Kako je završio tvorac Sretenjskog ustva

0
737
Foto: Dnevno.rs

Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, obznanio je prvi moderni ustav Srbije – Sretenjski ustav. I, dok danas ovaj događaj slavimo kao Dan dražvnosti, malo je onih koji znaju kako je, zbog svog rada i vizionarskih ideja, prošao sam Dimitrije Davidović.

Dimitriju Davidoviću su kao uzor za pisanje najvažnijeg pravnog akta Srbije poslužili najliberalniji ustavi tog vremena, oni koji su već bili na snazi u Belgiji i Francuskoj.

Tako je, Sretenjskim ustavom, Srbija postala prva zemlja, posle Belgije i Francuske, koja je ukinula feudalizam! Ustav je promovisao pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja… Uvodio se srpski kao službeni jezik, deklarisala se neprikosnovenost ličnosti, i promovisala ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost. Odrednice koje su zabranjivale ropstvo bile su preteča onoga što danas zovemo osnovnim ljudskim pravima.

Više o ovom dokumentu i njegovo sudbini možete pročitati ovde:

Ali Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije – Rusija, Turska i Austrougarska, a ovakvo rešenje jedva je dočekao knez Miloš koji i inače opšte nije želeo ustav koji bi mu ograničio vlast.

Sretenjski ustav, jedan od najvažnijih pravnih akata u istoriji Srbije, ostao je na snazi jedva dve nedelje, a najveću cenu za ovaj „slobodarski izlet“ platio je upravo njegov tvorac – Dimitrije Davidović.

Progon najvrednijeg čoveka Srbije

Dimitrije Davidović, tvorac prvog modernog ustava Srbije, nakon ukidanja ovog pravnog akta pao je u nemilost kneza i isteran je iz službe. Kako su mu ranije, nizom nesrećnih okolnosti, svi članovi porodice umrli, svoj krst morao je da nosi potpuno sam.

A knez Miloš nije imao nameru da Davidoviću zaboravi „slobodarstvo“ – on je praktično proteran iz Beograda i poslat da živi u Smederevu gde mu je bila dodeljena kuća, zemlja i godišnja apanaža.

Da Vas podsetimo:  Pobeda saveznika u Velikom ratu samo je posledica srpske velike pobede

Neko bi mogao da pomisli da ustavotvorac ovim i nije loše prošao, ali to bi bila greška. Jer, Miloševa osveta bila je daleko suptinija…

Novčana sredstva često su „sličajno“ znala da kasne, a Davidović, već star i bolestan, nije mogao da se bavi poljoprivredom, pa je tako, bez porodice i oklevetan, često samovao u bedi.

Nakon tri mučne godine, Dimitrije Davidović je umro u Smederevu 6. aprila 1838. godine. Sahranjen je na naobeleženom mestu, izvan groblja, na livadi, verovatno na zemlji koja mu je nakon progona bila dodeljena.

Grob Dimitrija Davidovića, Foto: Dnevno.rs

Tek godinama kasnije, na Davidovićevu ulogu u stvaranju srpske države i kulture bačeno je novo svetlo. Nakon toga, njegovi ostaci su pronađeni i preneti u uređeni grob odmah pored srkve na Smederevskom Starom groblju.

Prvi moderni srpski ustavotvorac i danas tamo počiva. Na nadgrobnoj ploči piše: „DIMITRIJE DAVIDOVIĆ, SAV SRBIN“.

A. B.

dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime