Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je izjavila da je cena struje za domaćinstva u našoj zemlji najniža u Evropi ne računajući Mađarsku.
Prema HEPI-ju (Indeksu cene energije u domaćinstvu) jeftiniju struju od domaćinstava u Srbiji (cena 10,48 evrocenti po kilovat satu) imaju individualni potrošači u Mađarskoj (9,68 evrocenti) i Ukrajini (6,71 evrocenti).
Iako se podaci vezani za ovu tematiku, a kada je reč o ceni struje za domaćinstva u Rusiji i Belorusiji, ne mogu naći ni u HEPI-ju, ali ni na Evrostatu, jednostavno jer se takva vrsta statistike za njih ne vodi, uvidom u druge dostupne izvore može se utvrditi da u obe zemlje cena struje za domaćinstva iznosi 6,4 evrocenta po kilovat satu.
Inače, HEPI analizira cene struje u zemljama Evropske unije, državama Energetske zajednice poput Crne Gore, Norveške, Srbije i Ukrajine kao i Velike Britanije i Švajcarske.
Sa druge strane, ne donosi podatke o cenama struje za domaćinstva u nekoliko evropskih zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija, Turska i Moldavija.
Ako se analiziraju podaci Evrostata, a oni su poslednji put dosad urađeni za prvu polovinu 2023. godine, može se utvrditi da su u tom trenutku nižu cenu struje od Srbije (9,6 evra za 100 kilovat-sati) imale Turska (8,4 evra za 100 kilovat-sati i Bosna i Hercegovina (8,7 evra za 100 kilovat sati).
Nadležni u Srbiji često vole da ističu da su cene struje za domaćinstva kod nas niže nego u Evropi, ali pri tome ne navode da su na ovim prostorima niža primanja nego u većini država u kojima je električna energija skuplja nego kod nas.
Ipak, podaci pokazuju da i u zemljama u kojima je prosečna plata veća nego u Srbiji, a to su Mađarska i Rusija, domaćinstva električnu energiju plaćaju jeftinije.
S obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji oko 767 evra a medijalna, dakle ona koju prima polovina zaposlenih u zemlji, do 595 evra, dok minimalna zarada jedva prelazi 400 evra, sasvim je jasno da je jedini razlog za nisku cenu struje, u odnosu na većinu drugih evropskih zemalja, taj što su primanja građana takođe niska.
Drugim rečima, da je ona veća nego što jeste, ogroman broj građana ne bi mogao da izmiri svoje račune.
