„Danas veteran iz Aranđelovca -sutra svi mi!“

0
564
Novica Antić / Foto: printscreen

IZBACIVANJE IZ STANA RATNOG VETERANA U ARANĐELOVCU, SLIKA JE POLOŽAJA BORACA U SRBIJI, ALI I SVIH NAS….

Izjava slavnog Vojvode Živojina Mišića, da na Terazijama treba podići spomenik srpskom vojniku i srpskom volu, „jer u ratu dobijaju bitke, a posle isto prođu“, aktuelna je i danas.

U svetu su retke države koje imaju slavnu vojsku kao Srbija, a da toliko manje ceni vojnika i borca. Odnos države Srbije prema boračkoj populaciji je nacionalna sramota.

Kao obučen vojnik i starešina ovovremeno beskrupulozno ponižavanje srpskih boraca i ratnih veterana, vidim kao oblik psihološko-propagandnih dejstava i nastavak rata protiv našeg naroda i države sa jednim jedinim ciljem, da sutra ako zatreba, imamo slab ili nikakav odziv za mobilizaciju i odbranu zemlje. Ovakvo stanje odgovara samo našim neprijateljima, a oni koji rade protiv interesa ratnih veterana zapravo služe neprijateljskim interesima, to je fakat.

Zakon o pravima boraca koji je nedavno usvojen u poslednjem sazivu Narodne skupštine, obično je smeće, u procesnom i materijalnom smislu i najmanje dotiče prava i položaj boraca u Srbiji. Sa druge strane svi koji su sa nama ratovali godinama i decenijama unazad, imaju dobre boračke zakone koji zaista pokazuju brigu države za ljude koji su za nju ginuli i žrtvovali ono najvrednije, svoje živote. Ako je neko ostao bez delova tela, ili mu je zdravlje urušeno do te mere da ne može da se brine o sebi i svojoj porodici ili je u ratu izgubio krov nad glavom, pa je zbog toga socijalni slučaj, država je dužna da se o njemu brine i obezbedi mu elementarne uslove za dostojanstven život.

Vest o prisilnom iseljenju ratnog veterana Jovaševića u Aranđelovcu, ali i drugi primeri poput višemesečnog protestnog kampa veterana u Pionirskom parku, sramota su Srbije i svih nas jer upravo to jasno pokazuje koliko smo nisko moralno pali kao društvo.

Da Vas podsetimo:  Kockica

Još je Knjaz Miloš, za vreme svoje vladavine zabranio zakonom oduzumanje elementarnih životnih resursa odredbom koja je glasila: „U selima na kuću, baštinu, dva vola i kravu niko se zadužiti ne može, niti će se intabulacija na rečena dobra učinjena i pred kakvim sudom za pravilnu priznati, da bi takvim načinom bezpomoćne žene i deca, po upropašteniju svega imjenija krov barem nad glavom imala… “

Krajnje je vreme da se kao narod otrgnemo iz bunila u kom se nalazimo zadnje tri decenije, a i duže i da počnemo raditi u našem zajedničkom nacionalnom interesu inače ćemo izgubiti i ovo malo države koja nam je raskomadana ostala. Dok drugi narodi i etničke grupe na našim vekovnim teritorijama danas stvaraju države koje nikad pre nisu postojale mi nestajemo i tome smo isključivo sami doprineli, upravo nepoštovanjem sebe i svojih predaka. Kako reče Sveti Vladika Nikolaj kao zatočenik nacističkog logora Dahau, „kako smo merili tako nam je odmereno“. Zato braćo i sestre Srbi, uzmimo se upamet, nije nam još mnogo ostalo. Danas veterani, sutra seljaci, radnici, učitelji i tako redom…

Novica Antić.
predsednik Vojnog sidnikata Srbije
Izvor: U centar

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime