Otac Uroš Popović paroh dobrinjski u Tutinu rođen je 1897. godine u Azanima (opština Berane) u svešteničkoj porodici koja je dala preko četrdeset sveštenika Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, oženio se Olgom, a Gospod im je podari sreću sa petoro dece: dva sina: Dušana i Milorada… i tri kćeri: Jelicu, Milicu i Leposavu.
Otac Luka Popović paroh suvodolski rođen je 1890. godine u Suvom Dolu (Pešter) od oca sveštenika Milutina i majke Marije. Njegovi koreni su od Azanske svešteniške porodice Popovića odakle je i o. Uroš.
Završio je Bogoslovsko-učiteljsku školu u Prizrenu, a za svešteniški čin pripremao se još i u Pećkoj Patrijaršiji.
Kao regrut učestvovao je u Prvom svetskom ratu, bio je ranjen u prvim ratnim okršajima da bi potom otišao na lečenje u Francusku. Oženio se Maricom rođ. Čukanović, imali su šestoro dece: Žarka, Dobrilu, Olgu, Gradimira, Goricu i Vladetu. Postavljen je za paroha suvodolskog 1926. godine.
U toku Drugog svetskog rata muslimanski fanatici (odredi tkz. Bali Kombetara) pod komandom Salka Ganevića iz tutinskih Gujića spremali su ubistvo oca Luke i njegove porodice. Likvidaciju su pokušali da izvrše na Lučindan 1942. godine.
Opkolili su kuću sveštenika i uz pretnju spolja bacili su bombu u spavaću sobu gde je spavala porodica, teško je ranjena u glavu i ruke popadija Marica. Čim je jutro svanulo otac Luka je sa porodicom napustio svoj voljeni Suvi Do i svoju parohiju.
Gostoprimstvo je našao kod oca Uroša paroha dobrinjskog u Tutin.
Kada je o. Luka izbegao u nešto bezbedniji Tutin koji je u to vreme bio pod albanskom civilnom vlašću, i italijanskom vojnom, u njegovu kuću se uselila komanda Salka Ganevića nacističkog saradnika, koja nije odustajala od likvidacije sveštenika.
Teško ranjenu popadiju Maricu i jako obnevidelog oca Uroša lečio je italijanski vojni lekar dr. Rivera. On je planirao sa italijanskom komandom i porodicama sveštenika da ih sve vojnim sanitetom prebaci do Raške.
Na iznenađenje Italijanske vojske i meštana osvanula je krvava nedelja u Tutinu 21. feruara 1943. godine.
U Crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla između 08-09 časova hicima bandita Salka Ganevića u toku Svete Liturgije ubijeni su sveštenici Uroš i Luka,a sa njima i sedamnaestogdišnji crkvenjak Jablan.
Pored mnogih udaraca kundacima podnosili su i bol živog ugljevlja koje je vađeno iz kadionice i stavljano im u usta. Kada je narod čuo pucnjavu pozvao je Italijanske vojnike koji su došli u Crkvu sa narodom i zatekli beživotna i unakažena tela sveštenika u odeždama i crkvenjaka, a ubice su posle ovog gnusnog zločina pobegle.
Mučenici su sahranjeni ispred oltara Tutinske crkve iz XIV veka. Dok je trajao obred opela sa brda nad klisurom Vidrenjaka čuli su se slavljenički plotuni ubica i njihovih pristalica.
Posle stradanja sveštenika i crkvenjaka usledilo je i još veće stradanje srpskog naroda štavičkog sreza, sav narod je proteran sa ognjišta, a više stotina Srba je ubijeno.
Neka bi nas Blagi Bog njihovim Svetim molitvama pomilovao.
Autor: Jerej Radomir Sandić
Izvor: Zločini nad Srbima
