Društva Crvenog Krsta i Savez Sokola

0
435
Podmladak Crvenog Krsta / Foto: printscreen

U Kraljevini Jugoslaviji delovalo je Društvo Crveni Krst. Glavni odbor Crvenog Krsta je mnogobrojnim okružnicama, pismima i plakatima molio sva privatna, dobrotvorna, prosvetna, sportska i privredna društva da pomognu odbore Crvenog Krsta. Predsedništvo Crvenog Krsta pokušavalo je da obrazuje opšti Savez dobrotvornih društava. Sva privatna dobrotvorna društva sarađivala su pri prikupljanju priloga za poplavljene 1926. Za pomoć postradalima od poplave i drugih nepogoda do 31 decembra 1926. dali su priloge Crvenom Krstu : Humana i dobrotvorna udruženja 127.986,60 dinara. Prilozi sportskih udruženja bili su 44.102 dinara. Ruske izbeglice i njihove ustanove priložile su 32.499, 10 dinara. Kralj i kraljica priložili su 1.200.000 dinara. Zajedno sa prilogom državne vlasti ukupno je bilo 18.822.028,30 dinara. (1)

Sa svoje strane Savez Sokola organizovao je samostalno svoje dobrotvorne akcije. Starešinstvo župe Beograd održalo je VI redovnu sednicu 10. aprila 1928. Bila je priređena Akademija za gladne u Hercegovini. Prikupljeno je od akademije 6.964,50 dinara. Korunović je sakupio 4.000 dinara. Osiguravajuće društvo „Rosija – Fonsier” 2.000 dinara, Zemun 250, N. Gaćeša 50, M. Bogdanović 50, svega je bilo 13.319,50 dinara. Poslato je savezu za gladne u Hercegovini 10.000 dinara. Starešinstvo župe održalo je VIII redovnu sednicu 25 aprila 1928. Na predlog Paunkovića rešili su da se postradalima od zemljotresa u Bugarskoj pošalje pomoć 1.000 dinara, preko Saveza bugarskih Junaka u Sofiji, i da se apeluje na ostala društva u župi za skupljanje priloga za istu svrhu. Blagajnik Nišavić izvestio je da je poslao 400 dinara društvu Đenović kao prilog župe za pomoć porodicama streljanih mornara.(2)

Podmladak Crvenog Krsta radio je u Jugoslaviji. Krajem školske godine 1925/26. Podmladak je imao 161.146 članova osnovnih, srednjih i stručnih škola. Članovi su izvodili humani i higijenski program, igrali su Igru za Dobro Zdravlje, brinuli se za čistoću školske sobe i okolinnje, pomagali svojim bolesnim i siromašnim drugovima u svojoj školi i drugovima i drugim krajevima. Glavni Odbor pozvao je svoje organizacije da pošalju priloge drugovima u poplavljenim krajevima, i oni su slali knjige, odelo, obuću, školski pribor i novac. Članovi Podmladka su imali preko 400 vrtova, 48 kupatila, 187 školskih igrališta i 133 radionice. Osnivali su školske bioskope Podmladka (u Zagrebu i Sarajevu) Dva kinoaparata išla su po školama. Bioskopi su služili na prvom mestu higijenskoj propagandi. Sredstva za svoj rad dobijali su članovi priređivanjem koncerata i zabava, lekovitog bilja što su sakupili i onim što su sabrali kao dobrovoljni prilog. Osim onog što su dali u hrani i odelu drugovima, članovi Podmladka su izdali iz blagajni preko 100.000 dinara na dobrotvorne svrhe. U večini škola proslavljen je Prvi decembar kao dan Podmladka. Od sredstava koje su članovi Podmladka tog dana dobili nabavljena su obuća i odela i spremani pokloni za siromašne članove. Glavni Odbor spremio je tečajeve ručnog rada u Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani i Zemunu, gde je osposobio 152 učitelja. Održan je tečaj Domaće i Školske Higijene u Beogradu, gde je bilo 8 učiteljica. Učiteljice su spremljene da u svojim školama urede i školske kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i da drže domaćičke tečajeve učenicama koje svrše osnovnu školu, a koje su trebale da ostanu u vezi sa školom preko organizacije Podmladka. Glavni Odbor Crvenog Krsta trudio se da organizuje što više ferijalnih kolonija. Uz pomoć Oblasnih odbora Crvenog Krsta preko leta organizovano je 13 kolonija Podmladka, u kojima je letovalo 318 učenika i učenica. Glavni Odbor Crvenog Krsta pomagao je osnivanje 7 sokolskih i skautskih kolonija, u kojima su bili članovi Podmladka. Ferijalna kolonija svršenih učenica Učiteljskih škola održana u Splitu, bila je spojena sa tečajem u kome su se učiteljske pripravnice, pored upoznavanja sa idejama Podmladka društava Crvenog Krsta, upoznavale i sa kuvanjem jela, održavanja higijenskog stana. Tečajke su mogle osnivati kuhinje Podmladka Crvenog Krsta i držati tečajeve iz domaćinstva. Glavni odbor Crvenog Krsta pokrenuo je 1926. inicijativu da se podižu oporavilišta Podmladka Crvenog Krsta na obali mora i u planinskim krajevima. Za to su se prikupljali dobrovoljni prilozi od društava Crvenog Krsta. Podmladak je nastojao da se za mušku decu otvaraju radionice ručnog rada, a za žensku tečajevi iz higijene, prve pomoći i nege bolesnika. Tečajevi za učitelje i učiteljice koje trebalo spremati za to, bili su održavani preko raspusta. Trebao je da bude proširen rad na podizanju dečjih oporavilišta i letovališta. Pređivani su „Materinski Dan” i „Dan Čistoće”.(3)

Foto: printscreen

Savez Sokola i sokolske jedinice sarađivali su sa Podmladkom Crvenog Krsta. Saradnja se odvijala između mesnih društava kroz zajedničke akcije. Često u istom mestu članovi i članice sokolskih društava bili su članovi i članice Podmladka Crvenog Krsta. Sokolsko društvo Dubrovnik je učestvovalo u akciji koju je organizovao Crveni Krst maja 1925. Inicijativom Glavnog Odbora Podmladka Crvenog Krsta u antituberkuloznoj propagandi učestvovali su dubrovačka društva : 1) Starateljstvo za plućne bolesnike, 2) podmladak društva Crvenog Krsta, 3) Lečničko udruženje, 4) izvidnici, 5) podmladak sokola. Preduzeto je : 28 maja a) Asaniranje tri najnezdravijih stanova dubrovačke sirotinje za spomen ovog dana, b) deljenje sapuna i četkica za čišćenje zuba siromašnoj deci Starateljstva, c) deljenje i lepljenje plakata po školama i u gradu pomoću skauta; 29 maja a) Predavanje po školama od mesnih lekara i nastavnika, b) izlet podmladka u prirodu i sađenje drveća; 30 maja a) povorka sa agitacionim natpisima ( podmladak sokola, podmladak društva Crvenog Krsta, Pčelice, Skauti), b) u teatru predavanje ,,O tuberkulozi u Dubrovniku” (dr. Orlić), uz zdravstveni film ,,Ne pljuj na tle”. Deklamovanje i pevanje (pevao podmladak Crvenog Krsta Ženske Učiteljske škole ) ; 31 maja deljenje znački, prodavanje cveća i radova Podmladka za osnivanje besplatnog kupatila za siromašnu decu. (4)

Pred Božić podmladak Crvenog Krsta škole u Borovu primio je pismo od podmlatka iz sela u Hrvatskom Zagorju u kome su napisali : „Približava se zima. Sva se deca vesele snegu pa tako i vi. Mi se ne veselimo. Ne možemo ići van, jer nemamo šta obuti i obući. Znamo da vi živite bolje od nas. Naš kraj je siromašan : zemlje je malo, a nas mnogo. Vi imate verovatno staru obuću i iznošeno odelo, koje vam više ne treba, a nama bi dobro došlo. Pomognite nas u tome. Molimo Vas lepo. Mi ćemo nastojati da se odužimo.” Idućeg dana stiglo je isto takvo pismo iz jednog sela podno Petrove Gore. U pismi je napisano : „Sneg je pokrio čitav naš kraj. Iz kuće ne smemo ni maći. Zima i sneg to ne dopuštaju. Škola će ostati bez đaka, jer nemamo šta na sebe dati. Ne molimo stara odela, nego dronjke, koje nisu ni za šta. Ali nama će ipak dobro doći. Pomozite nam čim pre !”. Predsednik Podmladka je sazvao sednicu odbora. Sadržaj pisama strašno je delovao na decu. Odlučila su da obema školama pošalju sve što skupe od odeće i obuće. Najpre su dali od svog : „Ja ću dati ove cipele ! Ja imam kod kuće još jednu kapu, poslaću ovu bolju – a ja kaput”. Deca su otišla svojim kućama i za dan dva gomila je narasla. Mnoga se mama naljutila kad je zatekla svoju kćerku gde prevrće po starudijama i u ormanima. Kad je skupljanje završeno, trebalo je to srediti. Ružica je primetila : „Nećemo valjda samo tako poslati”. Devojčice su se dale na posao. Ostale su posle škole, zauzele čitavo gornje predvorje i zbornicu i same marljivo sređivale darove, što im se činilo da nije dovoljno čisto, oprale su, čarape okrpile, pa haljinice, na kapute stavljale zakrpe, dugmad prišivale, … . Želele su da ono što pošalju bude lepo. Neke od njih donele su od kuće pegle. Tako su radile dva dana do noći. Kod rada su pevuckale i pitale „Ko će ovaj šal dobiti?” „Ko ove cipele?” „A ko ovaj kaput”. Kada je sve bilo oprano, sređeno i izglačano postavile su darove na dva stola da ih slažu u kutije. Sutradan su upakovane odnele same na poštu. Nosile su 55 kilograma. Srećno i zadovoljno vratile su se natrag u školu. Nova škola nastojala je da postigne vasitanje dece putem dečje aktivnosti u radu i putem samorada. (5)

Da Vas podsetimo:  Šatro demokratija

Članovi Podmlatka državne narodne škole Kralja Petra II priredili su svoju priredbu u Borovu. U Borovu je 3 aprila 1936. priređen Dan Podmlatka Crvenog Krsta. Članovi Podmlatka prodavali su 3 aprila 1936. cveće u dvorištu fabrike. Uz pratnju muzike prošla je povorka deca sa lampionima fabričkim naseljima. Posle povorke u simboličkim figurama na starom sportskom igralištu deca su pevala himnu Podmlatka, više narodnih pesama i uz vatru slušala prigodne priče. Članice Podmlatka prodavale su cveće pod šatorima Crvenog Krsta 5 aprila 1936. U Društvenom domu bilo je priređeno Selo Podmladka Crvenog Krsta. Program je bio : 1. Dečji hor pevao je himnu. 2. Predavanje učenice Šarčević Evice : Rad našeg Podmlatka. 3. Učenica Štimčeva Pavlina recitovala je Sirotan. 4. Dečji hor pevao je Slavska, Poranile devojke od Mokranjca i Mrzel veter od Adamića. 5. Školska deca izvela su scenu Ranjenik. 6. Učenik F. Horvat pevao je Bolno čedo. 7. Školska omladina prikazala je dramsku sliku Snežana od P. Krstića. Posle je bila igranka. (6)

U Društvenom domu u Borovu održan je aprila 1936. koncert Crvenog Krsta. Prihod od koncerta trebao je da bude upotrebljen za operaciju slepog studenta Stanka Kneževića. U programu su uzeli učešća havajski trio : Spasojević, Čurić i Knežević. Slapa saradnica Jevtićeva izvela je nekoliko tačaka na klaviru. Gorenšek pevao je ariju Valentina iz “Fausta”, praćen na klaviru od Grbeca. Gđa Marković pevala je nekoliko pesama. (7)

Opštinski odbor Crvenog Krsta Đenović održao je glavnu godišnju skupštinu 28.januara 1935. u prostorijama osnovne škole. Društvo je imalo 73 redovna i 46 pomoćnih članova, 61 pretplatnika na Glasnik, oficira, vojnika i mornara bilo je preko 1.000. U 1934. prihod je iznosio 18.137 dinara i 50 para. Udelili su razne pomoći siromašnima i obukli dva puta 37 dece. Društvo se upisalo kao član utemeljivač u Ligu protiv tuberkuloze.U budžetu su predvideli za 1935. 3.000 dinara za postavljanje spomen-ploče kralju Aleksandru. Sa skupštine su poslati telegrafom pozdravi predsedniku Glavnog odbora knezu Pavlu, i Mitropolitu dr. Gavrilu presedniku Banovinskog odbora. U Upravni odbor ušli su : predsednica Dragica Luteroti; podpredsednica Mira Nardeli; sekretar Jerotej Petković; blagajnica Ana Kovaček; odbornice : gospođe Andrić, Stamatović, Mirković, Baljak, Černajev, Pavlović, Poduje, … . (8) Sokolsko društvo u Koprivnici je radi opreme doma zajedno sa Crvenim Krstom nabavilo 320 stolica. (9)

Sa zaoštravanjem situacije u Evropi Crveni Krst je ubrzano organizovao tečajeve za dobrovoljne bolničarke. Sokolice župe Ljubljane su redovno i marljivo posećivale samarićanske tečajeve, koje je priređivao Crveni Krst. U članku u „Sokolskom glasniku“ isticalo se : „Na taj način su stotine i stotine naših sokolica ostavile zabavu i korzo i svoje slobodno vreme naveče iskorišćuju za to, da posećuju ove tečajeve i time pomognu opštoj stvari, “. (10)

Crveni krst i sokoli / printscreen

U prostorijama Saveza Sokola u Beogradu bio je 19 septembra 1939. otvoren samarićanski tečaj, u organizaciji Ženskog tehničkog odbora Saveza i Ženskog tehničkog odbora Sokolske župe Beograd, uz pomoć Oblasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je otvorio ing. Milivoje Smiljanić, zamenik starešine Saveza SKJ, i Milica Šepa, zamenica savezne načelnice. Za tečaj prijavilo se oko 50 sokolica. Tečaj je održavan ponedeljkom, sredom i petkom, od 19 do 21 čas, u prostorijama Saveza Sokola na Terazijama (danas zgrada Protokola). (11) Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć sokolice Živke Melentijević. Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je 69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi. Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića, načelnice Skalar i zamenika starešine župe Vučkovića. Komisiji je predsedavao predsednik Oblasnog odbora Crvenog krsta dr. Mladenović, a ispitivala je dr. Zagorka Ristić. Na tečaju 21 sestra položila je sa odličnim, 23 sa vrlo dobrim i 3 sa dobrim uspehom. Tečaj su završile članice saveznog i župskog načelništva, gotovo sve sestre iz stručnog odbora Saveza i župe, i veliki broj načelnica beogradskih društava. Po održanim ispitima bila je zajednička drugarska večera na kojoj je u ime tečajki govorila Milena Gruborova, ističući zasluge dr. Ristićeve i dr. Đurovića za održanje tečaja. (12) Beogradska župa osnovala je odsek Odbrambeno vaspitanje žena. Pročelnik odseka bila je Živka Melentijević. Župa Beograd priredila je I sokolski tečaj beogradskih društava za dobrovoljne bolničarke. Od prijavljenih 65 sestara tečaj je završili 47. Tečaj je vodila Živka Melentijević uz saradnju dr. Zagorke Ilić, izaslanice Crvenog Krsta, i dr. Đurovića. Održano je 90 teorijskih i 186 praktičnih časova. Slične tečajeve održala su sokolska društva Zemun Matica i Pančevo, tako da je župa raspolagala sa 120 kvalifikovanih dobrovoljnih bolničarki. (13)

Da Vas podsetimo:  „Mirdita, dobar dan“ mučenje Srba u srcu Srbije

U Sokolskom društvu Beograd-Matica dobrotvorni odsek društva osnovao je „Bolesnički odbor”. Odbor su sačinjavale članice koje su završile kurs za milosrdne sestre Crvenog krsta. Za vojnu bolnicu za koju je bilo predviđeno da za slučaj rata bude smeštena u Sokolskom domu članice su spremale sav potreban materijal za 300 bolesnika, krevetsko rublje, … . (14) Sokolsko društvo Stari Futog organizovalo je zajedno sa mesnim odborom Crvenog krsta tečaj za bolničarke. Tečaj je trajao šest nedelja. Prijavile su se za tečaj 23 sokolice. Tečaj je održavan tri puta nedeljno u sokolani, a njim je rukovodila dr. Jelena Vinokić, zdravstveni referent. (15) U prostorijama Sokolskog društva Zagreb II otvoren je 27 maja 1940, sokolski tečaj za bolničarke, u saradnji sa Crvenim Krstom u Zagrebu. Za tečaj koji je trajao dva meseca, prijavilo se preko 50 članica. Odmah posle završetka tečaja predviđeno je da se održi novi tečaj. Početkom juna održan je sokolski tečaj za civilnu zaštitu. Na inicijativu Sokolskog društva Obrenovac održan je prvi i drugi tečaj za dobrovoljne bolničarke. Predavali su starešina društva dr. Risto Purić i prosvetar Miodrag Lučić. Drugi ispit položilo je 28 članica. Ispitu su prisustvovali i predstavnici vlasti i mesnih udruženja. (16) Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji ne podležu vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata. (17) Sokolsko društvo Beograd III organizovalo je samarićanski tečaj u toku jula 1940. Tečaj je priređen pod okriljem Podmlatka Crvenog Krsta osnovne škole „Vojvoda Putnik” sa odobrenjem Beogradskog oblasnog odbora C.K. Za članove i članice Sokola Beograd III. Crveni Krst je odredio dr. Danicu I. Aleksić, lekarku iz Beograda za teorijski deo, a sestru-bolničarku Vukosavu Rašković za praktični deo nastave. Završni ispit bio je 4 avgusta 1940. Ispitu je predsedavao izaslanik Oblasnog odbora Crvenog Krsta dr. Sava Popović, sanitetski general u penziji. Od strane Podmladka Crvenog Krsta prisustvovali su ispitu Blagoje Jelisavčić, upravnik škole i Dragomir Gajić, sekretar. Od strane Sokola Beograd III prisustvovao je starešina društva Dobra Bogdanović i članovi uprave društva. Dr. Danica Aleksić je i ranije na nekoliko tečajeva imala odlične rezultate. U ime društva Ivan Trinajstić zahvalio se svima koji su doprineli da se tečaj održi i završi sa uspehom, a to su bili Odbor podmladka, Oblasni odbor Crvenog Krsta, predavači, kao i sami slušaoci koji nisu žalili ni truda a ni vremena da posao završe. (18)

Mesni odbor društva Crvenog Krsta u Borovu održao je februara 1940. svoju godišnju skupštinu u sobi br. 15 Ženskog internata. Na skupštini je bio razmatran rad u 1939. i smernice za rad u 1940. Prema rezulatima borovski Crveni Krst bio je među najaktivnijim u Jugoslaviji. Skupštinu je otvorio predsednik mesnog odbora Crvenog Krsta Toma Maksimović. Odmah je pročitana poslanica Predsednice društava Crvenog Krsta, kneginje Olge. Borovski Crveni Krst naročito aktivno radio na organizovanju kurseva za dobrovoljne bolničarke, koje su trebale da sarađuju na stvari narodne odbrane. Borovo je raspolagalo sa 155 izučenih dobrovoljnih bolničarki, a sa sedmim kursom koji je pohađalo 51 devojka, trebali su da imaju preko 200 bolničarki. Pored kurseva za dobrovoljne bolničarke, održani su i specijalni kursevi za ukazivanje prve pomoći, koji su trajali po nedelju dana. Ovih kratkih kurseva održano je 23, a svršilo je 592 osobe. Kursevima su rukovodili dr. Ohler i dr. Branko Puhalo. Crveni Krst u Borovu dao je novac za pomoć sirotinji i nezaposlenim radnicima koji su u Borovo dolazili i tražili posao. Pored sirotinje i nezaposlenih radnika u prolazu kroz Borovo, raznim humanim društvima i prosvetnim ustanovama u mnogim mestima Jugoslavije podeljeno je 6.000 razne obuće, koju je borovski Crveni Krst dobio od fabrike Bata. Izabrani su predsednik Toma Maksimović, podpredsednik Bogdan Dejanović, prvi sekretar gđa Danica Mažuran, drugi sekretar gđica Lea Rot, blagajnik gđa Marija Popović, pomoćnice blagajnika gđice Radojka Stojanović i Libuša Klimova. Izabrani su članovi Upravnog odbora : gđa Vlasta Maksimović, Slavka Jeričević, Olga Kirjaković, Danko Paranos, Slavica Tičak, Ksenija Kondić, Maša Vavra, Ljubica Tomaš, Vukosava Nedeljković, Dobrila Živković, Božena Matejček, Marija Gamiršek, Anica Šimić, Zora Popova, Mirjana Selak, Zora Sokolić, Borislava Vajnaht i dr. Jovan Ohler, dr. Branko Puhalo, dr. Jova Novaković, dr. Ivan Mrljak, Josip Tičak, Ferdo Klaćik, Ivan Pifat, Dušan Mašić, Srđan Šapić i Svetislav Jovanović. Članovi Nadzornog odbora bili su : Stevo Maksimović, Drago Paranos, Vlado Pavliček, Berislav Jeričević, Andro Selak, Dejan Purkov i Stevan Pamučina. Na kraju skupštine rešeno je da bude nabavljena veća količina zavojnog materijala, sanitetskog pribora i sto garnitura protiv iperita. (19)

Da Vas podsetimo:  Fiat iustitia pereat mundus

Zalaganjem Mesnog odbora Crvenog Krsta u Borovu bilo je 1 januara 1941. preko 250 dobrovoljnih samarićanki. Tečajeve su vodili Marija Popović, fabrički lekar, vođa samarićanskih kurseva dr. J. Ohler i upravnik doma zdravlja u Vukovaru dr. Dejan Orlić. Bilo je članova Mesnog odbora Crvenog Krsta u Borovu 1935. – 663; 1936. – 1.415; 1937 – 2.058; 1938 – 2.117; 1939 – 2.326; 1940 – 2.492. Za tih 6 godina borovski Crveni Krst dao je kao pomoć blizu 250.000 dinara, bilo je odeveno preko 400 dece, o božičnim praznicima davani su pokloni mnogim porodicama, čiji broj je iznosio oko 1 hiljade. (20) Crveni Krst dao je u 1940. za ublažavanje nevolja skoro milion dinara. U članku u listu „Sokolski glasnik“ istaknuto je da je u svim akcijama Crvenog Krsta : „.. učestvovalo je uvek i sokolstvo gde više gde manje. Na taj način je vršilo i sokolsko-nacionalnu i opštečovečansku dužnost. U sadašnjem vremenu potrebno je da ta saradnja bude još jača i prisnija, i sokolstvo širom naše zemlje treba da pomogne uspešno izvođenje nedelje Crvenog krsta. Svaki soko i sokolica kojima je moguće, treba da se učlane u Crveni krst barem kao pomažući članovi,”. (21)

Društva Crvenog Krsta kao i njihov Podmladak delovala su u Kraljevini Jugoslaviji u različitim srednama kao što je bio stari grad Dubrovnik i novo fabričko naselje Borovo. Krajem školske godine 1925/26. Podmladak je imao 161.146 članova osnovnih, srednjih i stručnih škola. Sarađivali su sa sokolskim društvima, uglavnom na lokalnom nivou. Često u istom mestu članovi i članice sokolskih društava bile su i članice Podmladka Crvenog Krsta. Pred Božić podmladak Crvenog Krsta škole u Borovu primio je pismo od podmlatka iz sela u Hrvatskom Zagorju u kome su napisali da ne mogu ići napolje jer nemaju šta obući i obuti. Molili su za staru obuću i iznošeno odelo, koje deci iz Borova više ne treba. Predsednik Podmladka je sazvao sednicu odbora. Sadržaj pisama strašno je delovao na decu. Prikupila su pomoć i poslala je poštom. U godinama pre početka Drugog svetskog rata sokolice i sokoli su se na tečajevima obučavali za bolničare. Tečajeve je organizovao Savez Sokola uz pomoć Crvenog Krsta. Savez Sokola je na molbu glavnog odbora Crvenog Krsta, uputio okružnicu župama i jedinicama da svesrdno pomognu Crveni Krst u svakoj akciji, i da se što više njih, koji nisu podlegali vojnoj obavezi, a naročito članice, prijave odborima Crvenog Krsta za dobrovoljne službe u slučaju rata.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije


Napomene :

1. „Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
2. M, „Župski pregled”, „Soko Dušana Silnog”, Beograd maj 1928, br. 5, str. 90;
3. „Rad Glavnog Odbora Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca”, Beograd, Januar-februar-mart-april 1927, str. 74, 76, 99;
4. „Zdravstvena propaganda”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 26 maja 1925, br. 21, str. 7;
5. -a-, „Iz naše školske zajednice”, „Borovo”, Borovo, 10 januara 1936, br. 2, str. 3;
6. „Dan Podmlatka Crvenog Krsta”, „Borovo”, Borovo, 4 april 1936, br. 14, str. 3;
7. „Uspeli koncerat Crvenog Krsta”, „Borovo”, Borovo, 4 april 1936, br. 14, str. 3;
8. „Bokeljske vijesti”, „Glas Boke”, Kotor, 2 februara 1935, br. 111;
9. „Otimačina sokolske imovine u Varaždinu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 1 mart 1940, br. 9, str. 3;
10. I.S, „Narodno-odbrambeni rad naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
11. „Otvorenje samarićanskog tečaja naših sokolica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 septembar 1939, br. 38, str. 2;
12. „Samarićanski tečaj beogradskih sokolica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 5;
13. Godišnji izveštaj za XX redovnu godišnju skupštinu 7. aprila 1940, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1. april 1940, br. 4, str. 24;
14. „Vesti Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 119;
15. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
16. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 juni 1940, br. 23, str. 2;
17. „Sokolstvo za Crveni Krst”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
18. I.T, „Narodno-odbrambeni rad u Sokolskom društvu Beograd III”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 avgust 1940, br. 33, str. 5;
19. „Na svaka 32 stanovnika Borova dolazi po 1 izučena bolničarka sa 4 pomoćnika”, „Borovo”, Borovo, 16. 2. 1940, br. 13, str. 3;
20. „Društveni život Borova u 1940 godini”, „Borovo”, Borovo, 1 januara 1941, br. 1, str. 5;
21. Arh. M.S, „Nedelja našeg Crvenog krsta”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 1;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime