Ukoliko se aktuelni demografski trendovi održe, naša zemlja će 2050. godine imati samo između četiri i pet miliona stanovnika
Sa svega 60.813 beba rođenih u 2023. godini, 2023. godine oboren je novi negativni rekord u Srbiji. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je to najmanje rođene dece od 1900. godine, a poređenja radi manje je beba rođeno nego za vreme NATO bombardovanja, pandemije korona virusa, oba svetska rata i balkanskih ratova, piše „Politika“.
List postavlja pitanje da li će nova finansijska pomoć države napuniti porodilišta.
Stručna javnost nema jedinstven stav o tome – dok jedni smatraju da je novac neophodan uslov za proširenje porodice i da je svaka materijalna podrška dobrodošla kada beba stigne na svet, drugi nisu optimisti kada je u pitanju demografska budućnost nacije, jer brojke izvedene iz vitalne statistike i popisa stanovništva ne daju razloga za optimizam.
U našoj zemlji se od 1952. godine ne rađa dovoljno dece za prostu reprodukciju nacije, a od 1992. godine beleži se negativni prirodni priraštaj, to jest veći broj umrlih od rođenih. Broj žena koje sada odlaze u porodilište za trećinu je manji u odnosu na vreme njihovih majki, što znači da nema ko da rađa decu. Ako se sadašnji migratorni trendovi nastave, jedna od deset beba koja se danas rodi za 25 godina neće živeti u Srbiji, a ukoliko se aktuelni demografski trendovi održe, naša zemlja će 2050. imati između četiri i pet miliona ljudi.
Koliko god novca država da donira za rođenje dece, matematički je nemoguće da dođe do demografskog preporoda nacije, jer je broj žena u reproduktivnom periodu (15-49 godina) smanjen za 210.000 u odnosu na 2012. U prethodne dve decenije, za 400.000 žena smanjen je broj onih u fertilnom periodu, što znači da u Srbiji postoji toliko malo žena u reproduktivnom stanju, da bi u narednih 40 godina svaka od njih morala da rodi najmanje dvoje dece da bi imali pozitivan prirodni priraštaj.
To je i teorijski i praktično nemoguće, jer svaka deseta žena ne može da ima decu iz bioloških razloga.
Podaci iz poslednjeg popisa potvrđuju da najveći broj porodica ima samo jedno dete.
U nameri da otkriju šta bi mlade motivisalo da postanu roditelji, stručnjaci Instituta za sociološka istraživanja sproveli su studiju koja je pokazala da su to stalni posao, pristojni prihodi, kvalitetna partnerska veza i rešeno stambeno pitanje. Međutim, istraživanje Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2023. godinu, koji sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije, pokazuje da skoro 60 odsto mladih živi sa roditeljima, petina stanuje u iznajmljenom stanu, a svega 18 procenata mladih živi u sopstvenom stanu ili s partnerom.
Iako se broj nezaposlenih mladih smanjio u odnosu na prethodnu godinu, čak 44 odsto njih ipak nema primanja, a od onih koji imaju posao, samo 38 odsto poseduje ugovor o radu. Svega devet odsto mladih postanu roditelji pre 30 godine, a odlaganje rađanja za četvrtu i petu deceniju života smanjuje šansu da dođe do potomstva.
Jedine zemlje Evrope koje su uspele da podignu natalitet su skandinavske zemlje, koje osim novčane pomoći, ženama i muškarcima daju da usklade rad i roditeljstvo, vode računa o rodnoj ravnopravnosti i položaju žena na tržištu rada.
