Oko 4.000 mudžahedina iz mnogih islamskih zemalja, od kojih su se neki obučavali u Avganistanu, danas još uvek živi u Bosni. Muslimanski božji ratnici, koji su se tokom rata od 1992. do 1995. godine borili na strani muslimana, dobili su od tadašnjeg predsednika Alije Izetbegovića u znak zahvalnosti bosansko državljanstvo
Piše: Franz-Josef Hutsch
Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić na pomenu srpskim žrtvama srebreničkog kraja, Petrovdan 12. jul 2005. |
Teroristi se obučavaju leti. Onda kada sunce obasjava pošumlje na brda i kada nikakvi tragovi u snegu ne mogu pilotima helikoptera mirovnih snaga da otkriju put do skrovišta. “Evro pa je zaboravila Bosnu”, kaže visoki pred stavnik međunarodne zajednice Pedi Ešdaun.
Bosna je, kako sve češće stoji u izveštajima zapadnih obaveštajnih službi, posta la “idelani prostor za obuku pripadnika al-Kaide u predvorju Evrope”. To isto misli i čovek koji sebe naziva samo imenom Piter. On pripa da USNIC-u, američkoj Nacionalnoj obaveštaj noj ćeliji koja sarađuje sa svakom zemljom koja u Bosni ima vojnike koji čuvaju tamošnji krhki mir. S jedne strane, kaže Piter, ovde ne postoje nikakvi problemi sa islamističkim ekstremistima. On potom navodi sve što Amerika radi da bi kontrolisala ekstremiste u ovoj balkanskoj zemlji: “zajedno sa lokalnim vlastima” organizuju se racije, šalju se patrole u brda, nadgledaju se telefoni sumnjivih muslimana i opslužuje najve ći centar američke tajne službe u Evropi – “posle Iraka i Avganistana” najveći izvan SAD.
Hotlajn protiv terorizma
Piter je posebno ponosan na hotlajn koji je američka tajna služba uspostavila 24 sata dnevno. Na taj način građani Bosne mogu da saznaju informacije o ekstremističkim i terorističkim aktivnostima, humanitarnim organizacijama koje se bave pranjem novca i o terorističkoj mreži al-Kaide. Na kraju sledi poziv: “Pozovite nas ako primetite nešto sumnjivo”.
Od prošle nedelje telefon zvoni češće nego uobičajeno. U glavnom gradu Saudijske Arabije Rijadu u jednoj policijskoj akciji ubijen je Junis Mohamed Ibrahim al-Hidžaridža. Za američke i saudijske istražitelje on je jedan od glavnih terorista al-Kaidine mreže za kojim se tragalo širom sveta.
Ovaj tridesetšesto godišnji Marokanac je bosanski državljanin. Muslimanski božji ratnici, koji su se tokom rata od 1992. do 1995. godi ne borili na strani muslimana, dobili su od tadašnjeg predsednika Alije Izetbegovića u znak zahvalnosti bosansko državljanstvo.
Oko 4.000 mudžahedina iz mnogih islamskih zemalja, od kojih su se neki obučavali u Avganistanu, danas još uvek živi u Bosni. Al-Hidžaridža je bio stručnjak za sabotažu i eksploziv, kao i instruktor koji je do 2002. godine navodno pripremao muslimane za sveti rat u brojnim kampovima za obuku širom Bosne. On je navodno od marta 2003. godi ne učestvovao u više atentata u Saudijskoj Arabiji.
On je svoj zanat naučio u Četvrtoj mudžahedinskoj brigadi koja je ratovala u okolini Konjice u centralnoj Bosni. Komandant jedinice Nezim Halilović danas je imam u najvećoj džamiji u zemlji, džamiji kralja Fahda u Sarajevu koju je izgradio saudijski princ Salman.
Snimci božjih ratnika
Ulični trgovci ispred velelepne džamije javno prodaju video-kasete i DVD o borbi čečenskih božjih ratnika. Kilijan Val, portparol evropske policijske misije, zna da se krišom nude filmovi “koji stvara ju utisak najcrnjeg srednjeg veka i zastrašujuće inkvizicije”.
Tako se mogu kupiti kasete na kojima se mogu videti mučenja i ubistva zapadnih talaca u Iraku. Istovremeno propovedi pojedinih imama i muftija postaju sve radikalniji. Prošle nedelje Ismet Spahić je i upozorio i zapretio: doduše, on je zahvalio Sjedinjenim Američkim Državama što su “nam donele mir”. Ali, istovremeno on strahuje “da će angažman SAD i njihova borba protiv islama pretvoriti svet u vatrenu loptu”.
Ovako nedvosmislene reči kod mnogih građana Bosne nailaze na plodno tle. Ljudi su “tokom rata izgubili toleranci ju prema pripadnicima drugih veroispovesti”, kaže Jakob Finci, predsednik jevrejske zajednice u Sarajevu.
Tako Husejin Smajić priželjku je da se uvedu stroža pravila. Sarajevski muftija pre svega misli na devojke koje nose majice koje otkrivaju stomak, kratke suknje i tesne pantalone. “Ako bi se poštovala volja vernika, žene bi išle zabrađene”.
Ipak, na ulica ma se može vide ti sve veći broj mladih žena sa maramom na glavi. Usko vezane marame koje prekrivaju glavu i vrat i široka odeća smatraju se zabrađivanjem u balkanskom stilu.
Frankfurter Rundschau
