Iz istorije Bačke Palanke
Foto: Železnička stanica prosperitetne varoši
Dve legende, jedna iz 17. veka, a druga iz doba pred Prvi svetski rat, i danas raspaljuju maštu meštana Bačke Palanke jer su dobre priče i onda i sada veoma tiražne: u prvoj su glavni junaci hajduci, a akter druge je fatalna lepotica koja je uspela toliko da zavadi dva rođena brata da su zbog nje srušila najlepši i najveći hotel u gradu.
I danas nije retkost da žene, posebno one s estrade i starlete, vole „bliskost žestokih momaka“ jer to zna i da se isplati. U prethodnim vekovima bile su slabe na hajduke, dok je siromašan svet pukim banditima, drumskim razbojnicima, secikesama, ali i ubicama, dodavao oreol heroja.
Pre više od tri veka u samoj Palanci, pa i ataru, bilo je dosta hajduka, ali na posebno glasu bio je izvesni Crni (Kara) Maksim, o kome se pričalo samo šapatom jer je na neki način bio je neformalni gazda varoši. Niko mu nije znao pravo ime i prezime, mada i danas ima spremnih da i pod zakletvom navedu ko je bio, iz koje je kuće, šta je voleo od jela i pića, koliko zuluma načinio i blaga orobio od bogatih gazda i plemića, koliko lepotica obljubio… Svedocima su grobovi odavno zarasli u travu, a letopisci bili lenji da evidentiraju sva njegova nepočinstva.
Ipak, ostalo je zapisano da su u ta vremena ljudi sa znatnim imetkom i mnogo novca, pre polaska na neko duže putovanja ostavljali testament jer nisu znali hoće li se živi vratiti. Pragmatično su to činili da se potomci ne bi krvili oko nasleđa ako domaćin izgubi glavu. Kažu da je Maksim, mada je bio razbojnik, bio i omiljen među sirotinjom jer je uglavnom otimao od bogatih i delom pomagao gologuziju.
Sve čak i previše liči na velikodušnog „pravednika“ iz Šervudske šume Robina Huda. Oni koji nisu skloni mitomaniji i jeftinoj romantici, prozaično objašnjavaju da su hajduci zaista pljačkali bogate jer od siromašnog čoveka nisu imali šta oteti, a da li su plen s nekim delili – teško je proverljivo. Osim što su verovatno neku mrvicu udeljivali jatacima.
Kako narod odvajkada mrzi vlast, tako ume i od razbojnika da pravi junaka, te se pričalo da je Maksim bio naočit čovek, pa se, navodno nije nudio udatim ženama, već samo udovicama i u to vreme retkim raspuštenicama, koje su ga dočekivale ne samo raširenih ruku. Sve anegdete o njemu dostojne su dramaturgije turskih i latino televizijskih novela. Kao što obično biva, Maksim je pao zbog izdaje jer ga je vojska opkolila negde u okolini Paraga, nije hteo da se preda, borio se dok je god mogao i bio ubijen.
Bilo je, međutim, i običnih bitangi, spremnih da upadnu na salaš pa prebijaju i ubija domaćine, čak i za polu suve slanine i nekoliko pari kobasica. Zato je administracija carice Marija Terezija naredila da se salaši moraju grupisati, ne sme ih biti manje od 17 jer su usamljeni bili lak plen. Obični paori pljačkanje bogatih nisu tretirali kao zulum već sopstvenu osvetu prema klasi nedodirljivih.
Palanka je, inače, početkom 20. veka imala pet hotela, a najveći u ovom delu Bačke bio je „Dunav“, koji je radio na uglu sadašnjih ulica Jugoslovenske armije i Žarka Zrenjanina. I za današnje prilike bio je veliki, s dosta soba i apartmana, lepo uređenom baštom gde je koncertirao orkestar, kuglanom, bilijarima, teniskim igralištem, jednom većom salom i nekoliko manjih.
Po jednoj verziji, ostareli vlasnik, izvesni Rojter, prodao je hotel trgovcu Erlemanu, koji je imao veliku radnju za prodaju tekstila i to na mestu gde je sada kafić „Orhideja“. Nedugo po pazaru, novi vlasnici su hotel porušili, sav materijal, pa i plac, prodali. Po novosadskim hotelima mogli su se dugo videti stolnjaci na kojima je pisalo „Hotel Dunav Nemačka Palanka“
Po realističnoj verziji, novi vlasnik je hotel kupio iz čisto špekulativnih razloga jer je pred sam početak Velikog rata potražnja za građevinskom materijalom bila velika, a trgovac je tom transakcijom zgrnuo grdne pare. Po drugoj verziji, koju ovdašnji svet preferira, novi vlasnici su bila dva brata zaljubljena u izvesnu lepu Anu iz Bača, koja je, navodno, ašikovala s obojicom.
Kako ni jedan nije hteo da odstupi, toliko su se posvađali i omrzli da su hotel razgradili i podelili – ciglu po ciglu. Ispalo je da je fatalna dama unazadila mesno hotelijerstvo jer Palanka danas ima samo jedan hotel s tri zvezdice. Neki letopisci tvrde da su svađu braće potpirivali i vlasnici drugih hotela, naravno da bi se ratosiljali konkurencije. Tu verovatno ima istine, mada kao scenario za eventualnu TV seriju priča o ljubavnom trouglu pije više vode.
