Epohalno smanjenje siromaštva u svetu

2
181

Smanjenje siromaštva tokom poslednjih decenija nezabeleženo je u ljudskoj istoriji. Od nekadašnje bede najvećeg dela svetskog stanpvništva, sada smo stigli do tačke u kojoj je tek svaki deseti stanovnik zemljine kugle veoma siromašan. Svet ipak napreduje!

Svetska banka je nedavno objavila nove procene i, prema njima, udeo ekstremno siromašnih u svetskom stanovništvu opao je sa 36% u 1990. godini na samo 10% u 2015, dok se za 2018. ocenjuje dalje smanjenje na 8,6%. Ekstremno siromašnima se smatraju oni koji imaju na raspolaganju manje od 1,9 dolara na dan, s tim da su u račun uključene lokalne cene, odnosno lokalna kupovna snaga. To su oni koji ne zadovoljavaju u potpunosti osnovne potrebe u pogledu hrane, stanovanja, zdravstva, obrazovanja…

Ovaj rezultat je tim bolji što je u međuvremenu svetsko stanovništvo znatno poraslo, pa je trebalo više stanovnika spasiti iz siromaštva – izbavljeno ih je gotovo 1,2 milijarde, i to samo tokom manje od polovine životnog veka jedne generacije, za samo 25 godina. To je čak 130 hiljada ljudi na dan! Takođe, stopa siromaštva smanjena je u svim svetskim regionima.

Pogledajmo kako se krajnje siromaštvo kretalo tokom poslednja dva veka:

Kako se vidi, broj siromašnih (crveno polje na grafikonu) rastao je do oko 1970, da bi potom, kada su i mnoge siromašne zemlje počele brže da se razvijaju, počeo brzo da opada. Broj onih koji nisu siromašni (zeleno polje na grafikonu) veoma brzo raste – kako zbog prirodnog priraštaja, tako i zbog smanjenja siromaštva.

Za ovaj istorijski rezultat, međutim, saznalo je vrlo malo ljudi, možda zato što su dobre vesti dosadne, a loše dramatične i intresantne. Ili zato što levica dominira među intelektualcima i „intelektualcima“. Kada su jednom pitali Amerikance šta se dogodilo sa siromaštvom u poslednje dve decenije, samo 5% je odgovorilo tačno – da se prepolovilo – dok je dve trećine odgovorilo da se udvostručilo!

Puno puta smo čuli rečenicu da “bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji”. S osloncem na nju stvaraju se političke ideologije, pišu emotivne pesme, dobijaju izbori, a ona – uopšte nije tačna. Kako vidimo, i siromašni dobro napreduju.

Već decenijama se vodi kampanja koja tvrdi da je kapitalizam propao sistem – da ne obezbeđuje ekonomski napredak nikome osim finansijskoj i poslovnoj eliti, da je stalno u krizi i samo što nije propao. Pišu se naoko ozbiljne knjige, mnogi profesori s ubeđenjem govore kako je stanje u svetu sve gore i gore, a filozofi traže izlaz iz opšteg beznađa. A kapitalizam, gle čuda, donosi ekonomski rast i daje plodove svima.

O globalizaciji se govori sve najgore: kako porobljava narode i donosi im bedu (kako?), da isključivo služi interesima bogatih zemalja, da u stvari predstavlja pljačku jer ne može slab da se nosi sa jakim… A, kada se bolje pogleda, najbrže napreduju oni koji su se potpuno uključili u globalizaciju i koriste sve široke mogućnosti koje ona pruža: Kina (i pored specifičnosti), pa Indija, Brazil, Meksiko i mnoge druge zemlje u razvoju. Svetsko tržište može da proguta svaku količinu robe koju ponudite – treba samo da je dobro i efikasno napravite.

Ono što je zaista zapanjujuće u pogledu ovog postignuća jeste to što je u potpunosti proizvod ljudske genijalnosti i saradnje. Vremenom su ljudi razvili vladavinu zakona, oslobodili tržišta i izgradili društvene norme koje su pogodne za slobodnu razmenu dobara i ideja, i time razvili naše neograničene potencijala za saradnju i inovacije preko svake zamislive mere. U samo dva veka liberalni demokratski kapitalizam skoro je iskorenio ili znatno smanjio skoro svaki materijalni problem iz starog sveta, koji su se nekada smatrali neizlečivim zlom civilizacije.

BOŠKO MIJATOVIĆ
srbijasvet.wordpress.com

2 KOMENTARA

  1. Јесте, “Светска банка” која прави профит позајмљујући неразвијенима ће да одсече грану на којој седи и искорени сиромаштво. А капитализам, посебно глобализам, доноси свима срећу и благостање. Батали све те књиге, професоре, итд, који оговарају капиталистички глобализам, Мијатовић ће да нам каже како стварно јесте. А како он зна? Рекла му “Светска банка”, глобално чедо анђеоски милосрдних Ракафелера…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime