Srbija je u prvih pet meseci zabeležila deficit tekućeg računa platnog bilansa od svega 191 milion evra.
Kako piše portal Danas, ovo je 13,2 puta manje nego u istom periodu prošle godine, kada je deficit iznosio 2,5 milijardi evra.
Ovaj neuobičajeni rezultat za domaću ekonomiju, koja obično beleži znatno veće deficite, posledica je nekoliko faktora, a pre svega pada uvoza i cena energije.
Izvoz struje je od januara do maja povećan međugodišnje tri puta, a istovremeno je smanjen uvoz 40 odsto. Suficit u trgovini strujom je ove godine do kraja maja iznosio oko 300 miliona evra.
Istovremeno, vrednost uvezenog prirodnog gasa je bila manja nego u istom periodu prošle godine za oko 440 miliona evra.
Ukupno deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom za pet meseci iznosio je oko 2,7 milijardi evra (4,5 milijarde u 2022), a skoro polovinu ovog manjka nadoknadio je višak u izvozu usluga.
Suficit u razmeni usluga za pet meseci iznosio je 1,3 milijarde evra, za 65 odsto više nego u istom periodu lane.
Pednjačio je izvoz IKT usluga koji je za pet meseci dostigao 1,34 milijarde evra što je za 41 odsto više nego u pet meseci 2022. godine.
Urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ivan Nikolić rekao je da, ne samo da se smanjuje uvoz energije, već i drugih proizovda, pre svega sirovina.
„Nikad niži deficit od ovih 191 milion evra Srbija nije imala. To se odražava i na rast deviznih rezervi pošto je Narodna banka Srbije (NBS), zaključno sa petkom neto otkupila 2,3 milijarde evra. To je delom posledica manjih potreba za devizama za uvoz“, rekao je Nikolić.
Dodao je da bi svako popuštanje deviznog kursa od strane centralne banke u ovom trenutku vodilo drastičnom jačanju dinara, a „pitanje je kome to treba sada“.
Zanimljivo je da, iako vrednost izvoza raste to se u celosti odnosi na više cene, a izvezene količine proizvoda stagniraju ili čak opadaju.
S druge strane, na računu sekundarnog dohotka, beleži se snažan rast doznaka radnika iz inostranstva. Naime, prilivi od doznaka radnika na godišnjem nivou su povećani za 30 odsto i dostigli 1,68 milijardi evra, bruto.
Ukupni lični transferi, koji obuhvataju i inostrane penzije, socijalna davanja i poklone koji su ušli u zemlju za pet meseci iznosili su 2,1 milijardu evra.
Poređenja radi, neto direktne investicije u ovom periodu iznosile su 1,66 milijardi evra koje su inače povećane međugodišnje za čak 58,2 odsto (u neto iznosu 1,75 milijardi evra).
Prema nedavnim izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića za šest meseci je zabeležen priliv stranih investicija od 2,1 milijardu evra.
Za doznake je karakteristično da rastu u vreme kriza jer ljudi iz inostranstva šalju više novca porodicama.
Jedan od uzroka može biti i inflacija koja je smanjila kupovnu moć stanovnika i povećala njihove potrebe za pomoći od članova porodice koji rade u inostranstvu.
Dijaspore drži ekonomiju. Samo mali primer, poslao sam nešto para kući da popločaju dvorište stare porodične kuće. Te pare su otiššle u firmu koja se bavi proizvodnjom behatona. Sa tim parama mogu da pokrenu proizvodnju, plate svoje radnike, plate poreze. Direktna injekcija u privredu. Ne mora dijaspora da otvara pogone, mada je tako veća korist za društvo, dovoljno je što utiče na porast potražnje.
Стране инвестиције се делимично топе у приватним џеповима, по принципу : „а колико ја ту дођем?“. Зато по Србији имамо гомилу профитера- богаташа који су „снашли!“. Тако је то кад не постоји никаква финансијска контрола како се паре троше и где иду!
uptavo tako