Moj prijatelj Vesko Obradović iz Pljevalja me je zamolio da napišem kako se ljudi menjaju kada dođu na vlast. On dobro zna šta sam sve uradio za demokratsku opoziciju devedesetih godina i zna kako su se oni preokrenuli kada su došli na vlast. Ne može da se načudi da su ljudi tako lako kvarljiva roba. Da li je moguće da su svi takvi prevaranti i prevrtači? Jesu. Nažalost.
Najkvarljivija roba su upravo političari. I zato propadamo. Ne mogu loši ljudi da vode dobro državu. Građani su u zabludi kada glasaju za političare. Oni su svi isti demagozi i špekulanti. Politika je za njih unosan biznis. Monopolizovali su politiku i dobro žive od politike.
Predstavnička demokratija im je stvorila mogućnost da budu zastupnici građana u vršenju vlasti. Ali, oni su se odmetnuli od građana i nametnuli građanima političke okove predstavničke demokratije. Danas, u elektornskom dobu, predstavnička demokratija treba da postane prošlost. Građani moraju da drže vlast u svojim rukama i ne smeju nikome da ustupaju svoje suvereno pravo da odlučuju u njihovo ime. Došlo je doba – direktne ili neposredne demokratije. Došlo je doba kada nam više profesionalni politički paraziti nisu potrebni.
Ne treba nam više ni ovakva Narodna skupština sa plaćenim poslanicima, koji glasaju kako im vođe stranaka narede. Predložio sam da svi punoletni građani Srbije postanu elektronska Narodna skupština i da svaki građanin ima pravo da glasa o vitalnim pitanjima za sudbinu države i nacije. Elitni naši stručnjaci sa međunarodnim referencama će menadžerski upravljati državom i biće neposredno kontrolisani u ostvarivanju usvojenih planova ne samo od elektronske Narodne skupštine, nego i od elektronskog Senata i elektronskog Saveta mudraca.
Srbiji treba odbrana Slobode, Pravde i ugrožene Republike i Demokratije. Srbiji trebaju dinamične stope privrednog razvoja, koje će nas izvesti iz ove proklete rupe, nesreće, beznađa i apatije. To se može da postigne, prema mome mišljenju, jedino daljim razvojem Demokratije, kretanjem društva prema navedenoj neposrednoj demokratiji građana, i uspostavljanjem elitizma u stručnom vođenju države, gde nema demokratije i gde referentni stručnjaci dobijaju mogućnost da brzo naprave dvocifrene stope privrednog razvoja. Mislim da je ovaj spoj moguć. I zato ga predlažem.
Čovek nije programirani robot i nije jednodimenzionalni fah idiot. U čoveku čuče mnogi neotkriveni talenti. Ovakav način političkog organizovanja države bi otvorio mogućnost svakom pojedincu u zajednicu da se na najbolji način iskaže. Vlast ne bi pripadala privilegovanoj kasti pokvarenih političara i njihovim korumpiranim strankama. Svaki pojedinac bi mogao sam da se kandiduje i da uđe u slobodnu i fer trku za mesto menadžera koji će upravljati državnim resursima. U velikoj konkurenciji dobili bismo sigurno toliko neophodno potreban kvalitet izvršne vlasti U ovakvom političkom modelu nema suprotnosti između onih koji su ambiciozni, energični i mogu da povuku više od drugih građana i onih koji nemaju te ambicije, energije i koji nisu ni voljni niti sposobni da vode državu ili druge ljude.
Na sreću, nismo svi isti. Različitost nam pomaže da opstanemo kao ugrožena vrsta. Smatram da je danas potrebno odbraniti zajednicu od programiranih manipulacija, eksploatacije i porobljavanja. U ovakvom političkom modelu zajednica je iznad naših sebičnih i pojedinačnih interesa. U ovakvom političkom modelu nema sukoba rada i kapitala. U ovakvom političkom modelu nema manipulacije i demagogije, jer svi građani prate i kontrolišu dnevno izvršnu vlast. Kada ovo uspostavimo, onda ostaje samo jednom talentovanom, novom Nušiću da ismeje sve te nezrele, neodgovorne, primitivne i palanačke svesti koji se pomame kada dođu na vlast. Novi politički model neposredne demokratije neće imati plaćene političare i neće neuspešna i totalitarna vlast moći da živi od politike.
Stiglo je novo političko doba. Samo još da većina građana to shvati.
Branko Dragaš
dragas.biz
Kada se javi Dragas uvijek u meni izazove neku ironiju sa blagom gorcinom, te tako i reagujem; ovdje bar napomenu ono sto mu, ironijom, uvijek privodim sjecanju mu: kako ovoliki ekspert ni sekundu nevidi unapred kakvoj se to „naprednoj“demokratskoj opoziciji devedesetih pridruzi.
Ali, bez ikakve ironije , a odnosno na ovaj tekstic, kazem sljedece: mislio sam, ipak, da je ovaj covjek duhovno nadareniji, da ga drzi poznavanje, a, mozda, i znanje… Nemora- kao sto i nece- Redakcija ovo da objavi, ali ovakvog lupetala i lupetanja ,nebuloznosti i elementarnog nevladanja najelementarnijim smislom pojmova kojima se ovdje razbacuje kao kruskama- ovakvih, a misle da su mudraci prorocke Reci!, na nasu nesrecu sijaset. Samo takvi i mastaju o zajednici kakva, kao prava po njima, treba da bude: elitizam- eksperti na vlasti, a ostalo raja koja- doba elektronike!- elektronski kontrolise vlast; oni moraju biti m e n a dz e r i ( o vrat im se objesila ova rijec!), a ovi- raja- su samo nivoa prozdrljivaca proizvoda njihovog dvocifremog rasta! Otkrio Dragas davno teorijski prezvakanu, a njemu, vidi se, nepoznatu, materiju; o praktickom delu te materije naj bolje- ko ce drugi!- pise, prije sto i sezdedeset godina, Dostojevski svom prijatelju Majkovu, pjesniku, a iz Londona, gledajuci onu raju kako, sa subotom na nedjelju, u za nju izgradjenim cumezima, trosi ono sto od ponedjeljka na petak im se udjeli od elite- strasna slika Dragasevog modela. Evo, neda se duh naroda tome paklu: Dragaseva prezimenjaka,velikog evrounionistu i rusofoba, na upravo zavrsenim izborima u Ceskoj odbacise Cesi, a izabrase dosadasnjeg-Zemana- za predsednika; nece Narod da je ekonomskom rajom, a Dragas da je po egzoticnim ostrvima.
Preporuka: Nas Dragasu, citaj nesto, kako nebi umisljao da si otkrio Ameriku, a, takodjer, citaj, kad , vec, ovako mnogo hoces, i nesto duhovnije, kako bi o s j e t i o, kad, vec, rabis, bit onoga j e d n o d i m e n z i o n a l a n- mozda pojmis da je to upravo ono sto je za tebe pravim modelom organizacije zajednice.
Daleko mi i tvoje piskaranje i tvoja jednodimenzionalna zajednica.
Непосредна демократија ће остати мртво слово на папиру све док постоји класно друштво, тј. олигархија. Нема начина да се спречи да она не злоупотреби свој повлашћени положај и моћ, баш као што капиталистичка олигархија то чини у оквирима стандардне „демократије“. Други фактор који се занемарује је страни фактор (који је последица постојања олигархије на вишем, светском нивоу). Појединац није изолована, слободна јединка, он је у већини случајева травка која се савија како ветар дува. Но, то не значи да не треба покушавати да се систем поправи, тј. учини мање лошим. Мислим да би пре свега требало увести стриктне, конкретне критеријуме за они који врше политичке функције. Захтева се да добијеш дозволу да возиш ауто, а целу земљу фактички можеш да „возиш“ без да покажеш да имаш за то икакве квалификације и квалитете.
Branko Dragas predlaze jedan novi interesantni (elektronski itd) vid demokratije.
Medjutim, mi jos nismo stigli na taj nivo. Mislim da je bolje da kopiramo izborni sistem koji se koristi i funkcionise u Evropskoj Uniji. Pred nama su BEOGRADSKI IZBORI, 4 marta. Potrudimo se da oni prodju mirno, posteno i dostojanstveno. Da na listama ne budu umrla, otsutna i nepostojeca lica. Udjimo u komisije koje ce da prate i kontrolisu proces. To ce biti sasvim dovoljno.