Nesreća?
Ne bih rekao da je ovo što se u Nišu desilo nesreća.
Ovo jeste tragedija za porodicu poginulog dečaka i nastradalog oca troje dece, ali nije nesreća.
Nesreća se desi kad se sve uradi kako treba, a ipak se desi da neko bude povređen, ili nastrada.
Ovo što se desilo nikako ne može da bude nesreća. Ovo je logična posledica sistema u kojem živimo. Ovde ljudski životi nisu na nekoj visokoj ceni. Kako se odnosimo prema nama samima, rekao bih da nas ima više nego Kineza. Da je to tako, pogledajte samo koliko košta minimalan radni sat kod nas! Taj sat koji provedete na poslu je deo života koji je prodat za sitan novac i koji nikad neće da se vrati. Matematika je prosta i neumoljiva. Neko je odredio cenu naših života. Nisu skupi.
Gledao sam večeras okupljanje gnevnih ljudi koji su došli ispred policije da traže nešto. Ni sami ne znaju tačno šta. Neki bi kamere, neki ležeće policajce, neki oštrije kazne, neki informacije o uviđaju…
Bilo je i do sada sličnih događaja u kojima su učestvovali pripadnici vladajuće kaste, pa je falilo svedoka, snimaka sa kamera, adekvatnih kazni za počinioce…
Biće toga sve više. Bahati će biti sve bahatiji, dok sirotinja bude zaokupljena time kako da za sutra obezbedi parče hleba.
Neki bi da brane dostojanstvo? Koje crno dostojanstvo? To smo izgubili poodavno. Gladan čovek nema dostojanstvo. Oni koji su ovu situaciju, koja kod nas traje već tridesetak godina iskoristili da se obogate znaju i sami da je to kratkog veka. Samo sad i nikad više. Zato su takvi kakvi su. Do juče niko i ništa, a danas bahati, osioni, agresivni…
Reče večeras načelnik policije da on nije taj koji se bavi projektovanjem bulevara. Nije, ali bi neko iz te službe trebalo da bude. Ako je saobraćajnoj policiji cilj nesmetano odvijanje saobraćaja u gradu, onda bi i oni mogli da daju neke preporuke kako da se to najbolje izvede.
Postavljanje besmislenih ograničenja brzine na pravcima gde to nema nikakvog smisla, samo iritira vozače. Na takvim mestima policija obično postavi radar kako bi kažnjavala one koji za kilometar-dva prekorače brzinu i na taj način punila budžet, iz kog se pak novac poklanja kako predsedniku padne na pamet. Za Notr-Dam, za Srebrenicu, za Klintonove…dok para nema za talentovanu decu, za pomoć siromašnima i za bolesne. Manje bi bolela kazna, ako bi se novac upotrebio za unapređenje i bezbednost saobraćaja. Logično je.
Da nas vlast smatra maloumnima, meni pokazuje masovna jurnjava i kažnjavanje vozača koji ne vezuju pojas u automobilu. Nevezivanjem pojasa ugrožavaš samo svoj život. Taj pojas kod mnogih ima kontra efekat i daje im osećaj sigurnosti, pa voze opuštenije, jer znaju da, ako nekog udare, neće sami da budu povređeni. Za nevezan pojas bi vozač i suvozač trebalo da snose sami troškove lečenja, ako budu povređeni u saobraćajnoj nesreći, pa neka se ne vezuju.
Koliko puta ste kao vozači naišli na neobeležene radove na putu? Na raskopan asfalt bez ikakvog upozorenja? Na bahato parkirano vozilo koje faktički iz saobraćaja izbacuje celu jednu kolovoznu traku?
Kako vam izgleda Niš ovako isparcelisan i pretvoren u ogroman parking koji se plaća? Zašto ovoliko jednosmernih ulica u kojima se vozila parkiraju s obe strane? Zašto je u Dušanovoj ulici obeležen čak i trotoar kao mesto za parkiranje? Zašto se dozvoljava gradnja stambenih zgrada, ako se stanarima ne obezbedi parking? Zašto ispred institucija u gradu parking nije vremenski ograničen, ali besplatan? Zašto se i po isteku radnog vremena institucija u gradu parking i dalje naplaćuje, sve do 20.00 časova? Zašto se licima koja su osuđivana za dela s elementima nasilja ne oduzimaju vozačke dozvole, jer se motorno vozilo kao takvo smatra opasnim sredstvom za koje je potrebna dozvola? Zašto se nasilnicima uopšte omogućava polaganje vozačkog ispita? Zašto se na celoj teritoriji grada uz ograničenje maksimalne brzine, ne odvoje fizički trotoari od kolovoza? Branici, žardinjere, stubovi, visoki ivičnjaci… Zašto plaćamo sve ovo što plaćamo, ako za taj novac dobijamo samo nove žrtve kojih će, na žalost, biti sve više ako se ne uzmemo u pamet?
Večeras je narod koji se okupio ispred policijske stanice bio gnevan i relativno miran. Ako se nešto konkretno i planski ne preduzme da se stanje u gradu i državi promeni, taj isti narod će doći sledeći put, ne sa zahtevom za nečiju smenu, već će tražiti nečiju glavu. Bukvalno. Uzimajte se u pamet, ako nije dockan!
Izvor: Milan Milenkovic
