Svetska istraživanja pokazuju da oko 80 odsto svih procedura i intervencija u zdravstvu – urade medicinske sestre. One su desna ruka i lekarima i pacijentima, iako se na njih prvo ljutimo i mi i lekari. Srbija bi, prema evropskim standardima, trebalo da ima duplo više medicinskih sestara. Ali, onih koje su školovane. Do tada, septembar je doneo povećanje zarada, a novo se očekuje posle Nove godine.
„Ne leči se samo hirurgijom i lekovima, leči se i pogledom i osmehom i dodirom ruke, i podrškom, i to je najviše na sestrama“, kaže Žana Đurić, glavna medicinska sestra Klinike za neurohirurgiju UKCS, za RTS.
Do 2030. godine svetu će nedostajati čak 30 miliona medicinskih sestara. U Srbiji je već zabrinjavajuće, jer po evropskim standardima na 100.000 stanovnika neophodno nam je 1.400 medicinskih sestara, imamo ih 600. Mnoge su otišle u inostranstvo.
One koje su ostale, bile su danas na Sedmom nacionalnom kongresu medicinskih sestara i tehničara.
„Moja poruka bi bila za svako ko radi, ko voli da radi svoj posao, da radi, bez obzira na sve, zato sam ja tu 35 godina a da treba nešto da se promeni, treba, u svakom smislu“, rekla je Svetlana Cvetković, glavna medicinska sestra Klinike za digestivnu hirurgiju UKCS.
„Sada sam glavna sestra klinike, to iziskuje ogromnu energiju, umeće, mudrost, toleranciju, pažnju, toliko toga što nećemo naći u medicinskim knjigama, ali će nas život i okruženje naučiti da moramo biti sve što sam nabrojala“, rekla je Žana Đurić.
„Sve što sam postigla, dobrim delom, mogu da zahvalim ne smao kolegama, nego upravo medicinskim sestrama“, rekla je ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Žana je sestra 30 godina, završila je Odsek hirurgije na Visokoj medicinskoj školi, radila je i u intenzivnoj nezi, i u operacionoj sali. I ona i predsednica Udruženja „Sestrinstvo“ poručuju – brzo se može do rešenja svih problema.
„Donošenje zakona o sestrinstvu u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti rešava sva ova pitanja, uređuje sestrinstvo kao profesiju – kompletno, od obrazovanja pa sve do onoga što nas muči“, kaže Marija Galić, predsednica Udruženja medicinskih sestara i tehničara UKCS “ Sestrinstvo“.
A boli ih i muči – i plata, i uslovi rada, i to što ih nema dovoljno, ali i to što su prekvalifikacije taj problem dodatno zakomplikovale.
„Svako može da bude, od taksiste, do frizerke, do fakultetski obrazovanih, koji nemaju svoj posao u struci. Mogu da nam pomognu ali kao pomoćni radnici, a ne kao medicinske sestre“, kaže Svetlana Cvetković.
„Ne želim da nekoga prozovem ili da kažem da ne radi dobro svoj posao, ali radi se o tome koliko je znanje prisutno pre nego što krenu da rade, koliko poznaju zdravog čoveka da pruže pomoć bolesnom čoveku“, kaže Žana Đurić.
Zato će ministarstva zdravlja i prosvete napraviti spisak i proveriti akreditacije ustanova koje se bave edukacijom. Biće proverena i svaka prekvalifikacija.
„Sestre su jako neraspoložene kada su upitanju ove prekvalifikacije. Mislim da apsolutno moramo vratiti poštovanje sestrinskoj profesiji, ili ćete učiti četiri godine, ili nemojte da se zovete medicinska sestra. Mislim da će sa povećanjem plata, prvo 5 posto sada a onda i 10 posto posle Nove godine, njihov položaj u materijalnom smislu biti bolji, naravno, uvek moramo raditi na što boljim radnim uslovima“, poručuje ministarka Grujičić.
Najavljuje i da će sve sestre koje su radile tokom kovida, dobiti posao na neodređeno vreme i da će nekom budućom sistematizacijom biti osnovano i Odeljenje za sestrinstvo u Ministarstvu zdravlja.
