Prvo smo imali klipove o Srebrenici koje je, kako kažu, sponzorisao Haški sud, pa zatim film o Srebrenici (naravno politikantski), a sada i predstavu o Srebrenici u sred Beograda. Predstava „Srebrenica. Kad mi mrtvi ustanemo“ počela je obraćanjem reditelja (ujedno i glumca) Zlatka Pakovića obučenog u krvavu mantiju. U ovu predstavu su ubačene izjave vladike Nikolaja Velimirovića, zatim svedoka na Mladićevom suđenju i još hiljadu nespojivih stvari, a pod patronatom Helsinškog odbora za ljudska prava. Predstava je najavljena kao „prva pozorišna predstava u Srbiji koja ističe važno pitanje za društvo u Srbiji danas – priznanje genocida u Srebrenici“.
Mediji, naravno, nisu previše pratili ove stvari, jer ne žele da se izlože tome da ih neko nazove nacionalističkim (misleći na šovinističko i nacističko), ali ono što najviše zabrinjava jeste upravo to da se u sva tri ova projekta kao noseći stubovi istih pojavljuju upravo srpski glumci. Da ne povredimo njihovo odsustvo patriotizma, reći ćemo glumci iz Srbije.
Ono što treba znati jeste da svaki poznati glumac svojim postupkom nosi veliku odgovornost, jer nikoga nije briga šta oni lično misle, već to što se izrečeno usko vezuje za slavu koju poseduju. Dakle, ako glumac, kako svi oni pravdaju ove postupke, ima potrebu da se izvini za neki zločin (nikako genocid, jer ga nismo činili), neka izađe sa tim izvinjenjem u novine i u svoje lično ime. Međutim, oni to ne rade. Zašto?
To ne čine, jer njihovo mišljenje u tom slučaju ne može da se naplati, kao što to može kroz projekte u kojima igraju. Toliko je jednostavno. A ako misle da igranjem u politikantskim projektima nekoga mire, varaju se. Oni tim mirenjem svađaju.
Nisu učestvovali u ratu, nisu ubili nikoga, nisu im zločinci rodbina, pa ne vidim zbog čega bi se izvinjavali.
Naš narod je, dragi umetnici (a žao mi je što tu reč moram iskoristiti), bio žrtva genocida otkako postoji. Veliki svetski naučnici i umovi dokazali su više puta da genocid nije učinjen u Srebrenici, ali vi više volite da verujete lokalnim kvazinaučnicima upregnutim u isti onaj fijaker revizije istorije u koji ste upregnuti i vi, nažalost svojevoljno.
Na tim prostorima besneo je rat. Rat nije bio nešto što smo mi započeli ili u čemu smo želeli da učestvujemo. Rat dolazi kao kulminacija pogrešnih političkih odluka u određenim istorijskim okolnostima. Stoga, ne mogu Srbi biti krivi za ratove i za sva stradanja, iako verujem da se ta mantra dobro plaća, ali to ćete vi znati bolje. U svakom ratu postoje zločini i zločinci na svim stranama. Prestanite da govorite o tome kako smo mi zločinci, a drugi žrtve. Biće da ste dugo bili dojeni kao bebe, pa sad tražite grudi koje će vam nahraniti, ne stomak, već novčanike i naslovne strane medija.
Srpski narod je oduvek živeo od časti, jer ništa drugo nije u tim lomovima istorije ovde ni bilo za pojesti, pa smo se njome hranili. Od naroda koji je ginuo da bi sprečio sramotu, uz vašu nesebičnu pomoć, stigli smo do naroda koji živi za to da se osramoti. Ovde je svaki udar na sebe pun pogodak.
A nije bilo tako do pre neku deceniju. Sada živimo u državi u kojoj nije obožavan onaj koji je pošten, koji je nešto postigao u životu i doneo svom narodu na čast, već onaj koji se „snalazi“, onaj ko što više postigne samo za sebe i onaj koji da bi to postigao, mora na svoj narod da pljune. Ali znajte, to nije slika vašeg naroda, nego vas. Pljujete na sebe.
Ako hoćete pomirenje, evo vam pomirenja – pomirite se sa činjenicom da svojim postupcima koje nazivate umetnošću (tačan naziv je političarenje za sitninu), ispredate uže koje će se koristiti za vešanje vašeg naroda od strane onih koji vam pune džepove, kao što su punili i kovčege telima vaših predaka.
Mi nismo narod koji je činio genocid, već onaj nad kojim je genocid često činjen. Mi smo onaj narod koji je na sve svoje muke najčešće odgovarao molitvom, a ne kamom, žicom, šilom, bajonetom, čekićem, jamom ili puškom. Mi svoje uspehe dugujemo Bogu i pred Njim ćemo svoje grehe okajati koliki god da su. Oni svoje uspehe duguju marketingu. Bog ili marketing, dragi umetnici? Bog ili marketing?
Izaberite još jednom.
Milan Ružić
Izvor: iskra.co
Ne treba bezati od istine.
Cinjenica je da je u Beogradu 26.9.2019. odrzano sudjenje za streljanje 1.313 Bošnjaka u selu Kravica 14.7.1995. Ono sto je posebno tuzno i ruzno je da su to bili ZAROBLJENI LJUDI.
Evo clanka o tome u Peščaniku od 28.09.2019 :
https://pescanik.net/kravica/
Glumci se ponasaju kao placenici, a mi ocekujemo od njih da budu ,,iznad,, evidentnog organizovanog pada morala u drustvu. Blacenje i ponizavanje Srba se finansira i to se radi i iz srpskog budzeta. O tome brinu i organizuju ambasadori kvinte u nasoj zemlji…..Toliko o nasoj neutralnosti. Preostaje jos da se sami poubijamo, odnosno prvo treba da zaboravimo i pljunemo na nase mitove i poginule (na tome nastoje ambasadori kvinte). A malo li je nasih dalo zivot za nase bolje sutra? Nekada (pre trideset godina) je bilo da je nase bolje sutra njima odgovaralo, ali sada smo mi njima kamen na putu.
Helsinski odbor je postao sprdnja istini, pravdi, humanosti, bar ovaj u Serbiji. Haski Tribunal 25 godina vrsi satanizaciju Srba sad pokusava da nam ispire mozak i menja svest, da nece da nas nateraju da mirno klecimo dok nam seku glave.
citat;Predstava je najavljena kao „prva pozorišna predstava u Srbiji koja ističe važno pitanje za društvo u Srbiji danas – priznanje genocida u Srebrenici“.,,
–
Vazno pitanje za drustvo u Srbiji jeste Kosovo i Metohija, srpske zemlje, prava srpskog naroda u starim srpskim zemljama, nacionalno jedinstvo, istina o nasim visemilionskim zrtvama za slobodu balkanskog poluostrva u zadnja dva veka.
Vazno pitanje za srpski narod je genocid nad srpskim narodom u samoj Srbiji i to kulturni, duhovni, politicki, intelektualni…
Vazno pitanje za nas je i pitanje o nestalim i proteranim Srbima iz okruzenja, iz juzne pokrajine, genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj, BiH, Albaniji i Bugarskoj gde Srbi cak nemaju pravo da budu Srbi.
Oni misle da je narod u Srbiji glup poput njih pa da samom sebi puca u srce ni kriv ni duzan.
Pitanje za ucesnike srpske sramote, znate li vi ne-ljudi, znate li koliko je Srba ubijeno u Srebrenici?
Znate li?
To treba da svaki dan ponavljate prodaneduse, aspide, jude 21 veka.
Браво Косовка.
nevena
I ja kažem bravo.Ne mogu više ni da slušam ni da gledam te koji samo vide našu krivicu.I to za pare.
Treba da se sakriju u mišiju rupu ali im je dat toliki prostor i samo to je već dovoljno jasno.
Bravo još jednom
Браво Милане, као и увек добар текст у ком је представљена сушта истина и само истина.