbiji, jednako je publicitetu pokreta i kampanje Me Too u Americi 2017.  koje su pokrenule žene napastvovane tokom umetničke karijere, a u čije se pobede ubraja i presuda na višedecenijski zatvor za holivudskog producenta Harvi Vajnstina.

Da Vas podsetimo:  PODELJENA SRBIJA

Najzad, za očekivati je da će uspeh povratka političke korektnosti zavisiti od načina na koji će Bajden uspostaviti liderstvo, u čemu će mu od pomoći biti i to što je obavljao dužnost potpredsednika u mandatu Baraka Obame. Ali, mnogo je onih koji tvrde da će pravi lider biti sadašnja potpredsednica Kamala Haris, koja svojom političkom pojavom predstavlja savršen proizvod upravo ideologije korektnosti. Mračna predviđanja i dalje tvrde da će prava kriza nastupiti zapravo kako opasnost od pandemije, usled vakcinacije bude opadala i popuštala, i kada se dese posledice preraspodele bogatstva koja se u međuvremenu, tokom pandemije, dogodila. A to se upravo poklapa sa vremenom održavanja izbora u Srbiji početkom 2022.

Izvor: Demostat

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime