Nedozvoljena donacija SNS-u od 1,3 miliona evra

0
274

Srpska napredna stranka dobila je na poklon prostorije na Novom Beogradu čija vrednost od oko 1,3 miliona evra prevazilazi zakonom dozvoljeni limit. Prostor je donirao Velibor Jovanović, odbornik SNS iz Kruševca, koji ga je godinu dana ranije kupio za oko 250 hiljada evra. Ukoliko se pokaže da je na ovaj način prekršen zakon, prostorije bi morale da budu oduzete.

Pet lokala ukupne površine 590 metara kvadratnih na trećem spratu zgrade u ulici Palmira Toljatija na Novom Beogradu, u tzv. Starom Merkatoru, pripale su Srpskoj naprednoj stranci (SNS) u decembru 2017. godine. Velibor Jovanović, odbornik SNS-a, i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i vladajuće partije, sklopili su Ugovor o poklonu uz obavezu da taj prostor koristi Gradski odbor stranke u Beogradu.

Iako se u Ugovoru ne navodi cena nepokretnosti odnosno vrednost poklona, u finansijskom izveštaju SNS-a se vidi da je Jovanović 2017. donirao stranci poslovne prostorije u vrednosti od 156 miliona dinara ili oko 1,3 miliona evra.

Sve poreze i troškove nastale na osnovu ovog ugovora snosi SNS, a samo javni beležnik je naplatio oko 200 hiljada dinara.

Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, kaže da ne vidi nijedan razlog zašto SNS nije kupio navedenu nekretninu.

„Sam SNS raspolaže velikim sredstvima iz budžeta i Zakon (o finansiranju političkih aktivnosti) je 2014. godine izmenjen tako da tim sredstvima mogu da se kupuju nekretnine“, objasnio je Nenadić.

Ove prostorije stranka je i ranije koristila tako što je plaćala zakup firmi Vetfarm. Farmaceutska kompanija Vetfarm je otišla u stečaj 2013. godine i od tada se prodajom imovine preduzeća namiruju njegovi poverioci. Prema podacima sa sajta Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, prostorije u Palmira Toljatija su prodate u oktobru 2016. godine Veliboru Jovanoviću po ceni od oko 250 hiljada evra, odnosno pet puta manjoj vrednosti od one koja je predstavljena u izveštaju SNS-a. Od kupovine do poklona prošlo je svega nešto više od godinu dana.

Jovanović je odbornik SNS-a u Skupštini Grada Kruševca, direktor kruševačke filijale Auto-moto saveza i vlasnik više preduzeća, između ostalog i privatizovane Radio televizije Trstenik. On je takođe direktor u dve firme koje se nalaze u vlasništvu Vladana Gašića, sina Bratislava Gašića, direktora Bezbednosno-informativne agencije. Reč je o firmi BNZ-HIGIJENIC u kojoj je Vladan suvlasnik i firmi SACO u kojoj je jedini vlasnik.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisao je na koje načine politički subjekti mogu primati priloge, odnosno donacije. Prilog može biti novac pojedinca ili firme, ali i poklon i usluge pružene bez naknade ili pod uslovima koji se razlikuju od tržišnih. Svaki prilog stranka je dužna da prijavi Agenciji, a ukoliko je on na godišnjem nivou veći od jedne prosečne zarade, mora biti objavljen i na sajtu stranke.

Međutim, Zakon propisuje i granice – koliku donaciju stranka sme da uzme.
Kada fizičko lice, poput Jovanovića, donira stranku, vrednost donacije za redovan rad na godišnjem nivou ne sme biti iznad dvadeset prosečnih mesečnih zarada, što je 2017. godine iznosilo oko 920 hiljada dinara. U slučaju da je donator firma ili kakvo drugo pravno lice, ovaj limit se podiže na dvesta prosečnih zarada. Ako donator prekorači ograničenje, stranka je, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, dužna da u roku od 15 dana od dana prijema priloga vrati davaocu donaciju. To se, međutim, nije desilo.

Nenadić kaže da davanje prostorija na Novom Beogradu nije bilo dozvoljeno.

„Ne vidim drugo rešenje, u slučaju da bude poveden prekršajni postupak i SNS i odgovorno lice u SNS-u budu oglašeni krivim zbog nezakonitog poklona, ne vidim drugo rešenje u zakonu osim da se oduzme i to sredstvo pribavljeno izvršenjem prekršaja“, rekao je Nenadić.

Jovanović se tokom jučerašnjeg dana nije javljao na telefonske pozive novinara Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), a na pitanja nije odgovorio ni SNS.

Donacija u Kruševcu

Prostorije u Beogradu nisu prve koje je Jovanović poklonio SNS-u. On je u februaru 2016. godine predvodio konzorcijum od 20 građana koji je kupio prostorije koje je koristila Agrobanka u Kruševcu. Samo dva meseca kasnije, ugovorom ih je poklonio stranci. Reč je o 396 metara kvadratnih poslovnog prostora u Balkanskoj ulici u Kruševcu, vrednog nešto više od 13 miliona dinara i namenjenih tamošnjem Gradskom odboru.

Iako se nalazi u finansijskom izveštaju SNS-a,ovaj poklon nije prikazan kao prilog nego kao druga vrsta prihoda.

U slučaju prostorija u Kruševcu, Nenadić smatra da prvo treba utvrditi kolika je vrednost priloga svakog od članova konzorcijuma pa tek onda procenjivati da li je došlo do kršenja zakona.

Božo Drašković, nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, smatra da se postavlja pitanje da li je Agencija primetila ili joj je promaklo da primeti da je prekoračen zakonski limit.

„Plašim se da u ovoj zemlji važe različiti kriterijumi za onda kada si na vlasti i kada nisi na vlasti“, rekao je Drašković.

Na pitanje novinara CINS-a da li je i kada pokrenula postupke u ova dva slučaja, Agencija za borbu protiv korupcije nije odgovorila do objave teksta.


Stupar, Vetfarm i veza sa SNS-om

Prostorije na Novom Beogradu bile su u žiži javnosti i tokom kampanje za predsedničke i parlamentarne izbore 2012. godine, pre nego što su prešle u posed SNS-a. Pred izbore, Dušan Stupar, jedan od vlasnika Vetfarma, uhapšen je zbog navodnih malverzacija u Azotari Pančevo, zbog čega je istraga u toku.

Mediji su tada preneli izjavu Aleksandra Martinovića, nekadašnjeg člana Srpske radikalne stranke, a danas poslanika SNS-a, da je uhapšen jedan od finansijera SNS-a koji im je besplatno ustupio prostorije na Novom Beogradu. Prostorije kao vezu između naprednjaka i Stupara je spominjao i Boris Tadić, u tom trenutku predsednik Srbije, u jednom od TV duela sa Tomislavom Nikolićem, suparnikom na predstojećim izborima.

Stupar je nedavno za CINS ponovo negirao ove navode rekavši da je reč o budalaštinama kao i da su ove prostorije, kada je on bio vlasnik, vredele milion i po evra.


Tekst je nastao u okviru projekta “Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24” koji je podržala Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

Vladimir Kostić, Milica Šarić
Izvor: cins.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime