Tačno je da smo pred izborima, ali izbori nisu toliko važni da ne mislimo ni na šta osim na njih! Pa i značaj, koji imaju „krupne reči“. Korišćene pre, za vreme, i posle „kampanja“.
Stari narodi, uključujući naš, verovali su u magijsku moć izvesnih reči, i zato su ih obilato koristili. Ne samo u psovkama i kletvama, nego i zakletvama i molitvama. Princip svake molitve je efikasnost, pridavana reči. Judaisti i hrišćani zato su bili ubeđeni da „u početku beše Reč, i Reč je bila u Boga“. Kasnije shvatilo da „prava reč“ opravdava, motiviše i integriše. U parolu, praktično nekoliko reči (Sloboda, bratstvo, jednakost!), staje čitava ideologija! Otuda svuda toliko pominjanja, ponavljanja i čuvanja izvesnih reči, i nastojanja da se kod onih sa kojima dotični „nisu u ljubavi“, obezvrede. I tako im se nanese šteta, ili makar omalovaže. Pogledajmo ovo, na nekim primerima!
Šta je čitav vek, značilo „Kumanovo“? Stariji znaju, od Prvog balkanskog rata čuvena i draga reč, lepši deo parole „Za Kosovo, Kumanovo!“. Vreme jeste činilo svoje, ali parola je čuvala sećanje na veliku pobedu nad turskom Vardarskom armijom, oslobađanje Kosmeta, bila ohrabrenje za budućnost. A sada?! Asocira, pogotovu mlađe, samo na sporazum potpisan kod tog grada. Posle koga se „Srbija“ (njena vojska i policija, administracija), povukla sa Kosova i Metohije…
Od kraja proleća, slušamo „Ribnikar“, umesto zvaničnog „Vladislav Ribnikar“. Razumljivo, kao što je to i ovo drugo po predratnom i poratnom direktoru „Politike“. Jer je u pitanju s pravom cenjeno prezime porodice (uključujući još jednog Vladislava koji je pao u Prvom svetskom ratu), koja je osnovala i upravljala novinama „Politika“. Dugo, dugo vremena „pojam“, do Miloševićevog vremena: „Kad čujem novine, mislim ꞌPolitika’!“. A šta znači, sada? Zna se, zgrada one nesrećne osnovne škole! Oko koje se lome koplja: da li je razrušiti, ili pretvoriti u memorijal…
A „Banjska“? Čak su i visokoobrazovani stranci pominjali sa uvažavanjem, „Malenu Banjsku kraj Kosova!“. U njoj je živeo Banović Strahinja, junak iz naše epske pesme koja ih je zaprepastila i zadivila! Nazvan „srpski anti-Otelo“, jer prašta supruzi koja je parčetom polomljene sablje pokušala da ga ubije kako bi pomogla nasilniku koji ju je oteo, a ne njemu. Nepostojeći kod Šekspira i igde, „takog danas na daleko nema, u Srbina a ni u Turčina!“. A sada? Neko beznačajno mesto na Kosmetu, koje su neki mutljikavi tipovi odabrali da na njemu dignu ustanak protiv Prištine!?
Izgleda da su neki obavešteni, a zlonamerni, odabrali Kumanovo za pregovore i potpisivanje, kako bismo ostali bez važne i drage reči. Sa Ribnikarom, to se desilo nesrećnim slučajem. A Banjsku su baš naši preko Radoičića i njegovih, odabrali da se ovajde od slave Deli-Strahin Bana. I uspeli samo da i na ovom planu, pretrpimo štetu. I to, posle „Srebrenice“.
AUTOR:Radovan Marjanović
