Gone Srbe kao naciste

0
553

Zloupotrebljavajući sistem Interpola Hrvatska progoni neograničen broj Srba optužujući ih đuture za ratne zločine po mestu boravka bez obzira gde su se nalazili u trenutku počinjenog zločina.

hrvati

Nema veće brige za Srbe koji se hapse kao kad se bere voće. Završena je sezona (rat) i berba se odvija redom, svi su zreli (optuženi). Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom udruženja „Veritas“, Savom Štrbcem, koji je prvi javio o hapšenju generala u penziji Borislava Đukića u Crnoj Gori ali i o mnogim drugim hapšenjima. Podaci kojima raspolaže u najmanju ruku su – šokantni.

Zaintrigirala nas je činjenica da je najveći broj medija vest preneo polovično odnosno možda najvažnije podatke – izostavio. Štrbac u tom trenutku nije imao vremena da detaljno pregleda sve vesti ali kaže da je Srna najviše prenela a od drugih agencija, Fonet, TANJUG kratko…

Štrbac: Valjda je to previše medijima. Imam ja još jedno izručenje iz Irske, danas mi je stiglo da su čoveka izručili iz Irske u Hrvatsku, ali je previše bilo u jednom danu, sutra ćemo to pustiti.

KM Novine: Kako mediji i na koji način selektuju koji deo izjave treba da se prenese, a šta je bitno, a šta nije? Šta je to što javnost treba da zna i obrati pažnju, kako na koji način se progone svi Srbi koji su imali veza sa Krajinom, odnosno Republikom Srpskom koji su bili uključeni u te vojne akcije u odbranu Srpstva?

savo-strbac
Savo Štrbac – “Veritas“

Štrbac: Dakle, kad mi u saopštenjima kažemo ko je uhapšen 151 (stotinu pedeset jedan) Srbin do sada, po Interpolovim poternicama Hrvatske u cijelom svetu, tu je i Australija, Amerika, Engleska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna… Dakle, mnoge evropske države, čak i Rusija, onda to ima mnogo teže značenje nego kad kažemo uhapšen jedan general kako god da se zvao, jer ovo je jedan pojedinac, a ono sistematsko proganjanje Srba, je li tako? I bivših pripadnika JNA, da kažem još 49 ih je izručeno u Hrvatsku do sada. I kada kažem 18 da ih je oslobođeno, jer su postupci obustavljeni nakon dugo godina vođenja borbe, i to je važno. Pazi, sada recimo ima ljudi koje su, kao kapetana Dragana, godinama držali u ekstredicionom pritvoru, njega devet i po.

Imali smo ljude ovde, u Grčkoj dvojicu preko dvije godine, pa su došli u Hrvatsku i nakon mesec dana su oni tamo obustavili postupak. Neka neko zaustavi ovu Hrvatsku državu, neka neko zaustavi taj Interpol.

Interpol nema nikakve tehničke mogućnosti da proverava istinitost nekih tvrdnji. On je tu samo kao transmisija – što mu dođe od članica on samo prosledi. I bez ulaženja u suštinu. Hrvati to maksimalno zloupotrebljavaju sve ove godine, zloupotrebljavaće i unaprijed. Praksa jeste novijeg doba da država čiji je državljanin čovek sa poternice, može da reaguje i onda se poternica skida ili se ne stavlja na Interpolovu listu, ne dostavlja se. To rade Bosanci, pa su skinuli njihove ljude i nema ih na Interpolovim poternicama.

KM Novine: To je znači jedini mehanizam da se Srbija uključi aktivno?

Štrbac: Srbija da se uključi ali pazi ova je poternica još od `93.

Da Vas podsetimo:  Spali, baci u jamu, streljaj! Čovek koji je kriv samo zato što je Srbin...

KM Novine: I niko nije obraćao pažnju na nju?

Štrbac: Jasno, ove poternice se obnavljaju, koliko ja znam, svake pete godine. Pet godina je rok trajanja, pa ako nakon pet godina država koja je raspisala ne reaguje, onda se skida, ako reaguje, onda je oni ponovo stavljaju za narednih pet godina. Tada se može kada se ponovo stavi reagovati – država čiji je državljanin. Međutim, ovde se ne zna „ni ko pije ni ko plaća“ – čiji smo mi državljani. Ovaj čovek je rođen u BiH – Đukić kod Bosanskog Novog…

KM Novine: Ali ima državljanstvo Srbije.

Štrbac: Ima i državljanstvo i Srbije i, koliko mi je njegova žena rekla, skoro sigurno ima i BiH – po rođenju mu pripada.

KM Novine: I šta je sada opcija? On će biti izručen i u nekom kratkom periodu će biti predat vlastima u Hrvatskoj iz Crne Gore.

Štrbac: Taj kratki period – šta to znači, to može biti par meseci, može biti pola godine, može do godinu dana. Ppo Evropskoj konvenciji, Crna Gora obaveštava Hrvatsku da je uhapsila čoveka tog i tog sa njihove poternice. Ovamo su veoma šturi podaci, generalije i kratak opis dela i naziv dela. I kada Hrvatska dobije takvo obaveštenje ima rok ukupno, može se i produžiti, ukupno 40 dana najkasnije da dostavi zahtev za izručenje koji ima svoju formu i svoje obavezne priloge. U prilozima su sudski akti, u ovom slučaju optužnica, pošto presude nema i izvodi iz Zakona i novog Krivičnog zakona, gde su opisi dela i isto tako iz krivičnog postupka gde se piše šta se sve njemu garantuje.

KM Novine: Ali njemu nije suđeno u odsustvu.

Štrbac: NJemu je podignuta optužnica u odsustvu, još nema presude. Da bude jasnije – kapetan Dragan nema ni optužnicu, kapetan Dragan ima samo istragu… Jednako je to – kad oni izručuju, izručuju i pod istragom i pod optužbom i pravosudno osuđene u odsutnosti, naravno.

KM Novine: Pitanje je sada – koji je mehanizam, kako, na koji način, koje snage da se mobilišu da ne dozvolimo više ovim hrvatskim vlastima, odnosno bosanskim vlastima da jure Srbe kao fazane u lovu i da ih ova država isporučuje, odnosno izručuje. Šta je to što bi trebalo da se desi, da se uradi?

Štrbac: Tu ima više koraka. Ovde je bilo pokušaja do sada u nekoliko navrata da se Hrvatska natera da izvrši reviziju tih postupaka. U zadnjem spisku, a i to sam dostavio, u zadnjem tom spisku, koji je razmenjen između Hrvatske i Srbije, tj. to je stanje na dan 31. mart 2013. godine. To je koliko znam, zadnji spisak koji je razmenjen između ovih država – 577 lica je na tom spisku u tzv. aktivnom statusu,  ja sam to nazvao – spisak procesuiranih samo za ratne zločine. To su oni koji su pod istragom, pod optužbom ili pravosudno osuđeni. Vrlo često se optužbe odbijaju kada vide da nema elemenata za krivično delo, onda tužilac prekvalifikuje ratni zločin oružanu pobunu. A oružana pobuna je pod amnestijom i onda se postupak obustavlja.

KM Novine: Jeste, ali nemaju pravo naknade…

Da Vas podsetimo:  U Crnoj Gori je mnogo više Srba od onih koji ne smiju da kažu da su Srbi

Štrbac: Nemaju pravo na naknadu štete. Hrvati kažu kada neko traži naknadu štete – recimo kada bi sada kapetanu Draganu prekvalifikovali (optužnicu), on bi bio pomilovan, je li tako za oružanu pobunu, ali mu za devet godina provedenih u zatvoru ne bi dali ništa iako je čovek potrošio milione i Srbi koji su mu skupljali pare za odbranu. Hrvati kažu… “pa šta vi hoćete – dajemo vam pomilovanje, još bi htjeli pare, gdje to ima, ne može to tako“. To je jedan od načina da se izvrši pritisak.

Kada je ono bilo da li će Hrvatska ući u Evropsku uniju ili ne – onda su mnogi, pa među njima i neki Srbi govorili „samo da uđe u Evropsku uniju, pa će biti mnogo bolje Srbima. Moraće se ponašati u skladu sa evropskim standardima. Bili je i onih drugih, među kojima sam i ja bio koji je govori „jednom kad oni uđu, biće još gore Srbima“ i na žalost je tako. Oni su se ove dve godine mnogo pogoršali u odnosu na Srbe, pa su se vratili tamo negde na početak 90-tih. Hrvatska država je donela zakon o ništavosti, „ništetnosti“ kako oni kažu, pravnih akata, vojnih sudova, sudova SFRJ, SRJ i Srbije ako su u kontradiktornosti sa njihovim pozitivnim propisima. Drugim rečima ništa ne važi, nikakve presude, optužnice ne važi kod njih. I mi bi trebali uzvratiti, ja sam svojevremeno pisao, sličnom merom, jer biće tek haos ako Srbija jednog dana uđe u evropsku uniju. A u evropskoj uniji važi svim članicama, tzv nalog za hapšenje, „uhidbeni nalog“ kako hrvati kažu, pa se onda po skraćenom postupku svi izručuju u Hrvatsku. Zamisli haos, koliko je sa njihovih spiskova koliko u Srbiji živi i onda bi bili svi izručeni u Hrvatsku. Dakle, po meni, država bi Srbija morala ugledati se malo na Hrvatsku, mnoge stvari morali bi se ugledati na Hrvatsku – koja je borba za svakog njihovog „branitelja“, nekog Purgu, pa ovoga Marića nedavno što su ga naši izručili – tu se svi uključuju i onda su svi jedinstveni i pozicija i opozicija, svi sebi pripisuju poene, svi su kaže nešto uradili u tome.

KM Novine: Mi praktički nemamo instituciju, nemamo organizaciju, nikog osim vašeg udruženja ko bi izvestio na tu temu?

Štrbac: Jeste, jeste, na žalast danas je umro Janko Radmanović koji je suđen u Hrvatskoj na 20 godina u odsutnosti. Osnovao je jednu organizaciju „Region 91“ okupljala je pripadnike bivše JNA koji su u Hrvatskoj i drugim republikama osuđeni za ratne zločine. On nigde nije mogao da dobije nikakvu pomoć iako se obraćao svima, dobijao je odgovor „a ko vam je kriv? Kao pripadnicima bivše JNA, ko vam je tražio da pravite ratne zločine?“ itd. Ljudi su bili na zadacima, on je konkretno kao i mnogi drugi bio opkoljen u kasarni u Slavonskom Brodu i branio se. Popnu se na crkveni toranj i tuku, mitraljesko gnezdo i ne znam šta, ovi uzvrate, sruše i sad je to ratni zločin. Suština je zapravo u sistematskom proganjanju jednog naroda vrlo perfidno i kroz ove krivične postupke. Pored ovih brojki koje sam rekao koliko ih je procesuirano za ratne zločine – prema hrvatskim podacima 21500 Srba je procesuirano za oružan u pobunu bilo svojevremeno. Mi ćemo, ova generacija Srba, ne samo iz Hrvatske, ali ništa bilje nije ni sa ostalima ni u Sloveniji, Kosovo, Bosna. Oni će nas ganjati dok smo živi. Ako neko dožiivi 97 ili 100 godina isto će ga hapsiti ko sada iz Drugog svet rata naciste što hapse.

U čemu je suština – suština je što se svi oni ponašaju kao pobednici, jedino se mi ponašamo, generalno, kao poraženi i kao zločinci. Priznajemo mi i poraz i da smo „loši mimci“ i da smo „zločinci“…

KM Novine: I sve radimo da to dokažemo?…

Da Vas podsetimo:  Pola Šiptara na Kosovu - izbeglice iz Albanije!

Štrbac: Upravo to je – to je neka, kako ja to gledam strategija državna. Evo recimo bivšim generalima, pa jednoj grupi sa Benkovačkog područja… Svima koji su bili komandanti vojnih jedinica, šefovi policije i teritorijalne odbrane – pokrenuta je istraga.

NJima Hrvatska stavlja na teret sve što se desilo u četiri godine na tom području – svaku krađu, svaku pljačku, svako paljenje kuće, svako ubistvo, sve sve sve njima stavlja bez obzira kad je ko bio na kojoj dužnosti i direktno im kući šalju, na kućnu adresu im šalje taj paket i oni kao običnu poštu primaju, preporuka obična.

Iako u zakonima našim i u tim međudržavnim ugovorima, sporazumima piše da ne može pošta sa suda jedne države ići na drugu stranku, mora ići diplomatskim putem. I onda ja ustanem prošle godine i pišem neku svoju kolumnu i prozivam ovu državu. I tamo još uporedim kada neko napiše ćirilicom i pošalje adresu ćirilicom u Zagreb, oni vrate i kažu nezakonito…

Ne znaju da čitaju i onda tamo neka direktorica pošte kaže tako piše u nekakvim aktima te međunarodne asocijacije pošta. A mi imamo sporazume međudržavne, imamo svoje zakone koji kaže „država mora imati uvida zbog čega joj opštužuje neka druga država njene građane“ posebno zbog ratnih zločina, njenih državljana. I onda su većina sudova i tužilaštava počeli da dostavljaju diplomatskim putem, a evo istoj toj grupi u petak me obaveštavaju kako im je stigla u toku dana, sada više nije rešenje o pokretanju istrage nego optužnica na kućnu adresu. Šta da rade? – mene pitaju, a ne državu. Velim ljudi jesam vas zadnji put učio – ne primajte to, vraćajte, neka poštar naš napiše da je to nezakonito (ko što su oni napisali da je ćirilica nezakonita), a ovo jeste nezakonito.

Ne može se tako uručivati, neka upute diplomatskim putem. Diplomatskim putem znači da pravosuđe, ministarstvo pravosuđa to uputi što dobije iz Hrvatske nadležnom sudu ili tužilaštvu i taj sud ili tužilaštvo poziva dotičnoga na koga je adresovano i uručuje mu i on potpisuje pred njima na zapisnik da mu je uručena optužnica, presuda ili rešenje o otvaranju istrage. Tu država pravi i kontrolu, država mora znati šta (na njenoj teritoriji) radi druga država. Da nisam ja ustao niko to ne bi ni primetio.

Sa Savom Štrbcem, direktorom Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“ razgovarao Stevo Mrđen / KM Novine


kmnovine.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime