Belomanastirsko Sokolsko okružje župe Osijek

0
874

Sokolsko društvo Beli Manastir osnovano je 13 februara 1927. Društvo je 1933. sagradilo svoj dom. Imalo je svoju čitaonicu sa knjižnicom, diletantsku sekciju i lutkarsko pozorište. Radilo je na širenju sokolstva u Baranji. Prilikom proslave desetogodišnjice 15 i 16 maja 1937. održan je okružni slet belomanastirskog i osječkog okružja. (1) U Upravi društva Beli Manastir bili su 1934. starešina Milan Bunović, zamenik Milan Ruvarac, prosvetar Dušan Lalević, načelnik Branimir Slijepčević, zamenik načelnika Hrvoje Vicić, načelnica Nada Horvat, … . (2)

Okružje Beli Manastir osnovano je 9.10.1932. kao Baranjsko okružje. Prvi načelnik bio je Budimir Šandorov, a zamenik Branimir Slijepčević. Posle premeštaja Šandorova u Skoplјe, postavlјen je za načelnika Slijepčević, a za zamenika Vasko Kovačević iz sokolskog društva Branjin Vrh. Sedište okružja bilo je u Belom Manastiru. Okružje je obuhvatalo društva Darda, Beli Manastir, Batina, Kneževo, Petlovac i Branjin Vrh-Šećerana, i čete Draž-Gajić, Lug, Bilјe i Bar. Petrovo Selo. Ukupno je 1933. bilo 10 jedinica. Društvo Darda bilo je osnovano 1925. kao najstarije sokolsko društvo u Baranji. Održan je okružni slet 1932. osnovala je 2 čete : Četu Lug osnovanu 1931. i četu Blјe osnovanu 1931. Društvo Batina imalo je četu Draž-Gajić, jednu od najstarijih četa u Baranji. Društvo Kneževo radilo je jedino sa decom. Društvo Petlovac osnovano je 1931. kao četa, a početkom 1932. pretvoreno je u društvo. Brojalo je 80 vežbača svih kategorija, osim članica i naraštajki. U 1932. priredilo je dve javne vežbe u Petlovcu, i dve propagandne vežbe u susednim selima : Luču i Novom Bezdanu. Glavnu skupštinu održalo je 8 januara 1933. Osnovalo je četu Bar. Petrovo Selo početkom 1932. Četa je imala 75 vežbača svih kategorija, sem članica. Društvo Branjin Vrh-Šećerana osnovano je u jesen 1932. Prvog decembra održalo je akademiju, koja je imala 14 tačaka. (3) U Belom Manastiru od 12 do 18 marta 1933. održan je 7 dnevni tečaj. Tečaj je pohađalo 26 polaznika i to 18 sokola i 8 sokolica. Tečaj je vodio župski prednjak Vlada Hodovski. (4)
U Belom Manastiru održana je 3 juna 1934. javna vežba okružja Beli Manastir. Povorka je krenula iz sokolane ka vežbalištu. Na čelu povorke bila je društvena zastava, a iza zastave išla je sokolska muzika društva Osijek Donji grad. Za tim je išla vojska, članovi sokola u odorama, deca u sokolskim odorama, deca u narodnim nošnjama, muški naraštaj, ženski naraštaj, članovi i sokolskim vežbačkim odelima i članovi u narodnim nošnjama.Posle javne vežbe bilo je narodno veselјe u sokolani. (5) Okružni prosvetni tečaj održan je 25. 11. 1934. u Belom Manastiru. Na tečaju je bilo 28 slušalaca iz 9 jedinica. (6)

U Belom Manastiru održani su 10 marta 1935. okružni prednjački ispiti. Pristupila su 4 kandidata. Ispitnoj komisiji predsedavao je župski načelnik ing. Miloš Kvapil. Pošto su svi kandidati položili ispit u okružju je bilo 3 prednjaka i 12 prednjačkih pomoćnika. Istog dana priredilo je Sokolsko društvo Beli Manastir čajanku za decu. Na čajanci je bilo blizu stotinu dece, kojoj su ispripovedane dve pripovetke. Prosvetar Janković razgovarao je sa decom zašto idemo u sokolanu. Posle su deca pevala nekoliko pesama, pa im je podelјen čaj sa kolačima. Svako dete platilo je 1 dinar za pokriće troškova. (7) U sokolani u Belom Manastiru održana je 13 aprila 1935. okružna konferencija prosvetara. Od 13 jedinica okružja bilo je zastuplјeno 6 jedinica i to : Kneževo, Br. Vrh.-Šećerana, Bar. Petrovo Selo, Luč, Branjina i Beli Manastir. Konferenciju je vodio okružni prosvetar ing. Turk iz Kneževa. U raspravi je konstatovano da selјačka omladina u Baranji shvata sokolstvo samo sa vanjske, efektuvne strane, a nikako sa ideološke. Bila je dužnost prosvetara da to spreči. (8)
Okružni sastanak načelnika bio je održan 14 aprila 1935. u Branjinom Vrhu-Šećerani. Na sastanku je bilo zastuplјeno 12 jedinica okružja. Jedino nije bila zastuplјena četa Branjina. Ukupno je bilo prisutno 35 članova i članica sokola i to : Kneževo 8, Darda 5, Branjin Vrh-Šećerana 5, Popovac 4, Beli Manastir 3, Bar. Petrovo Selo 2, Kneževi Vinogradi 2, Podolјe 2, Batina 1, Luč 1, Lug 1 i Gajić 1. Sednicu je vodio načelnik okružja Slijepčević. (9)
Sokolsko društvo Beli Manastir održalo je 28 aprila 1935. akademiju. Program je bio : 8 gimnastičkih tačaka, jednog dečjeg prikaza, 1 recitacije i 1 šalјivog pozorišnog komada. Posle programa bila je zabava sa plesom. (10)

Da Vas podsetimo:  Zašto Čomićka ne sme postati član vlade

Sokolsko društvo Beli Manastir bilo je matica i centar sokolstva u Baranji. Priredilo je 16 juna 1935. javnu vežbu, uz učestvovalјnje jedinica Darda, Branjin-Vrh Šećerana, Gajić, Baranjsko Petrovo selo, Kneževo … i uz pomoć sokolskog društva Osijek Donji Grad. Kroz mesto je priređena povorka u kojoj su učestvovale sve kategorije. Pre početka starešina društva Bunović pozdravio je prigodnim govorom sakuplјene vežbače i publiku. Učestvovala je muzika domaće vatrogasne čete, koja je svirala za nastup i odstup vežbača. Javna vežba

bila je priređena na igralištu S.K. Sparte. Zajedničke proste vežbe, u kojima su nastupile sve kategorije (81 muško dete, 54 ženske dece, 49 naraštajki, 28 naraštajca, 24 člana sokolskih četa, 14 članica i 40 članova) pračene su klavirskom pratnjom, prenošene preko megafona. (11)

Sokolsko društvo Branjin Vrh-Šećerana je zajedno sa susednim društvima i četama, i uz pomoć Sokolskog društva Osijek Donji Grad priredilo 7 jula 1935. javnu vežbu. Po oceni lista „Sokolski glasnik“ vežba je bila jedna od najviše uspelih u Baranji. Održane su proste vežbe svih kategorija, vežbe na spravama i sa spravama. Naraštaj i članovi nastupili su sa beogradskim vežbama. Članovi sokolskih četa nastupili su sa vežbama beogradske župe. Svirala je muzika Sokolskog društva Osijek Donji Grad. (12)

Sokolska četa Baranjsko Petrovo Selo bila je uz mađarsku granicu. Stanovnici su bili Šokci i Nemci. Četa je imala 25 članova, vodio je kao starešina i prosvetar učitelј Dostal. Imali su deset vrsta sa 62 vežbača i vežbačica. Vrsta naraštajaca čete za takmičenje u odbojci je postala prvak okružja. (13)
Okružje je priredilo 15 septembra 1935. u Batini javnu vežbu. Pored baranjskih jedinica učestvovala su oba osiječka društva. U Batinu je došlo oko 250 sokola posebnim vozom. Povorka kroz mesto išla je sa 2 zastave, 16 članova u odori i 20 muzičara društva Osijek Donji Grad, 39 muške dece, 81 ženske dece, 28 članica i naraštajki i 40 članova u običnom odelu. Dr. Mamuzić pozdravio je publiku naglašivši značaj sokolskog rada. (14)

U Baranji su učitelјi imali važnu ulogu u sokolstvu. Bez njihovog rada nije se mogao zamisliti sokolski rad. U društvu Beli Manastir učitelј je bio prosvetar; u društvu Branjin Vrh-Šećerana prosvetar je bio učitelј, učitelјica načelnica društva; u društvu Batina prosvetar je bio učitelј, učitelјica načelnica i tajnica, zamenica načelnice učitelјica; u društvu Popovac učitelј je bio načelnik, učitelјica načelnica; u društvu Kneževo prosvetar je bio učitelј; u društvu Kneževi Vinogradi starešina je bio učitelј, načelnik učitelј, tajnik učitelј; u četi Lug prosvetar je bio učitelј, vodnik ženske dece učitelј; u četi Bar. Petrovo selo starešina i prosvetar su bili učitelјi; u četi Luč starešina i prosvetar su bili učitelјi; u četi Gajić načelnik je bio učitelј, načelnica učitelјica; u četi Branjina načelnik je bio učitelј, tajnik učitelј; u četi Podolјe
starešina i načelnik je bio učitelј, prosvetar učitelј. U trinaest sokolskih jedica okružja Beli Manastir aktivno je sarađivalo 16 učitelјa i 5 učitelјica.

Župski prednjak Hodovski obišao je četu Gajić i četu Lug. Četa Gajić je bila najstarija četa okružja, koja je do posete postojala 6 godina. Vođstvo čete i sav rad bio je u rukama supruga učitelјa Šajdl, koji su četu vodili. Soko u narodu nije bio uhvatio korena. U četi Lug tehnički rad bio je preko zime intenzivniji. U radu su učestvovali uglavnom opštinski činovnici i učitelјi, dok selјaci nisu angažovani. Sokolsko društvo Beli Manastir za jesenskih i zimskih večeri održavalo je sokolska posela u svom domu samo za vežbače. Posela su se održavala jednom nedelјno, sredom, za članstvo i naraštaj. Uvek je bio prisutan po jedan član uprave prosvetnog odbora i prednjačkog zbora. Posela su služila za odmor i razonodu, pa su se na njima igrale razne igre, kao što je bio šah, domino, “mlina”, ping-pong itd. Čitali su se sokolski časopisi i davale sokolske knjige. Iz društvene biblioteka davane su kući na čitanje zabavna literatura. Posela su se završavala u 9 sati u veče. Karte je bilo zabranjeno igrati. (15)

Da Vas podsetimo:  Đuka “ugasio” protivnike i zasitio se: Glavni “operativac” SNS napušta politiku

Skupština župe Osijek održana je 29 marta 1936. u dvorani zgrade bivše županije. Delegati su u prostorijama župe gledali filmove župe, snimani prilokom pohoda na Oplenac u maju 1935, proslave 30-godišnjice opstanka Sokolskog društva Sl. Požega i Osijek Donji Grad, kao i film o izradi papira. U novoj upravi župe bili su : starešina Dimitrije Petrović, zamenici dr. Ivo Jelavić, …. Članovi uprave Ilija Beara, Ivan Radović, dr. Paja Šumanovac … . Održan je zbor prosvetara društava i četa župe Osijek kao i Zbor društvenih i četnih načelnika i načelnica. (16) U Belom Manastiru održani su 18 i 19 aprila 1936. prednjački ispiti Sokolskog društva. U okružju bilo je 6 prednjaka i 18 pomoćnika, ukupno 24 člana i članice sa prednjačkim ispitima. (17) U Sokolskom društvu Beli Manastir, posle dolaska člana Marušića sa trodnevnog lutkarskog tečaja u Beogradu, osnovan je u zimu lutkarski otsek, u koji je ušla većina članova društvenog prosvetnog odbora. Nakon ustrajnog rada i pripreme od nekoliko meseci, održana je 19 aprila 1936. prva lutkarska predstava u sokolskom domu. Komad se zvao „Gašo oslobođava princezu” od Fr. Tomeka, a zatim je još „Gašo” održao deci prigodan govor. (18) Na Đurđevdan, 6 maja 1936. priredilo je Sokolsko društvo Beli Manastir u svom domu sokolsku zabavu. Zabava je bila iz dva dela akademije i plesne zabave. Akademija je bila podelјena u 16 tačaka. Prikazani su igrokazi, deklamacije, kao i dečji pozorišni komad „Princeza Biserka” u tri čina. Sve tačke izvela su deca. Posle akademije bila je plesna zabava. (19) U društvu Branjin Vrh-Šećerana priređena je proslava pogibije Petra Zrinjskog i Krste Frankopana. Proslava je održana uveče u 6 sati.(20)
M. Sila iz Osijeka održao je 26. maja 1937. tečaj u Belom Manastiru, na kome je uputio 3 sokola iz sokolskog društva u rukovanje sa aparatom Pate Bebi. U veče su u dvorani prikazani filmovi „Pohod Sokolske župe Osijek na Oplenac”, „Župsko takmičenje i župska javna vežba u Osijeku”, „Proslava 30 godišnjice s.d. Osijek donji grad”, „Proslava 30 godišnjice s.d. Vinkovci”, „Javna vežba s.d. Osijek – Matica” i „Međuokružna javna vežba u Slav. Požegi”. (21)

Grupa članova i članica Sokolskog društva Beli Manastir učestvovala je krajem maja 1938. u narodnim nošnjama iz njihovog kraja na festivalu narodnih igara u Beogradu. Posle festivala posetili su Oplenac. (22)

U Belom Manastiru održan je od 9 do 18 marta 1939. drugi prednjački tečaj župe Osijek u 1939. Tečaj je pohađalo 13 tečajaca, od kojih je 11 pohađalo prošlogodišnji tečaj. Tečajci su naučili 14 narodnih kola, pevanje 5 sokolskih koračnica, preko 20 igara i … . (23)
U Kneževu i Belom Manastiru 4 i 5 maja 1939. prikazan je sokolski film „Oj letni sivi sokole !”. Po članku u „Bratstvu” film je na sve gledaoce ostavio snažan utisak. Sokolsko društvo Beli Manastir priredilo je zajedno sa vojskom i ostalim mesnim društvima Đurđevdanski uranak. U jutro je bio sastanak pred sokolanom, odakle se pošlo sa muzikom na čelu u šumu „Hadica” gde je priređena igranka i zakuska.(24) Na dan crkvene slave, 21 novembra 1939. održana je belomanastirsko sokolsko društvo u dvorani hotela “Vardar” zabavu, kojoj je prisustvovali i brojni gosti iz susednih sela. Prikazan je šalјivi pozorišni komad „Konzul” od Trifunovića. Komad su izveli članovi i članice belomanastirskog sokolskog društva. Posle je bila igranka. Uoči dana Ujedinjenja priređena je zajedno sa vojskom i mesnim društvima baklјada. Na dan Ujedinjenja učestvovali su sokoli na blagodarenjima u crkvama. Postom je održana svečana sednica. U veče je održana akademija u dvorani hotela „Vardar”. Zbog oduzete sokolane program je bio manje nego ranijih godina. Na kraju akademije je starešina društva podelio diplome za uspeh na župskim takmičenjima članu Mirku Kovačeviću i naraštajcu Josipu Hebleru. Posle je bila plesna zabava. (25) Posle Aprilskog rata 1941. sokolska društva su zabranjena.

Da Vas podsetimo:  NATO „usrećitelj Srbije“ i njegovi navijači

Saša Nedelјković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

_________________

Napomene:

1. „Desetogodišnjica društva Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 23;
2. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. XCII;
3. Bran. Slijepčević, načelnik okružja, „Okružje Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, januar-februar 1933, br. 1-2, str. 16 ;
4. „Beli Manastir”,„Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1933, br. 4, str. 45,46;
5. „Vesti iz okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 20 juna 1934, br. 6, str. 81;
6. „Okružni prosvetni tečaj u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, novembar-decembar 1934, br. 9-10, str. 147;
7. B.S, „Okružni prednjački ispiti”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 29 marta 1935, br. 14, str. 6;
8. B.S, „Okružna konferencija prosvetara”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 5;
9. B.S, „Okružni sastanak načelnika”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 5;
10. „Vesti iz okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 maja 1935, br. 1-2, str. 38;
11. Inž. Kl, „Javna vežba sokolskog društva Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 15 jula 1935, br. 5-6, str. 60; Inž. Kl, „Javna vežba Sokolskog društva”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 21 juna 1935, br. 26, str. 3,
12. Ing. Kl, „Javna vežba”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 30 avgusta 1935, br. 32, str. 3;
13. Ing. Kl, „Primer mnogima”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 30 avgusta 1935, br. 32, str. 3;
14. „Okružna javna vežba u Batini”, „Bratstvo”, Osijek, 20 novembra 1935, br. 9-10, str. 116, 117;
15. B.S, „Sokolsko okružje Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 20 novembra 1935, br. 9-10, str.117, 118;
16. „Skupština Sokolske župe Osijek”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 3;
17. „Prednjački ispiti”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
18. „Lutkarska predstava”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
19. „Sokolska zabava”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
20. „Zrinjsko-Frankopanska proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 15 maja 1936, br. 20, str. 5;
21. B.S, „Filmski tečaj u B. Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, maj-juni 1937, br. 5-6, str. 27;
22. „Sd. Beli Manastir“, ,,Bratstvo“, Osijek, juli–august 1938, br. 7–8, str. 134;
23. „10-dnevni župski prednjački tečaj u B. Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 15 aprila 1939, br. 4, str. 70, 71;
24. B.S, „Okružni sastanak u Belom Manastiru”, „Bratstvo”, Osijek, 10 maja 1939, br. 5, str. 85;
25. B.S, „Iz okružja Beli Manastir”, „Bratstvo”, Osijek, 15 decembra 1939, br. 12, str. 227;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime