Srbi na severu Kosova na najmasovnijem protestu do sada zbog „Trepče“. Na vanrednoj sednici srpskih opština Prištini je poručeno da će sve odluke u vezi sa ovim kombinatom biti ništavne.
Sa vanredne hitne sednice četiri srpske opštine na Severu Kosova i Metohije uoči usvajanja nacrta zakona o „Trepči“ u Prištini, poručeno je da će se sve odluke po pitanju pravnog statusa „Trepče“, donete bez dogovora, smatrati ništavnim i nesprovodivim na teritoriji četiri opština na Severu KiM.
Sednici su, pored gradonačelnika, predstavnika i odbornika četiri lokalne samouprave na Severu KiM, prisustvovali i predstavnici Srba u kosovskoj vladi, zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović i ministri Ljubomir Marić i Dalibor Jevtić, generalni direktor „Trepča — Sever“ Jovan Dimkić i gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić.
Jovan Dimkić, direktor „Trepče“, rekao je na sednici da bi usvajanje zakona o „Trepči“ imalo ne samo socijalnih i političkih već i bezbednosnih reperekusija, i to ne samo vezanih za kombinat „Trepča“, već i za narod i prostor na severu Kosova. On je podsetio da je poseban zakon o „Trepči“ već dugo najavljivan, a još januara prošle godine je Priština pokušala da ga donese. Razlozi koji su tada navedeni, prema rečima Dimkića, bili su čist falsifikat Prištine.
„Navodno se radilo o spasavanju ’Trepče‘ zbog opasnosti da ona ode u stečaj, po o odluci Specijalne komore Vrhovnog suda Kosova, jer nije bio dostavljen plan o reorganizacije. Taj plan je trebalo da dostavi Kosovska agencija za privatizaciju, i to posle registracije potraživanja od ’Trepče‘ nakon čega je trebalo da ona budu verifikovana i pretvorena u obaveze, kao i da bude formiran bord poverilaca. On je trebalo da bude zadužen za kreiranje plana reorganizacije koji bi, posle usvajanja u Agenciji, bio dostavljen na razmatranje Specijalnoj komori Vrhovnog suda Kosova.
„Međutim, posle registracije potraživanja došlo je do zaključka da su najveći poverioci ’Trepče‘ srpske kompanije, srpske banke, dobavljači i sama srpska država, ali da su prisutni i strani poverioci. Takva struktura ljudi koji bi trebalo da odlučuju o ’Trepči‘ nije odgovarala Prištini“, konstatovao je Dimkić na sednici opština na severu.
On je podsetio d Agencija od februara prošle godine do novembra ove godine nije ništa preduzela o ovom pitanju. U međuvremenu, pojavila se ideja da se „Trepča“ pretvori u javno preuzeće i doneta je politička odluka da se vlasništvo „Trepče“ promeni po posebnom zakonu. U tu svrhu Vlada Kosova je formirala komisiju u kojoj je bilo oko 20 članova, od čega samo dvojica srpske nacionalnosti: Ljubomir Marić, kao ministar lokalne samouprave, i Ranko Đokić, član Kosovske agencije za privatizaciju. Dimkić je naglasio da su glavnu reč u toj komisiji vodili predstavnici albanskog dela „Trepče“ sa juga dok sever „Trepče“ i njeni predstavnici nisu bili deo te Komisije.
„To, kao i činjenica da bi na svaki način bili majorizovani dovelo je do toga da su naša dva člana odlučila da ne učestvuju u toj Komisiji. Ipak, ta komisija je u maju donela prvi nacrt zakona, koji se nije razlikovao od onoga što se planiralo u januaru 2015. godine. Posle nekoliko konsultacija, došlo se do novog rešenja koje je za nas Srbe bilo obavijeno velom tajne, jer je ono uručeno našim predstavnicima u vladi Kosova bukvalno pola sata pred početak sednice vlade. Predviđeno je da ’Trepča‘ bude transformisana u akcionarsko društvo, po kome bi 80 odsto ’Trepče‘ postalo vlasništvo Kosova, dok bi 20 odsto ostalo zaposlenima. I to onim radnicima koji bi posle osnivanja novog preduzeća bili zaposleni najmanje tri godine“, naveo je Dimkić, napominjući da su ovde bar dve stvari potpuno neprihvatljive.
On je objasnio i da ovaj zakon predviđa ne samo promenu vlasničke strukture već i reorganizaciju „Trepče“ i izmene u načinu upravljanja. Za obe ove stvari nema pravne osnove, istakao je Dimkić i dodao da je očigledno da oni koji su pisali zakon niti poznaju način funkcionisanja „Trepče“, niti imaju viziju njene ekonomske budućnosti. Predviđa se uspostavljanje novog pravnog lica koje bi u obuhvatalo samo rudnike i flotacije. Ostale radne jedince mogle bi da se priključe tom preduzeću tek posle donošenja studije o izvodljivosti, koja bi trebalo da bude završena za četiri meseca.
Kosovski ministar Ljubomir Marić rekao je da je ovo ozbiljno pitanje, kome su Srbi ozbiljno pristupili.
„Više puta smo razgovarali i tražili da ono oko čega se sporimo svi, dakle politička pitanja, vlasništvo — stavimo na stranu. Međutim, ono što se desilo na kraj, čuli smo iz medija — da će nacrt zakona o ’Trepči‘ doći u skupštinsku proceduru danas“, naveo je Marić.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić kazao je da Priština želi da nacrtom zakona o „Trepči — Sever“ KiM dovede do, kako je istakao, prosjačkog štapa. Odluke koje Priština bude jednoglasno donela neće biti moguće sprovesti na Severu KiM, poručio je on i pozvao međunarodnu zajednicu da spreči donošenje ove, kako je ocenio, skandalozne odluke.
„Svedoci smo da je bezbroj puta u razgovoru sa međunarodnom zajednicom i predstavnicima centralnih vlasti iz Prištine nama rečeno da oni žele da Sever bude ekonomski jak. Međutim, donošenjem ovog zakona oni u stvari žele da ceo Sever, a ne samo ’Trepču‘, dovedu do prosjačkog štapa“, naveo je Rakić.
U međuvremenu, radnici „Trepče“ i građani sa severa Kosova u mestu Rudare održali su treći po redu protest, iskazujući na taj način nezadovoljstvo povodom predloga zakona o „Trepči“. Ovo je najmasovniji protest do sada.
Brankica Ristić
Sputnjik
