Ako poslednjih nedelja pažljivo pratimo izveštaje režimskih i medija pod dominantnim uticajem režima iz svih segmenata informativnog prostora, bez velikog intelektualnog napora možemo zaključiti da je propaganda vakcinacije protiv virusa covid-19 dostigla svoje limite. Atakovanje na mozak prosečnog gledaoca/čitaoca iščitavanjem statističkih podataka o vakcinisanom delu stanovništva, ciljano selektovanih da konzumenta informacija dovedu u zabludu, daje sve slabije rezultate jer, u odmeravanju snaga sa slikama iz svakodnevnog života – npr. drastično smanjene dužine redova za vakcinisanje u za to određenim zdravstvenim ustanovama širom Srbije – ono gubi bitku. To su, naravno, i vlastodršci uvideli, pa su počeli da primenjuju drugačiji pristup u pridobijanju stanovništva za odziv na vakcinaciju.
Ustav Republike Srbije daje jasan i nedvosmislen odgovor na pitanje o obaveznosti vakcinacije. Uvođenje obavezne vakcinacije bilo bi apsolutno protivustavno (vidi čl. 25 Ustava RS, kojim je utvrđena nepovredivost fizičkog integriteta ljudskog bića), jer bi propisivalo nametanje radnji kojima se zadire u psihofizički status čoveka bez njegove saglasnosti. Takođe, ono bi bilo protivno određenim međunarodnim aktima, ratifikovanim u Narodnoj skupštini, kao što je Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini (čl. 5). Sve to protivnarodna marionetska vlast u Srbiji, potčinjena globalističkim centrima moći u Briselu, Vašingtonu i ostalim zapadnim metropolama odlično zna, kao što zna da ni uraganska propaganda vakcinacije posredovana medijima pod njihovom kontrolom, ni mere stimulacije tipa finansijskih olakšica u pogledu raznih vidova plaćanja obaveza prema državi (npr. najava umanjivanja troškova registracije i osiguranja motornih vozila za vakcinisane vlasnike), neće dati željeni razultat. Zato pribegavaju zaobilaznim strategijama, koje imaju za cilj da pokolebaju, zastraše i ucene građane koji ne žele da se vakcinišu (uključujući i one izrazito slobodnomisleće, samosvesne i podrobno informisane) i unesu razdor u njihove porodice.
Dole izloženi dokument predstavlja primer takve strategije, odnosno njenog najvažnijeg rukavca, zbog kojeg smo je i nazvali zaobilaznom: u tom delu se vidi da ključnu ulogu u njoj igraju, ne nosioci vlasti na bilo kom nivou od lokalnog do državnog, neko poslovodni organi u preduzećima i ustanovama. Činjenica da se u ovom slučaju radi o preduzeću nastalom/restrukturiranom u periodu sumnjivog poslovanja krajem devedesetih godina (čitaj ranoj fazi tranzicije, eskalirane u perodu postpetooktobarske tranzicione pljačke) daje izloženom primeru upečatljivost.
„Važno obaveštenje“ rukovodećeg lica Privrednog društva … „Kartonval“ je čin nevešto maskiranog mobinga i ukidanja zaposlenim prava koja proističu iz njihovog doprinosa poslovnim rezultatima firme, što predstavlja flagrantno kršenje korpusa njihovih zakonom ujemčenih prava na koje se mora reagovati svim zakonitim sredstvima. Dobro ga proučimo, jer žrtve takvog podlog i progredirajućeg mehanizma uslovljavanja može postati svako od nas ko je zaposlen u preduzeću ili ustanovi gde je njegova implementacija moguća. Ako smo svesni u kakvom vremenu živimo, znamo i da je takvih poslodavaca mnogo.
Izvor: Borba za istinu
nagrada za one koji se vakcinisu turisticko putovanje u Mionicu i metar kubni kamenstruganika za vikendicu iz Mionice.
Moze besplatno putovanje u Tursku preko Royal Charter Service-a.