Nije Sava, već Kolubara proletos potopila Obrenovac. I neće mere koje bi trebalo da promene Srbije, ma koliko bile teške zaustaviti Vladu u njenim namerama, već ako ne dovedemo sistem odricanja do pune moralne ravnopravnosti!
I da nas ministra finansije, u čiju stručnost uopšte ne sumnjam, nas teši time da je ogromnu nepravdu napravio prema penzionerima koji primaju davno zarađenu penziju od 50.000 i na to su sada sada oporezivani sa 25 odsto, neefikasan i prekobrojan činovnik, na istu sumu ulaže samo 10 odsto,jer mora „ga kupuje i odelo da bi išao na posao“.
Hajde da pitamo penzionere – jesu li spremni, ako imaju, naravno, da tu nepravdu u opterećenju, rešimo tako da tim činovnicima poklone svoja nova odela koja čuvaju za ukop?! Jer, i onako će ostati goli i bosi.
I da ne bude zabune – uopšte nije reč o tome da li će nacija prihvatiti i svojski priložiti i poslednju koru hleba da zemlja jednom krene napred.. Ali, problem je isti kao i onaj kada kada nije Sava, več Kolubara potopila Obrenovac. Padamo na sitnim a ne na krupnim stvarima. I tada se pokazalo da pored nas mirno teku reke, ali nas uništavaju potočići.
Znam da pojedine velike plate, ma čije bile , ne mogu da pokriju dugove zemlje.. Ali, nacija se podiže na noge kada osete da svi podjednako ulažu sve što imaju u tu akciju. Dakle, verujem u sposobnost ministra, ali ne verujem u snagu da će uspeti da reši problem ,koji nije ničiji drugi, već upravo Vladin i dobrim delom njegovog resora.
Iz tih razloga nije trebalo sada ukidanjem progresivnog poreza dovesti pred moralnu dilemu predsednika države, premijera, predsednicu skupštine i verovatno sve ministre, da im primanja porastu, makar za sto dinara, kada se od nacije traži da stegne kaiš.
Ili, da na račun monopola koji im je država obezbedila ili od doprinosa, koji plaćaju svi – premijer ima 3,5 puta manju platu od guvernera Narodne banke. Da su bogatiji od predsednika države i državni revizor, i zaštitnici građana, a da ne govorim od direktora preduzeća koji su monopolisti, pa čak i neki od njih i gubitaši.
U tome su poremećene određene moralne vrednosti i to je ono što može da ugrozi ove mere.Uostalom u kojoj zemlji koja je došla do ruba provalije, ima smisla uopšte da direktor Telekoma prima prko 470.000 platu, jer to znači da oko njega ima bar stotinak koji primaju preko 300.000, jer bi ga, „rastrgli“ u sopstvenom preduzeću.
A uz sve to je smešno i tužno da opozicija pokušava da sve ovo iskoristi ne bi li kompromitovala nosioce reforme, umesto da nudi makar način da sistemski održi progresivni porez, recimo, na plate preko 150.000. Jer, ako je moguće da postoje više sistema oduzimanja kod penzionera, zavisno od primanja, zašto to ne bi bilo i u državnoj upravi ili kod državnih subvencionaisanih ili monopolskih preduzeća.
A sve to je u rukama vlade i skupštinske većine, zar ne?!
Mirko Stamenković
