Kap po kap … i kiše padaju – su stihovi iz starog hita “Divljih jagoda”, a ovde je reč o kiši glasova koje vladajuća Srpska Napredna Stranka (SNS) prikuplja istom metodom – kap po kap, pa otuda i naziv – kapilarni glasovi. Sve je maltene isto, pa i ono – divlji, samo što ovde nisu u pitanju jagode, nego glasovi. Čak je i ono o starom hitu isto jer je pitanje načina prikupljanja kapilarnih glasova identifikovano kao jedna od najvećih nepravilnosti i u razgovorima o izbornim uslovima koji su nedavno vođeni uz učešće predstavnika Evropske unije, iz čega sledi logičan zaključak da se ta metoda redovno i primenjuje za vreme izbora koji se kod nas održavaju češće nego što je to propisano, a reč je o sledćem:
Zaposleni u javnom (državnom) sektoru, dobijaju od svojih šefova ili paartijskih aktivista SNS-a – istih onih koji su zaduženi i da pune autobuse oduševljenim pristalicama ove vlasti prilikom uobičajenih svečanih proslava povodom otvaranja svega i svačega i drugih sličnih manifestacija, nalog da iz svog okruženja prikupe određeni broj glasača koji će svoje biračko pravo poveriti ovoj vlasti – imenom i prezimenom, da ne bude greške, iz čega sledi zaključak da postoje i određeni metodi provere. Za slučaj neispunjenja poverenog partijskog zadatka sledi sankcija – obično otkaz, kao višku radne snage, tebi ili nekome od tvojih bližnjih.
Ja sam čovek koji je glasao i za onog tamo vremena – vremena komunizma, a sticajem okolnosti i na izborima u Velikoj Britaniji, ali tako naprednu biračku ideju ne videh nigde, a mora da je i efikasna, jer ovi naši napredni je se očigledno ne odriču, iako su to obećali prilikom gore pomenutih razgovora o unapređenju izbornih uslova – ponavljam, u prisustvu predstavnika Evropske unije, kojima je iz poznatih razloga stalo da Srbija ovog puta dobije “legitiman” parlament, pa listom (sa manjim izuzecima) saopštavaju da su zadovoljni učinjenim.
Kažu u narodu – ubojnica se ne goji uoči Božića, pa je ovog puta akcija već započeta. Ovih dana je televizija N1 – šta ću, eto ja ih i dalje gledam i pored svih nastojanja narodnog poslanika Marijana Rističevića da se ona kao “nelegalna” ukine, pojavio prilog na tu temu – dele se odštampani formulari – ovog puta unapređeni, sa ucrtanim rubrikama za upis relevantnih podataka i izričitom napomenom da se ne upisuju članovi SNS-a, pa da se malo pozabavimo računicom:
- Prema podacima koji se mogu naći na internetu (portal Espreso.rs – 25.03.2018) SNS ima više od 730.000 registrovanih članova, što je za 175.000 više nego vladajuće stranke u Britaniji i Nemačkoj, zemljama koje imaju 140 miliona stanovnika više od Srbije – što je po proceni autora tog teksta verovatno apsolutni svetski record u istoriji višestranačja. Taj broj je verovatno danas i veći, jer u pitanju je napredna stranka koja svakim danom sve više napreduje i to bi bilo za divljenje kada se ne bi znalo da je članska karta te stranke i glavni uslov za zasnivanje radnog odnosa u ovoj naprednoj zemlji.
- Dodajmo tome i sedeće cifre – opet prema obrađenim statističkim podacima iz 2018. godine, u javnom sektoru u Srbiji je u drugom kvartalu te godine bilo 599.668 zaposlenih, dakle nešto oko 600.000 pa sad na tu cifru aplicirajte obavezu da je svako od njih dobio zadatak da prikupi još 10-15 kapilarnih glasova.
Iz gore iznetog sledi i odgovor na pitanje koje građani ove zemlje godinama postavljaju – kako je moguće da u zemlji u kojoj ne možete da nađete normalnog čoveka koji nije protiv ove vlasti, vladajuća stranka ubedljivo pobeđuje sa skoro apsolutnom većinom glasova – prošli put je bilo nešto oko 48%, a sad im je njihov lider dao zadatak da taj rekord mora biti nadmašen, te da će i dalji rejting stranačkih i lokalnih partijskih funkcionera zavisiti od izvršenja postavljenog zadatka. Ako se to ima u vidu, ne čudi već započeta “kap po kap” akcija.
O takvoj praksi, u pomenutom prilogu na tv N1 govori bivši sindikalni funkcioner, vozač u beogradskoj Gradskoj čistoći od 2002, godine – nudi se i za uzbunjivača, koji je rešio da progovori kad su ga pozvali da se sa slave svog oca vrati i angažuje na pomenutoj “kapilarnoj akciji”. Interesantno je, što se takođe vidi iz pomenutog priloga, da je o toj “aferi” upoznat i čovek koji sve zna u ovoj zemlji, koji na pitanje novinara nonšalantno odgovara da je po njegovim saznanjima taj čovek odlučio da te optužbe iznese onda kad je otkriveno da je falsifikovao diplomu srednje škole – Ne znam detalje, neka se nadležni organi time pozabave, što nije bio njegov odgovor i onda kada je bilo dokazano da je aktuelni ministar finansija ove zemlje plagirao doktorat.
A spomenuti “falsifikator” taj slučaj objašnjava malo drugačije – bilo je to u vreme, kaže, kad je donet propis da vozači u toj firmi moraju da imaju završenu srednju saobraćajnu školu – Mi smo šefovima samo dali pare i oni su sve ostalo završili. A interesantno je i to, da je to bilo pre nekih desetak godina, da se u firmi za sve to vreme to naravno i znalo, a da je odlučeno da se iskoristi baš sada kada je taj čovek odlučio da progovori, što bi se moglo nazvati i ucenoom.
Kap po kap, kisa sprema se … samo da znas, nisam lud … kap po kap, opet padace, te duge kise jesenje, kaže se u pomenutoj pesmi.
Dragiša Čolić
