Pa, dobro, kad već živimo u državi u kojoj je politika mnogo veći opijum za narod nego religija, nije ni čudno što je premijer, u jednom od svojih redovnih, a ipak uvek najavljivanih kao ”ekskluzivni” intervjua, zahtevao da ubuduće u politici ima biti – kao u crkvi. Budi tih i miran i, kao i u crkvi, pogni glavu bogobojažljivo, bespogovorno slušaj i nadasve – ćuti ako boga znaš! A ako baš moraš da progovoriš, jer si na primer medij, onda smeš samo da – šapućeš.
Zato ne treba da nas čudi ni ako sledeći saziv skupštine to i ozakoni i ako vladajuća partija izglasa partijsku autokefalnost, a titulu premijera preimenuje u titulu – partijarha. A usput bi mogli, po uzoru na ”zakon” koji je donela Srpska pravoslavna crkva, i da sebi dodele sva autorska prava na partijarhove fotografije, pa da tako popune partijsku kasu.
U istom intervjuu, budući partijarh je obznanio i neke dogme. Jedna od njih je da novinar ne sme u tri minuta da govori više nego partijarh, jer će odmah biti opomenut, dok partijarh ima prava da na svako kratko pitanje odgovara onoliko i ono što sam izvoli, ili da ne odgovori ako tako izvoli.
Druga dogma je da, kad vidiš partijarha kako gura kamen uzbrdo – ne dobacuješ nego ćutiš. Čak i ako misliš da je sasvim nepotrebno gurati baš taj kamen baš uz to brdo jer je očigledno da nije svaki kamen za uz svako brdo. Pa čak i ako misliš da postoje bolji načini da se kamen premesti ako ga već treba premeštati. A naročito ako misliš da partijarh uopšte ne treba da gura kamenje uz neko brdo nego da treba da radi premijerski posao koji mu je delegiran.
Treća dogma je da se u crkvi Srbija mora biti saboran. Kako se vaspostavlja ta sabornost? Pa, prvo tako što se ovi izbori ne raspisuju da bi birači glasali već da bi bili jedinstveni. U čemu? Pa u tome da ovi izbori nisu izbori za republičku i lokalne skupštine nego – referendum na kojem ćemo se izjasniti da hoćemo u EU, a ne u RU u koju bi da nas uvedu oni koji uopšte nisu u parlamentu niti bi u njemu bili naredne dve godine, pa samim tim ne bi mogli ni da smetaju, samo da premijer nije odlučio da skrati mandat i širokogrudo im ponudi mogućnost da uđu u parlament i opstruiraju ga. Zato će u crkvi Srbija 24. april biti crveno slovo u crkvenom kalendaru i biće posvećen velikomučeniku koji je sam sebi zabio trn u zdravu petu, a sve druge države koje imaju političko jedinstvo oko generalnih ciljeva, ali ne i oko pojedinačnih zakona koji se donose – biće proglašene jeretičkim.
Četvrta dogma je kratka: u Srbiji ima vladati neograničena sloboda – jednoumlja. I svako ko ne bude zdušno uzvikivao: Živela sloboda jednoumlja! biće prokazan i ekskomuniciran. Što je premijer i demonstrirao odmah u studiju kada je, nakon kratkih reklama, prokomentarisao ono što se trenutno dešavalo po društvenim mrežama. Jer – bog i partijarh vide sve.
Nadežda Milenković
Peščanik.net
