U susret crnom datumu – 24. martu, kada će se civilizovani svet osvrnuti na zločin kolektivnog Zapada nad srpskim življem na Balkanu – BRATSTVO korača gledajući i u prošlost i u budućnost. Povodom 25. godišnjice od NATO agresije, želimo da naši čitaoci pravilno vide da li je rat NATO protiv Srba i Pravoslavlja deo istorije – bilo, pa prošlo! Ili je živ i vodi se svim sredstvima koja su mu na raspolaganju u svetu koji se menja?
Neprijatelj sa Zapada udario je na srpski narod pre 25 godina na Balkanu, a potom prešao na Rusiju i Ruse. Balkanski “placdarm” dopunjen je – ukrajinskim ratištem. Šta je u tim organski vezanim procesima neophodno da uradi Srbija, šta Rusija, a šta udruženo? Šta su nam pojedinačni, a šta zajednički ciljevi?
Nastavljamo da tražimo odgovore od uglednih sagovornika.
Završetak agresije 1999. nije značio i kraj uništavanja Srba i Srbije – ono se nastavilo drugim načinima. SAD, Velika Britanija i EU su u koaliciji podnosile zahtev UN da se Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom, a Srbi genocidnim narodom. NATO države su sto odsto delovale u međunarodnim institucijama protiv interesa svih Srba – u Crnoj Gori, BiH i samoj Srbiji. Takođe su delovale i unutar Srbije podržavanjem secesionista i prozapadnih političkih partija koje finansiraju da bi one delovale protiv interesa Srbije. I treći aspekt je paraobaveštajni. Pored oficijelnih obaveštajnih struktura koje postoje u okviru ambasada, i ilegalnih, postoje i paraobaveštajne i imaju oblik nevladinih organizacija. Osim što skupljaju podatke o patriotama i stavljaju ih na medijski spisak za odstrel, i rade na njihovoj diskreditaciji, kako ne bi mogli da dođu na pozicije vlasti, bave se i klasičnom špijunažom, prikupljanjem podataka o ljudima, institucijama, čak i armiji.
Zapad deluje i protiv SPC. Kao što su delovali preko Fanara da raskolnici dobiju samostalnost u Ukrajini. Ovde deluju na dva načina. U Crnoj Gori su pokušali da otmu imovinu SPC i da je predaju tzv. crnogorskoj crkvi. To se završilom porazom. Nastavili su borbom protiv SPC kao nosioca identiteta srpskog naroda u Srbiji – opet preko Fanara. Prilikom ustoličenja patrijarha Porfirija, čestitka Vartolomeja nije ga uvažila kao patrijarha nego kao mitropolita potčinjenog njemu, plus je koristio pojam „Crkva Srbije“, a ne Srpska pravoslavna crkva. Time je hteo da kaže da pravoslavni van teritorije Srbije ne mogu da pripadaju SPC, a time se otvara prostor za formiranje bosanske, vojvođanske, crnogorske, hrvatske i drugih crkava. Time se udara na identitet srpskog naroda, jer je vera najčvršći deo našeg identiteta.
Da bi se istisnuo ruski identitet iz Ukrajine, mora se uništiti Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, koja je negovala izvorno pravoslavlje i ruski identitet. Ukrajinci su stvoreni socijalnim tehnologijama, to je veštački identitet koji je stvaran od Nemaca, Poljaka, Austrougara, pa sad EU, NATO i Amerike i Britanije kao antiruski projekat. To je isti obrazac kao kod nas. Crnogorci i bošnjaci su stvarani kao antisrpski projekat. Sada dižu glavu vojvođani – separatisti koji su takođe antisrpski projekat. Možemo reći da se u delovanju Zapada u Ukrajini i u Srbiji ima isti obrazac, s tim što je u Ukrajini udar usmeren ka Rusima, a ovde protiv Srba.
Šta može da se uradi protiv toga? Može ovo što radi Rusija, a to je vraćanje svih institucija državi. Ovo je bolno pitanje za Srbiju jer su naše institucije posle 2000. godine zaposeli kadrovi zapadnih NVO. Institucije zato ne deluju u korist interesa Republike Srbije nego u interesu Zapada. Smenama vlada, a posebno Koštuničine, vraćen je deo institucija državi Srbiji, ali još nisu sve. Danas vidimo borbu oko izbora i postizborne manipulacije, da bi se omogućilo da prozapadni kadrovi dođu na ključne pozicije.
Sličan proces je bio i u Rusiji, ali je ona bolje reagovala: bukvalno je prepisala američke zakone i stavila NVO i pojedince pod oznaku stranih agenata. Njihovo delovanje nije zabranjeno u potpunosti, već se njihovo nastupanje može odvijati, ali samo pod oznakom da su strani agenti, da bi Rusi koji ih slušaju znali ko im se tačno obraća.
Srbija to još ne može, jer nema političku snagu. Kod nas ti strani subjekti deluju neometano. Oni su – prozapadni! Prozapadne NVO dobijaju silan novac sa zapada i koriste ga za korupciju sa ciljem da zadrže najvažnije pozicije u institucijama. Srbija još nije ojačala toliko da može da povrati svoje institucije i da izvrši lustraciju ljudi koji su očigledno delovali i deluju protiv interesa Srbije.
Druga oblast u kojoj se mora delovati – a Rusi su i tu korak ispred nas – jeste da vratimo obrazovanje sebi. Ne možemo da uzimamo obrasce sa zapada koje nam nameću zapadne NVO, nego treba da imamo obrazovanje koje promoviše tradicionalne vrednosti. Jer, imamo situaciju da naše školstvo ne školuje patriote nego srbofobe i rusofobe. Današnji diplomci nisu uvek patriote, školuju ih profesori koji su korumpirani preko NVO ili stranih ambasada, preko novca za „projekte“. Prosto, pojavljuje se novac kao argument, i onda profesori braneći zaradu, deluju protiv interesa Srbije. To je u Rusiji onemogućeno!
Treće, na nivou duhovnosti, moramo se odreći ekumenizma i novotarija grčkih bogoslova koje su dovele do toga da je jedinstvo sa raskolnicima sve izvesnije. A bez pravoslavlja nema slobodoljublja među Srbima i Rusima. Mi smo posebni u slovenskom svetu upravo zato što se borimo za slobodu. Nije čudo što su Srbi pružili otpor kad je 19 država NATO napalo Srbiju. Borili smo se junački, a poraz je bio politički, a ne vojnički!
Čak ni politički poraz nije bio potpun, jer je Kosovo i Metohija Rezolucijom 1244 SB UN deo teritorije Srbije.
Četvrto što moramo da preduzmemo je da održavamo savezništvo sa Rusijom, Kinom, Iranom i sličnim državama koje nisu srbofobne, rusofobne i koje mogu da nam budu partneri, a ne nadređeni u tom odnosu.
Srbija i Rusija moraju da zajednički deluju u spoljnoj politici. Rusija je tu već pružila ruku. Moramo da imamo zajedničko telo koje će koordinirati spoljnu politiku. Rusija je na tom polju Srbima izuzetno pomogla sprečavajući da se usvoje deklaracije o našoj tzv. genocidnosti. Sada kada je Rusija predložila da ceo svet donese rezoluciju u UN kojom će osuditi NATO agresiju, a Rusija ima ogroman autoritet u međunarodnoj zajednici – sasvim je moguće da Skupština UN osudi NATO agresiju. To je bila agresija i u pravnom i u političkom smislu. NATO je samovoljno napao Srbiju i CG. Zbog moći NATO, države su ćutale i nisu se izjasnile šta je to bilo, ali moć Zapada je opala, a autoritet Rusije, Kine i Irana raste i dolazi vreme da se nepravda ispravi. Ono što zajedno možemo je zajedničko delovanje na međunarodnom planu.
Sledeći korak je približavanje ekonomija i povećavanje ekonomske saradnje. Država ne može da napreduje bez ekonomije. Moramo pojačati prisustvo na ruskom tržištu i da dovedemo njihove kompanije kod nas.
Takođe možemo i da sarađujemo i vojno. Pokazalo se da je rusko oružje superiornije od NATO oružja i Srbija ono što ne može sama da proizvede to treba da nabavi u Rusiji.
Dalje – kulturna i duhovna saradnja. Treba nam približavanja dve crkve i institucija kulture. Zapadna kultura je dominantna na Balkanu decenijama. Ali, ljudi kao Miloš Biković i drugi, ruska kultura se probija i postaje nam interesantna njihova kinematska produkcija. Srbi u ruskim filmovima nisu prikazani kao genocidan narod nego žrtve.
Da ne zaboravimo saradnju u sportu. Većina sveta sarađuje sa Rusijom, a ona je ogromno potencijalno sportsko tržište na kome naši sportisti mogu da se angažuju i ostvare daleko više nego do sada
IZVOR: srbratstvo.ru
Okomili se spoljni,unutrasnji,a strani placenici,zarad unistenja Srba i majcice nase Srbije.Gospod ima zadnju rec,a novac koji im je obecan…i tu ima isto Gospod sta da poruci….