Vlast se služi vanrednim izborima da bi svoju aparaturu držala u neizvesnosti, a sa druge strane, da bi čitav spektar aktera od opozicije, međunarodnih i domaćih posmatrača i medija držala u jednoj vrsti spekulacije, smatra Raša Nedeljkov, dok je Đorđe Vukadinović pri stavu da za razliku od probnih balona najave izbora, koji su za cilj imali ublažavanje energije protesta, ovoga puta ima nekoliko unutrašnjih i spoljnih faktora koji predsednika Aleksandra Vučića navode da ozbiljno razmišlja o izborima.
Prema saznanju portala N1, predsednik Srbije i doskorašnji lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić doneo je odluku da vanredni parlamentarni izbori budu održani u decembru,a nije isključeno da u istom terminu budu održani i lokalni izbori u pojedinim gradovima i opštinama za koje se proceni da mogu da se dobiju, a možda čak i u svim.
Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov, za beogradski Medija centar navodi da su vanredni izbori postali jedan vrlo zgodan mehanizam pod izgovorom demokratskog legitimiteta. „Oni su način da se bez suštinskog polaganja računa kupuje vreme i dobije se dugačak period vladanja na tzv. legitimitetu izbora, a u suštini imate sve veću apstinenciju i nepoverenje građana u odnosu na sam izborni proces. Građani smatraju da su svi isti, da će svakako pobediti „ovi“ pa zašto onda uopšte učestvovati u izbornom procesu, a to sve dovodi do toga da su političari na vlasti stvorili idealno okruženje da vladaju bez bilo kakvih osvrta na demokratske mehanizme kontrole i polaganje računa“.
Naš sagovornik ističe da je u Srbiji kultura demokratije, pre svega među političkom elitom, onda samim tim i u društvu na ekstremno niskom nivou. „Izbori nisu izvor demokratije, oni su postali mehanizam vladanja. Vlast se služi vanrednim izborima da bi svoju aparaturu držala u neizvesnosti, a sa druge strane, da bi čitav spektar aktera od opozicije, međunarodnih i domaćih posmatrača i medija držala u jednoj vrsti spekulacije. Zato je važnije pričati o pritiscima na birače i zaposlene u javnoj upravi koji se događaju dok mi pričamo o predstojećim izborima“, smatra Nedeljkov.
On podseća da u ovom trenutku imamo dve trećine visokih državnih zvaničnika koji su na privremenim ugovorima vršilaca dužnosti. „Vršilac dužnosti ne mora da ispunjava zakonske uslove za poziciju koju obavlja, ne mora da dolazi putem konkursa i najvažnije, ugovori se produžavaju na tri do šest meseci. Imate visokog zvaničnika koji bi svoj posao trebalo da obavlja u skladu sa uzusima struke, vrlo specifične na različitim mestima, međutim, njima je važnije da im se ugovor produži i samim tim će raditi stvari koje se od njih očekuju, a ne šta nalaže profesionalnost“, navodi sagovornik Medija centra.
Prema njegovim rečima, prethodnih deset godina smo izbore imali praktično na dve godine i tu smo dobili da se nikome ne polažu računi jer uvek postoji izgovor- evo imamo izbore.
„Mi smo 2020. godine kada je većinu u Narodnoj skupštini činilo preko 95 odsto vlasti čekali trenutak za konstituisanje skupštine i za formiranje Vlade. Takođe 2022. godine, kada je postojala vrlo jasna većina, čekalo se šest meseci da bude izglasana nova Vlada Srbije, iako je ona mogla da bude formirana sutradan u odnosu na momenat konstituisanja Narodne skupštine. Važno je napomenuti da su se u sličnom trenutku održavali izbori u Sloveniji i Sevrenoj Makedoniji i da su oni imali oformljene Vlade mesecima pre u odnosu na nas. Dakle, u tom vremenskom periodu imali smo Vladu koja je radila u tehničkom mandatu i zvanično niste mogli da zatražite nikakve informacije, niti su se bavili ikakvim politikama i sprovođenjem istih, izgovor je bio da se čeka nova Vlada i novi ministar resornog ministarstva. Za to vreme u pozadini su se dešavale razne stvari, koje su nas samo iznenadile u nekom trenutku u medijima“, objašnjava Nedeljkov.
Sagovornik Medija centra je pri stavu da su izborni uslovi jako teški, a da se minimum uslova neće dostići dok u društvu ne bude postojao artikulisan zahtev da se okolnosti poprave. „Tu vrstu artikulisanih zahteva mogu da ispostave jedino građani koje bi određena politička struktura trebalo da mobiliše. Nijedno ljudsko pravo nije zadato, već je svako pravo izboreno i ono se osvaja“, zaključio je Nedeljkov.
Za političkog analitIčara Đorđa Vukadinovića najava vanrednih izbora za decembar je mnogo ozbiljnija u odnosu na neke druge i prva realna u odnosu na sve ono što smo slušali prethodnih meseci, posebno kada je reč o parlamentarnim izborima.
„Nisam siguran da će ih biti sto posto, ali sam prvi put siguran da će ih biti. Za razliku od probnih balona najave izbora, koji su za cilj imali ublažavanje energije protesta, ovoga puta ima nekoliko unutrašnjih i spoljnih faktora koji predsednika Aleksandra Vučića navode da ozbiljno razmišlja o izborima, ako već i nije doneo odluku“, kaže Vukadinović.
Sagovornik Medija centra smatra da, kada je reč o lokalnih izborima, postoji tehnička mogućnost da isti budu prevremeni, mada ona jeste komplikovana. „S druge strane, u slučaju verovatne pobede SNS na parlamentarnim izborima, opoziciji bi „oslabio moral“, pa bi im to donelo lakšu pobedu na lokalu, stoga postoji mogućnost da izbori ovoga puta zaista budu razdvojeni“, navodi Vukadinović.
Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku je najneizvesnija sudbina izbora za Skupštinu grada Beograda. „Oni su mač sa dve oštrice i za vlast i opoziciju. Osim jednog dela opozicije, beogradske izbore niko previše ne priželjkuje. Vlast ih sigurno ne želi, ali deo opozicije je ambivalentan u odnosu na njih. Ovi izbori su najpre obećani i dogovoreni, ali su najmanje verovatni, bilo da govorimo o decembru ili proleću sledeće godine“, smatra naš sagovornik.
Opozicija u ovom trenutku može nešto sitno da učini na popravljanju izbornih uslova, a šansa za krupnije promene je propuštena proletos kada je na ulicama bilo stotinak hiljada ljudi, kada su oni govorili da ih izbori ne zanimaju. „Sada je samo pitanje da li će ići u još jedan jalov bojkot ili na nove izbore pod nepovoljnim okolnostima“, zaključio je Vukadinović.
