Otkrivanje spomen-sobe i spomenika Draži Mihailoviću, intenzivirali su upozoravanje na „napuštanje antifašizma“ i rehabilitaciju fašizma. Dramatično, ali srećom ne baš tačno…
Najvećim delom, i ovo je samo nus-pojava stalno praktikovanog antikomunizma i orijentacije „udesno!“. A da je Draža bio neprijatelj komunista i nesklon „levici“, svakako je sigurnije od toga da li jeste ili nije bio neprijatelj „fašista“. Uz to je „fašizam“ za mlade koji zbog brojnosti među njegovim poštovaocima posebno zabrinjavaju, daleka prošlost poprilično nepoznata. Retko pominjana i bez pristalica, za razliku od „komunizma“ koji je ne samo bliža prošlost nego i sadašnjost! Povremeno se čuje kako postoje i po imenu komunističke organizacije, oglasile su se i povodom Spomenika. Uzgred, ni stariji i baš stari, ne prave razliku između „fašizma“ i „nacizma“. A trebalo bi, bar što Srbija sa fašističkom Italijom, skoro da nije imala veze. Za razliku od nacističke Nemačke…
Odsustvo interesovanja za Dražin osporavani „antifašizam“, normalno je u klimi praktično i „državnog antikomunizma“, i skoro opšteg odricanja od svega „levog“. Ako je tačno da iza podizanja spomenika javno stoji i poslanik SPS, koja se od njega ne „ograđuje“, od „levog“ se distancira i zvanično leva stranka! Ko bi se i zašto bi se, zamajavao time što su se Draže, zbog „neaktivnosti“, odrekli nimalo komunistički Englezi? Kralj Petar smenio sa funkcije ministra vojnog, i pozvao njegove da se priključe NOP-u? Čak da uopšte nije bio za Srbiju, nego za sada skoro anatemisanu Jugoslaviju? A uz to nema zamajavanja, neosporna je činjenica, zakonsko priznanje četnika za „drugi antifašistički pokret“! Podići spomenik vođi pokreta otuda nije napuštanje antifašizma, nego dalji korak u „ispravljanju istorijske nepravde“. Vođi onog drugog, „komunističkog“ i „levog“, još za života je podignuto ko zna koliko spomenika! A tu su, još neke činjenice. „Armijski general“ (za tri-četiri godine od pukovnika!), „prvi gerilac porobljene Evrope“, „Čiča Draža“, baš lepo zvuči! Impresionira, delu mladih nudi uzor trajniji od Ceca i Jeca, pa i Novaka i Nikole… Uz to je Srbin, koji danas kao takav, ne može biti zločinac. Osim ako to ne kažu, „komunisti“.
Prosto ko pasulj: „Neprijatelj mog neprijatelja, moj je prijatelj!“. Kuda ovo može odvesti i da li će drugde biti shvaćeno ovako ili kao „istorijski revizionizam“ i „rehabilitacija fašizma“, druga je stvar…
autor:Radovan Marjanović
