Kako partija „ZELENIH“, umesto zaštite, doprinosi zagađivanju atmosfere

0
248
Teodr Hojsstr. bicikla nigde / Foto: printscreen

ŠTUTGART  Nemačka partija „Zelenih“  sebi pripisuje  najveće zasluge  i uspehe za  sve pokušaje provođenja  maksimalne zaštite okoline. Zato želimo da našim čitaocima predstavimo nanoviji „uspeh“  te partije u  tobožoj „zaštiti“ okoline. Pre toga nekoliko reči o samoj partiji.

Partija   „Zelenih“ je  nastala iz  heterogene mase  ljudi različitih političkih  orijentacija  daleke 1980. g. U njoj su se skućili  levičari, bivši komunisti, socijalisti, grupacije žena od pravih feministkinja do domaćica, anarhisti, ljudi kojima ni teror nije bio stran,  i ko zna  ko sve još.  Danas, 40 godina od svog osnivanja, partija Zelenih spada  u vodeće političke partije  u Saveznoj Republici Nemačkoj. U toj partiji ni dan danas svi članovi ne dele ista  ubeđenja i zahtevi.

Osnovana je  kao partija za borbu protiv primene atomske energije, stacioniranja američkih raketa sa atomskim bojevim glavama na teritoriji Nemačke, za  zaštitu okoline, gaženja ljudskih prava i borbu protiv diktatura, naoružanja i vođenja ratova svuda po svetu. 

Na poslednjim saveznim izborima dobila je 8,9 % glasova dok će je na dolazećim izborima 2021. g. glasati, po nalazima istraživača  javnog mnjenja, čak  od 18 do 19%  Nemaca! Postoji dobra šansa da Zeleni  prestignu Socijaliste koji se jedva drže na drugom mestu  popularnosti u narodu.   Ubedljivo prva je  Hrišćanska demokratska unija Angele Merkel.

Potsetimo da je jedan od osnivača stranke Zelenih bio i Jozef- Joška Fišer, čovek -autodidakt na mnogim poljima.  On  je napustio gimnaziju  pa i započet  zanat fotografa da bi se, kada su Zeleni 1998. g. ušli u Savezni parlament,  u koalcionoj vladi Socijalista i Zelenih  pod kancelarom  Gerhardom  Šrederom, dokopao mesta ministra spoljnih poslova i zamenika  kancelara!  Ušao je u istoriju kao jedini ministar  od postanka Nemačke do danas, koji je imao završenu samo osnovnu školu!  

Doduše,  nekadašnji podanik Austrije  Adolf Hitler, je sa isto tako  minornim obrazovanjem , 1933.g. dogurao do više funkcije nego Joška Fišer- postao je  kancelar Nemačke. Joška vodi poreklo od tzv. Podunavskih Švaba koji su iz Mađarske gde su živeli i Joškini roditelji, pred naletom Crvene armije, verovatno ne bez razloga  pobegli u okolinu Štutgarta.

Srbi u Nemačkoj su Fišera zapantili kao neverovatnog mrzitelja srpskog naroda, uvek spremnog da kao ministar izgovori neku „masnu“ laž, kao npr. da su Srbi na stadionu u Prištini napravili koncentracioni logor za Šiptare! 

Poznavaoci situacije kažu da je Fišer, indirektno „potpomognut“ od svog  ministarskog  kolege iz reda Socijalsita Rudolfa Šarpinga, takođe čuvenog lažova koji je Srbima pripisao plan za proterivanje Šiptara sa Kosova  nazvan „Potkova“  -valjda ne znajući da u Srbiji postoji samo reč „potkovica“ , privoleo kancelara Šredera da izda naredbu  da i nemačke  vazduhoplovne snage u okviru NATO agresije  bombarduju Srbiju!  I današnji Zeleni su po pitanju Kosmeta isključivo na strani Šiptara.

Danas je  Fišer od nekadašnjeg zaštitnika okoline, za dobre pare postao lobista i promoter mnogih velikih zagađivača okoline –BMV-a, Simensa, energetskih firmi RWE, OMV  idr.

Pomenimo da  najveći broj današnjih Zelenih  -ili kako se zvanično nazivaju „Savez 90/Zeleni“,   na sve moguće načine uspevaju  da zagorčju  život vozačima automobila  raznim zabranama i ograničenjima. U donošenju odluka o  ograničenjima  i zabranama se posebno ističe ženski deo članstva i  rukovodstva partije.  

Sva ta nastojanja, tako izgleda, mlađa nemačka polulacija koja ne poseduje automobile,  rado prihvata.  Oni  su već postali verni glasači  Zelenih, čiji je rejting u stalnom usponu.  Sociolog Miljenko Džambić nam kaže da tome  doprinosi  i  ženski deo biračkog tela, obično sa nikakvim ili, ako već koristi sopstvene automobie, sa minimalnim iskustvom  stečenim u vožnji. Za njih oduvek važi geslo  „vozi što sporije –jer ne umeš bolje. Šta te briga što usporavaš protok saobraćaja“!

Posle velike halabuke oko  dobrim delom uspešne  zabrane korišćenja dizel automobila  čak i sa motorima generacije Evro 5 u mnogim nemačkim gradovima,  sada su se na  nišanu Zelenih našle  i druge zabrane.

U  Štutgartu,  glavnom gradu industrijske pokrajine Baden Virtemberg, je prvi put od osnivanja partije Zelenih  predsednik Pokrajinske vlade  postao dugogodišnji član te stranke – bivši nastavnik Vinfrid Krečman, danas star 72.g. Ujedno je  u fotelju  gradonačelnika Štutgarta  zaseo takođe jedan „Zeleni“ –Fric Kun, star 65 g., takođe  bivši nastavnik. 

U   delovima Štutgarta sa malo saobraćaja, već dosta dugo postoji ograničenje brzine od           30 km/sat. Kao doprinos tobožoj zaštiti okoline, Zeleni su u celom gradu   umesto doskorašnjih 50 km/sat  „progurali“ ograničenje brzine vožnje na samo 40 km/sat. Njih nije  interesovalo mišljenje stručnjaka da smanjenje  brzine kretanja skoro ni malo ne smanjuje  količinu štetnih izduvnih gasova. Da bi se prešla određena distanca  manjom brzinom motor zaista izduvava nešto manje opasnih gasova  nego kada neko vozi npr. umesto   danas propisanih 40 km/sat punih 50 km/sat. Ali je vreme emitovanja gasova kod vožnje od 40 km/sat  duže pa se skoro sve svede na isto. Na tu činjenicu je odavno ukazao naš preminuli automobilski stručnjak prof.dr Dušan Gruden u svojoj naučnoj knjizi „Ekologija u automobilskoj industriji“.

Ako nisu mogli da se svuda izgovore na zaštitu okoline, Zeleni su se dosetili da ispod znakova ograničenja  brzine, okače table sa napisom  „zaštita od buke“! I tu važi slično mišljenje –sporiji automobili su manje bučni, ali buka traje duže!

Najnoviji „usepeh“ Zelenih  po pitanju zaštite okoline, je njihovo insistiranje na novim saobraćajnim propisima koji su u međuvremenu već usvojeni. Usvojen je i  opširan katalog kazni za prekršaje u auto-saobraćaju  uz povećanje kazni  kod nekih banalnih prekršaja i do 200 odsto! 

Pomenimo jednu od  novih nebuloza Zelenih- do sada su  biciklisti na ulici i na stazama za bicikliste  morali da voze jedan iza drugog. Pošto Zeleni očigledno vole da voze paralelno kako bi međusobno ćaskali,  automobilisti mogu  da ih pretiču samo ako nema  vozila koja dolaze u susret jer paralelna vožnja biciklista zauzima celu traku puta! Preticanje  često nije moguće, pa  biciklisti slučajno ili još češće namerno, usporavaju saobraćaj  veoma dugo  –sve dok se ne ukaže prilika da  neki vozač automobila  može da ih, vozeći po novom propisu, prestigne!

Grad Štutgart  po svim tekućim pitanjima pod čizmom Zelenih,  otišao je još dalje. U jednoj od najprometnijih gradskih saobraćajnica, Teodor Hojs ulici, koja je u svakom pravcu imala po dve trake za vozila i dosta usku stazu za bicikliste,  leva  traka ulice  je nedavno  zabranjena za automobile   jer je druga, desna traka, sada  rezervisana samo za bicikliste. Valjda  da bi biciklisti mogli paralelno vozeći po dvoje ili čak troje, da se šećkaju gradom.  

„Rezultat“ je vidan. U špicevima saobraćaja, umesto da se  ta ulica pređe za 5 do  6 minuta, vozači  ne vozeći više na dve trake, sada  mile jednom  trakom  čak i do 20 minuta. A motori- bruje li bruje. Gde je tu ušteda goriva i „aktivna zaštita okoline“? Pre će biti da su ovde prevladali neki drugi, čisto ideološki razlozi koji kod Zelenih idu u pravcu zabrane automobila kao saobraćajnog sredstva. 

Videli smo da na za bicikliste rezervisanoj celoj desnoj traci ulice skoro  da  ih nema. Pitali smo domara jedne poslovne zgrade u toj ulici, našeg čoveka Desimira  Miloševića da li viđa bicikliste i koliko ih je u toku dana. Rekao nam je da je on  često  ispred zgrade i ih da po njegovoj oceni nema  dnevno više od desetak. Ali ima velike gužve automobila na paralelnoj, levoj trace te uilice! 

Sično je i sa takođe veoma prometnom saobraćanicom   Štrezeman ulicom, i tu se ukida po jedna traka za motorna vozila  u korist biciklista. Radovi su u toku.  Verovatno će uskoro  sve ulice sa po dve trake biti „stešnjene“ na po jednu traku!

Pošto je očigledno  bilo dosta  pritužbi vozača automobila na ovo veštačko usporavanje protoka motornih vozila, „zelena“ uprava grada se oglasila u medijima  da je to samo proba. 

Ako „proba“ po shvatanju Zelenih uspe, strahuju automobilisti,  preti  još žešće usporavanje auto saobraćaja u celom gradu koji je već značajno usporen ograničenjem brzine na 40 km/sat . Time umesto smanjenja, ustvari nastaje  povećanje količine štetnih izduvnih gasova  -tvrde već vidno  iznervirani korisnici automobila.  

Obeležavanje traka, postavljanje novih  saobraćajnih znakova isl. koštalo je sigurno dosta novca zato postoji sumnja da se ne radi samo o probi  nego, po volji Zelenih,  o stalnom, željenom   usporavanju protoka saobraćaja!

-Ako je sve ovo samo proba i ako se ukinu te navodno opitne deonice, onda se postavlja pitanje zar nije to moglo da se ispita na neki drugi način a ne kroz bacanje para poreskih obveznika-  reče nam sugrađanin Ginter Kraus.  Videli smo ga kako  se ljuti  na jednog biciklistu  zbog njegove ničim zaslužene,  nepotrebne privilegije,  da se sam šećka prometnom ulicom  suženoj  zbog retkih  biciklista.

Umesto da Zeleni zaista doprinesu nekom održivom, opravdanom i ekonomski podnošljivom  rešenju zaštite okoline, oni, bar u Štutgartu,  rade suprotno. A takvih  primera je u dosta nemačkih gradova, ako  u  gradskim upravama i skupštinama na nesreću korisnika automobila,  deluju Zeleni- čuli smo od mnogih sagovornika.

Predrag Rakočević
Predrag Rakočević,
Štutgart

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime