Jug Srbije se prazni – neophodno povećanje nataliteta…

7
457

Prostor juga Srbije se prazni, mladi odlaze u potrazi za boljim životom, a natalitet je na niskom nivou.

Da bi se to promenilo, prema zaključcima učesnika okruglog stola SANU, potreban je i ravnomeran regionalni razvoj, jačanje porodice i reproduktivnog zdravlja, bolji položaj žena, ali i pozitivna selekcija najdarovitijih pri zapošljavanju, kao i da se poslodavci stimulišu da podrže proširenje porodice svojih zaposlenih.

Jug Srbije karakteriše negativan prirodni priraštaj i težnja mladih za odlaskom iz ekonomskih razloga što je, prema zaključcima skupa SANU koje potpisuju predsednik ogranka ove institucije u Nišu Ninoslav Stojadinović i Ljubiša Mitrović, posledica i geopolitike, ali i specifičnosti tranzicije.

Okrugli sto na temu “Osobenosti zdravstvene kulture i patologije stanovništva jugoistočne Srbije i njihov uticaj na demografsku reprodukciju”, pokušao je da detektuje probleme i ponudi rešenja za taj rastući problem.

Demografska obnova Srbije, a naročito juga, podsticaj rađanja i zaustavljanje migracija, kako navode iz SANU, traži politiku i kulturu mira u regionu, ali i ispravljanje dugodecenijske nepravde neravnomernog razvoja zemlje, čiji je jug jedan od “žrtava”.

Ali, ta obnova traži i da mladi jačaju svoje reproduktivno zdravlje.

…u okolnostima porasta seksualnih aktivnosti adolescenata, raširenog odlaganja rađanja, učestalog rizičnog ponašanja omladine, pasivnog odnosa roditelja prema seksualnom obrazovanju dece, niskog sistemskog nivoa seksualne edukacije, nedovoljne prilagođenosti zdravstvenih službi potrebama mladih, nezadovoljstva žena položajem u partnerskim vezama – navode iz SANU.

Ta obnova zahteva, kako dodaju, i razvijanje nove mreže institucija u oblasti zdravstva, obrazovanja i kulture, odnosno unapređivanje kvaliteta rada postojećih institucija.

U kulturi omladine, navode iz SANU, sreću se rasprostranjene želje i planovi da odu odavde, nestabilne adolescentske partnerske veze, kao i “denatalitetski obrasci vrednovanja i ponašanja”.

“Bolji uslovi za roditeljstvo – da nas bude više”

Za podsticaj nataliteta, iz SANU kažu da treba jačati savremenu porodicu, ali i bitno poboljšati položaj žena, naročito majki. Da u Srbiji nije samo dovoljno želeti decu, pokazuju i preporuke za državu i poslodavce.

Veoma je važno podići svest o značaju usklađivanja rada i roditeljstva, zakonski regulisati odgovarajuće stimulativne mere (poreske olakšice, ekonomske povlastice, medijsku promociju firmi i primera dobre prakse) za društveno odgovorne poslodavce, spremne da daju podršku strategiji podsticanja rađanja kako finansijskom potporom, tako i preraspodelom radnog vremena, uvođenjem kliznog radnog vremena i rada kod kuće – neki su od zaključaka.

Dok se država deklarativno zalaže za pronatalitetsku politiku, nove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici izazvale su nezadovoljstvo javnosti, pa i proteste majki na ulicama u Nišu i Srbiji.

“Sprečiti odliv mozgova – da nas bar ne bude manje”

Jedna od najbolnijih tačaka srpske tranzicije je što trend “odliva mozgova” iz devedesetih nije zaustavljen, a negativna selekcija i zapošljavanja po partijskim i drugim vezama ga i dalje podstiču, pa se predlaže i “radikalan zaokret u kadrovskoj politici“.

Kroz pozitivnu selekciju, kako bi najdarovitiji imali prioritet u zapošljavanju, čime bi se zaustavio trend odliva mozgova, i ojačali inovativno-razvojni potencijali naše zemlje – preporučuju iz SANU.

Uz paradoks da je radikalno da najbolji imaju prednost, preporučuje se i nov odnos prema “intelektualnoj dijaspori” kako bi se podstakao povratak iz inostranstva obrazovanih i stručnih.

Inače, problem nataliteta nije ekskluzivno srpski fenomen, jer je, prema istraživanjima, u “značajnom” padu u polovini zemalja na svetu.

M. Zirojević
Izvor: juznevesti.com

7 KOMENTARA

  1. Ne prazni se samo jug Srbije. Sever, Vojvodina, odumire iz dana u dan, na moje oči, a niko od nas tu ne može ništa da uradi. I, još gore, neki o tome govore sa osmehom, kao što, na primer kod shizofrenih bolesnika imate fenomene paratimije (neodgovarajućeg afekta) i paramimije (neadekvatnog izraza lica na odgovarajući afekt tj. osećanje). Does it ring a bell? Govori li nam to nešto – nešto što ne smemo ni da izgovorimo? Mislite li da ne postoje kolektivne psihoze? Postoje, još kako, oduvek su postojale i dobro su dokumentovane od strane izvrsnih poznavalaca. U tom nemarnom stavu ima nekakve osvetoljubivosti, kao da se drugome dešava, kao da hoćemo reći, da, moralo je tako da bude, jer loše smo radili pa nije ni čudo da smo loše dočekali. Mi ne volimo dovoljno svoju zemlju ni svoje bližnje (naročito najbliže), jer ako volimo, onda to moramo delima dokazati, u suprotnom je ljubav prazna reč. Mi smo sebični i autistični, narcisoidni a primitivni, i što smo siromašniji to smo veći megalomani. Hteli bismo da zagrabimo što više od života, a kao da ni to ne umemo. To me podseća na onaj čuveni stih Stonesa: I can’t get no satisfaction, but I try, yes I try… Pre neko veče, oko osam, izašao sam iz toplog stana da bacim smeće u kontejner. Ulice su bile puste, Banat kao da je izumro. Vetar s Karpata, hladno, tišina. Zadržao sam se petnaest minuta. Za to vreme nisam video ljudsko biće. Nije prošlo ni jedno vozilo. Skoro sve kuće su bile u mraku. U mestu ima oko sto praznih kuća, koje se prodaju u bescenje, s nameštajem, ali nema kupaca. Malo severnije, u Mokrinu ima oko petsto praznih kuća. Mnogo je staračkih domaćinstava. Njihova deca, sada već stariji ljudi, sede u Pančevu, Zrenjaninu,lažni građani, čekaju da navrše godine za penziju. Oko mene nijedno hristoliko lice, nijednu ljubaznu reč ne možeš da čuješ. Ja vam tvrdim – nema to veze sa politikom, još manje sa parama kao što se često čuje. Siromaštvo počinje u glavi, a na njega se nadovezuje materijalna beda. To je ono stanje kada očaj preovlada, pa se onda i ne traže rešenja. Obrazovani ljudi to zovu eshatološka svest, svest o neminovnom kraju, ali oni ponajmanje imaju rešenja. Tu ne pomaže pamet, nego vera. ONO ŠTO LJUDI SAMO U SVOJOJ SILI PREDUZIMAJU, MORA DA PROPADNE.

    • @ Pitgora, Moji koreni su takvi da sam stalno na relaciji jug Srbije – Vojvodina, a jos mi je i posao takav , da putujem po celoj Srbiji, cesto obilazim i sela. Vecina ljudi nema bas tu priliku, i ako putuju, idu od grada do grada. Ne znam gde je gore… Sto se Vojvodine tice, Backa i Srem su malo bolji u odnosu na banat, ali ta sela… prodje me neki osecaj tuge, depresije… a na jugu i istoku, kada vidim one napustene kuce po brdima, ograde razrusene, putevi urasli, strah me obuzme. Sumadija i Macva se jos drze, ali i tamo je pocelo… Zemlja nam je u totalnom rasulu, citava sela prazna. Nocu mozes proci pored sela a da ni ne znas, jer nema ni jedne jedine sijalice da se vidi iz neke kuce. Skole iz cijih pukotina u zidu raste grmlje. A zemlja plodna, reka, recica i potoka gde god se okrenes… Beograd je grad-drzava i nema veze sa ostatkom Srbije, to je leglo i izvor svih bolesti u nasem narodu i nasem drustvu. Dozivljavam ga kao neki terminal, usputna stanica na putovanju, to jest iseljenju i nasem konacnom unistenju. Novi Sad jos uvek ima neki lazni sjaj, a Nis je i to izgubio. Nazalost, dosao film do kraja, jos odjavna spica i to je to. Mislim da smo dosli do tacke, iza koje vise nema povratka. Nadam se da ja preterujem i gresim ali…

      • Ako mlad čovek pogleda i na svakom važnom mestu vidi bagru i retarde,onda shvati da je tu kraj,jer od takvih ne može ništa da promeni.To za beograd je sto posto tačno,u njemu su svi problemi.U suštini,sve što si rekao,stoji.Bojim se da je još gore.

  2. Kakav predsednik SANU,takav i priraštaj.Dok su komunisti na vlasti,dotle će se prazniti Srbija,a oni će kao danas na KIM,reći,ETO TO JE NORMALNO IMA VIŠE ŠIPTARA,NEMA SRBA.Ašto nema Srba,to ne pominju.U prethodnom članku,neki došljaci iz Hercegovine,pristigli kao titovi komunisti,pitaju DAL SU ŠIPTARE PRIMILI U UINTERPOL,KAO DA JE TO ZA SRBE NEŠTA VAŽNO.Zbog takvih nam se pratni Srbija,al to bagru okupacionu ne interesuje,oni će i dalje uživati u okupacionom čišćenju Srba sa ovih prostora.

    • Prosto,nije cilj vlasti da Srbi ostanu u Srbiji,već da se svi isele.Kako reče jedan od onih mladih pametnih ljudi koji se spremaju da napuste Srbiju,ner svojom voljom,NIJE SVE U PARAMA,HOĆU DA ŽIVIM NORMALNO U UREĐENOJ DRŽAVI,U KOJOJ NE VLADAJU KRIMINALCI I KRIMINAL.Sve jasno kao dan.

    • А ја бих на пример да се вратим и да у Србији правим потомке! Баш у село, српско, где је мир и тишина, како бих радио на свом пројекту, који бих пустио у погон у Србији, тиме привукао српске мозгове, отворио нова радна места, припомогао српској економији и друштву, експорту итд. ! Одавно већ нисам био на коренима. Шта се издешавало? Но предајем се, јер немам подршку добрих људи, пошто их и има, а тврде да не постоје, но само крем де ла крем багре Србије. Па да се скупимо, у име оца, сина и св. духа. Све једно, психички сам уморан, полако тај умор прелази и на физичку структуру. А господине Жарко, како би било да се ми једном уживо упознамо? Па и Ви, господине Питагора, па да разменимо речи ван портала, да ли би сте имали макар мало елана? Немам га скоро више ни ја, одуезели су ми га „невраћајсеусрбију…” али када Србија већ понестаје, можемо да покафенишемо. Са поштовањем, Б.М.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime