Kucamo na vrata (ne)zaboravljenih asova

0
171
Prof. dr Zoran Gojković / Foto: YouTube Screenshot

Nije prof. Dr. Zoran Gojković, direktor Kliničkog centra Vojvodine, Pokrajinski sekretar za zdravstvo i član kriznog štaba za borbu protiv korona virusa neki poseban as – imamo mi i većih asova od njega, sem što mu se može odati priznanje što je sa nekih dvadesetak godina od diplomiranja, pored obavezne specijalizacije (što u ovoj zemlji za svršene medicinare baš i nije lako dobiti) stekao i sva ova zvanja i funkcije, pa se logično pretpostavlja da Zoran Gojković ima i neke druge kvalitete, jer nije baš normalno da se za tako ktratko vreme sve to stekne, čak i uz postojanje krivičnog dosijea, koji je u međuvremenu takođe uspeo da stekne.

       Naime, portal „Direktno“ 21.4.2020. prenosi tekst iz Novosti iz 2013. godine u kojem se navodi „da je policija podnela krivičnu prijavu protiv advokata Nemanje Aleksića i ortopeda Zorana Gojkovića zbog sumnje da su falsifikovali isprave koje su potom koristili na sudu.“ U tekstu se dalje navodi „da je dr Gojković izdao izveštaj da je jedan iz tima advokatske kancelarije „uganuo nogu“, čime je pomenuta advokatska kancelarija na sudu pravdala izostanak. Međutim, druga strana je proverila taj izveštaj u Urgentnom centru KC Vojvodine, gde im je rečeno da pacijent pod tim imenom i prezimenom nije primljen u Urgentni centar, posle čega su, zbog sumnje da je izveštaj lažiran, obavestili policiju.” U svemu tome nije bez značaja ni činjenica da je Dr Gojković, kako proizilazi iz teksta Birna koji je o tome takođe pisao, taj izveštaj overio ne svojim peečatom, već pečatom svog kolege! A kako s tim u vezi prenosi Nova.rs, „Gojkoviću nije suđeno jer je u avgustu 2013. godine sklopio dogovor sa Tužilaštvom o primeni instituta oportuniteta, čime je izbegao krivično gonjenje uplaćujući određenu sumu novca u humanitarne svrhe”.

       Elem, sa tim referencama je ovaj humanitarac samo par godina kasnije postavljen i za prvog čoveka vojvođanskog zdravstva – Pokrajinski sekretaar za zdravstvo, pa se može pretpostaiti da je i  ovde primenjen stari koministički princip (ne odriču se ovi napredni baš svega komunističkog) da su najbolji kadrovi – odani kadrovi, oni protiv kojih uvek možeš da aktiviraš nešto iz dosijea.

       A neposredni povod što Dr Gojkovića, ni po čeemu posebnog, ovde pominjem, je tekst koji se pojavio na društvenim mrežama – dokumentovan konkretnim dokazima u kome se navodi „da je Preduzeće PTM iz Šapca, od kog je RFZO kupio nepotrebnu medicinsku opremu u vrednosti od oko 200 miliona dinara, “podvlačeći” je pod hitnu javnu nabavku tokom epidemije, u vlasništvu Z. Š. rođene sestre pokrajinskog sekretara za zdravstvo i koordinatora Kriznog štaba Zorana Gojkovića. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, Z. Š.,  rođena Gojković, ima 100 odsto udela u vlasništvu pomenute firme u kojoj je njen suprug M. Š. Direktor”.

       Dobro, moram da priznam da me ni to ne bi fasciniralo da pišem o Dr. Gojkoviću. Nije to kod nas ništa neuobičajeno, jer poznata je stvar da je i bratu članice kriznog štaba Dr Darije Kisić Tepavčević u poslovanju sa javnim preduzećima Srbije kroz 27 zaključenih ugovora isplaćeno nekih 26,8 miliona eura (tokom korona krize samo u jednom mesecu 3,2 miliona), da su i ostali članovi kriznog štaba, Dr Kon i Dr Tiodorović – prvi kao glavni epidemiolog a drugi kao predsednik tenderske komisije, bili poinjani u poznatoj aferi nabavke vakcina protiv svinjskog gripa iz 2011. godine za koju je suđeno samo Svetlani Vukajlović, tadašnjoj direktorki RZSO, koja je u tom svojstvu zaključila ugovor o nabavci (kasnije je oslobođena svih optužbi), sem što postoji osnovana sumnja da je ovaj krizni štab, na koji se vlast često poziva kao na “struku” – koji u svom sastavu ima Dr Gojkkovića kao ortopeda, a nema virusologa i imunologaa, formiran doslednom primenom gore pomenutog principa odanosti, pa se i tako može razumeti donošenje brojnih kontradiktornih odluka ovog kriznog štaba, koji ponekad više zbunjuje nego što savetuje.

       No, da se vratim na Dr Goojkovića – taj čovek je sa svim pomenutim kvalitetima i pasionirani tužitelj – podneo je krivičnu prijavu protiv novinarke Nova.rs Ane Lalić, zbog teksta o nedostatku zaštitne opreme protiv korona virusa u Kliničkom centru Vojvodine – novinarka je sutradan već bila uhapšena, provela u zatvoru samo jedan dan i puštena na slobodu posle brojnih protesta domaćih i stranih novinarskoh udruženja, da bi se kasnije ispostavilo i da su navodi “spornog” teksta bili tačni. Pretio je da će lično podneti krivičnu prijavu protiv novosadskog stomaatologa S. O. koga je – još dok je ovaj bio na respiratoru, optužuvao da je bolestan pružao stomatološke usluge, što je supruga obolelog oštro demantovala – čovek je preminuo, odabrao je smrt umesto pretnji Dr Gojkovića, što nije bilo bez osnova jer naše tužilaštvo, poznato po svojoj ažurnosti, po prijavama Dr Gojkovića  postupa promptno.

       A vrhunac ove tužiteljske pasije – tandema Gojković/Aleksić, zbio se posle teksta Birna pod naslovom „Doktor za falsifikate: Zoran Gojković zloupotrebio pečat svog kolege“, objavljenog na osnovu podataka dobijenih po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, tako da nije isključeno da će Dr Gojković, uz sasluženje kolege Aleksića podneti i protiv mene krivičnu prijavu.

       A ja priznajem da me je na ovaj tekst naveo i specifičan stil nastupa Dr Gojkovića, o čemu sam jednom prilikom napisao: – “Zoran Gojković, od nedavno prozvan Acgtung! Achtung! zbog neodoljivog  podsećanja na jednog lika koga smo imali prilike da gledamo u filmovima zasnovanim na istinitim događajima iz ne tako davne istorijske prošlosti, ima tu pasiju da lično podnosi krrivične prijave…”

Predrag Rakočević
Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime