Pustite nadležne organe da rade svoj posao

0
176

Kada se suoče sa aferama i problemima, predstavnici vlasti najčešće izbegavaju odgovor i odgovornost porukom da nadležne organe treba pustiti da na miru rade svoj posao. I tako organi neke izazove rešavaju na miru, a da se u tom miru ne bi uspavali, kada tabloidi „prišiju“ aferu nekome ko nije po volji vlasti, zvaničnici se tobože iznenade zato što tužilaštvo ili sud ne rade svoj posao.

Transparentnost Srbija (TS) je na nekoliko desetina primera dokumentovala kako to organi na miru rade svoj posao. Izdvojiću nekoliko karakterističnih.

Lični košarkaši

TS je od Agencije za borbu protiv korupcije tražila informaciju da li je prikupljala podatke ili preduzimala druge mere u vezi sa promocijom kandidata sa liste „Aleksandar Vučić – zato što volimo Beograd“ u Zemunskoj gimnaziji, tokom kampanje za beogradsker izbore. Ukazali smo da je u školama zabranjeno sprovoditi političke aktivnosti (član 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), te da bi omogućavanje političke promocije u školskom objektu moglo da predstavlja i povredu načela i pravila o vršenju javne funkcije, kada je reč o odgovornim licima u Zemunskoj gimnaziji. Ukoliko je Gimnazija omogućila političku promociju (to jest, ako su njeni predstavnici bili upoznati sa prirodom ove posete), onda bi to moglo da predstavlja i povredu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, budući da je zabranjeno da se izborne aktivnosti finansiraju od strane javnih ustanova, što uključuje ne samo donacije, već i besplatne usluge, poput ustupanja prostorija (član 12, stav 1).

Agencija je odgovorila da je uvidom u vesti, slike i snimke sa navedenog događaja utvrđeno da je Goran Vesić posetio Zemunsku gimnaziju u društvu Milana Gurovića, Gorana Grbovića i Nebojše Ilića, „kojom prilikom su navedeni sportisti donirali školi 5.000 evra, naglašavajući da će donaciju školi dati iz ličnih sredstava“.

Agenciju koja je na miru pregledala snimke nije zbunila Vesićeva izjava data tom prilikom: „Na našoj listi su i Zvezda i Partizan i reprezentacija Srbije zato što svi volimo Beograd“, niti činjenica da je o „donaciji košarkaša iz ličnih sredstava“ SNS izveštavala na svojim ličnim internet stranicama.

Odgovor Ministarstva prosvete na zahtev TS-a upućen Prosvetnoj inspekciji povodom ovog istog slučaja još je plastičniji primer rada nadležnih organa. Ministar Šarčević je u svom dopisu prosledio kopiju izjave direktora Zemunske gimnazije datu Sektoru za inspekcijske poslove Ministarstva. Direktor je objasnio da nikakve političke promocije nije bilo, a on pretpostavlja da se „tvrdnja o političkom skupu“ odnosi na „posetu od strane gradskog menadžera gospodina Gorana Vesića, te proslavljenih košarkaša Gorana Grbovića, Nebojše Ilića i Milana Gurovića“. Slava košarkašima nije omogućila da postanu gospoda kao gospodin Vesić, ali im je omogućila da pomognu sređivanje sale za fizičko, zbog čega su oni i organizovali posetu. A gospodin Vesić se, valjda, tu zatekao. Proslavljeni košarkaši su došli jer su „čuli za sportske uspehe đaka u godini u kojoj se obeležava 160 godina gimnazije“. Pa kad su „videli i čuli u kakvom je stanju sala“ rešili su da pomognu. Ali ne zbog toga što je ovo godina u kojoj se obeležavaju izbori. Sve je „medijski propraćeno bez političkog okupljanja i promocije bilo koje stranke, pošto su svemu prisustvovali samo pomenuti košarkaši, učenici i zaposleni“.

Šta smo naučili? Proslavljeni košarkaši krenu u gimnaziju jer su čuli za sportske uspehe dece, usput sretnu gospodina Vesića i povedu ga sa sobom. Kad dođu tamo, oni se preneraze kad vide i čuju u kakvom je stanju sala i odluče da daju donaciju zbog koje krenu u gimnaziju i usput sretnu Vesića… Dobro, nećemo tražiti logiku u odgovoru koji direktor nije pisao na miru jer je bio pod pritiskom Inspekcije. Bitno je da je njegov odgovor toliko ubedljiv da je Inspekcija zaključila da je sve u redu. Bar pretpostavljamo, jer ministar odluku Inspekcije nije dostavio. Valjda se zagrcnuo od smeha kad je pročitao izjavu.

Kopija Višeg javnog tužilaštva

Kada nadležni organ, radeći na miru, donese odluku, ona bi trebalo da sadrži obrazloženje. Transparentnost Srbija interesovala se kako je i zbog čega Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu postupalo po krivičnoj prijavi podnetoj u slučaju koji je postao aktuelan prvih dana septembra, kada su se mediji raspisali o astronomskim cenama udžbenika za osnovne i srednje škole. A koren priče je u slučaju o kome je pisao Birn – o pritiscima izdavača da se iz novog zakona izbace odredbe koje su ograničavale cene udžbenika, a koje nisu zaživele ni do tada, iako su postojale u starom zakonu, jer je vlada 3 godine odlagala donošenje podzakonskog akta.

U tekstu koji je objavio Birn, ondašnji ministar prosvete Srđan Verbić (osvrt na Vučićeve ministre nad kojima smo se zgražavali, a sad ih se sa nostalgijom prisećamo, naslovljen „Decenija dokazivanja da uvek može i gore“ zavređuje poseban tekst) izneo je ozbiljne optužbe na račun premijera, šefa njegovog kabineta i ministra trgovine. Verbić je u februaru 2016. pismeno obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije da je tokom izrade Zakona bio „izložen pritiscima, pretnjama i pokušajima zastrašivanja od strane određenih izdavačkih kuća, kao i drugih lica koja su bila povezana sa tim izdavačima“. Agencija je, navodi Birn, Verbićevu prijavu prosledila Višem javnom tužilaštvu, koje je u julu 2016. utvrdilo da u ovom slučaju izdavačke kuće nisu počinile krivično delo i donelo odluku da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.

TS je od VJT zatražila kopiju odluke u okviru koje je zaključeno da izdavačke kuće nisu počinile krivično delo tokom izrade Zakona o udžbenicima, sa obrazloženjem iz kojeg se može videti na osnovu čega je VJT došlo do zaključka da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti i dokazima koje je u vezi sa tim pribavilo. Tražena je takođe kopija krivične prijave, odnosno informacije koja je dostavljena VJT u vezi sa pritiscima prilikom donošenja Zakona o udžbenicima.

Više javno tužilaštvo je ubrzo pokazalo da poštuje zakon. Bar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ili da ga bar delimično poštuje. Naime, odgovorilo je, za razliku od Vlade Srbije koja je u stanju da godinama stameno odoleva zahtevima, urgencijama i tužbama.

VJT je na zahtev kojim se traži kopija odluke kojom je zaključeno da nije počinjeno krivično delo odgovorilo da je donelo odluku kojom je zaključeno da nije počinjeno krivično delo. Forma je, bar u smislu poštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama, ispunjena. Toliko da TS mora da podnese žalbu i da se nada da će nakon višemesečnog postupka dobiti navedenu odluku i krivičnu prijavu. A da li je poštovan Zakonik o krivičnom postupku, ko je saslušan u predistražnom postupku, od koga su uzete izjave, kakvi su dokazi prikupljeni u tom ekspeditivnom i efikasnom postupku, saznaćemo kad VJT dostavi odluku sa obrazloženjem. Ako VJT, daleko bilo, bude ignorisala rešenje Poverenika po žalbi TS, ne treba brinuti, tu je Vlada koja će osigurati sprovođenje rešenja. Samo treba pustiti sve nadležne organe da na miru rade svoj posao.

Kopija kopijine kopije

Ako vam se čini da je odgovor na zahtev u kome vam umesto odgovora prepričaju vaše pitanje uvreda za razum, šta reći za odgovor na dopunjeni i precizirani zahtev u kome vam od slova do slova ponove prvobitni odgovor u kome su citirali vaše pitanje.

U julu je objavljeno da je Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo i treću krivičnu prijavu koju je podnela Inicijativa Ne davimo Beograd povodom nabavke novogodišnje jelke za koju je trebalo da bude isplaćeno 83.000 evra.

Prijavu protiv gradskog funkcionera Darka Glavaša i direktora firme „Keep Light d.o.o“ Radovana Đumića podneo je Dobrica Veselinović iz Inicijative zbog, kako je saopšteno, malverzacija pri kupovini jelke odnosno sumnje da su Glavaš i Đumić „sklopili dogovor o raspisivanju tendera na taj način da uslovi javne nabavke budu tako precizno određeni da ih može ispuniti samo privredno društvo Keep Light d.o.o“ i zbog toga što „cena javne nabavke višestruko prevazilazi stvarnu i realnu vrednost novogodišnje jelke“.„Na taj način je oštećen budžet Grada Beograda, a Darko Glavaš i Radovan Đumić, odnosno Keep Light d.o.o pribavili su protivpravnu imovinsku korist“, saopštila je tada Inicijativa.

Transparentnost Srbija tražila je od Višeg javnog tužilaštva kopije dokumenata iz kojih se može videti koje radnje je tužilaštvo preduzelo i koje dokumente i izjave je prikupilo pre nego što je došlo do zaključka da u ovom slučaju prijavu treba odbaciti, kao i obrazloženje razloga za odbačaj krivične prijave.

TS je tražila i dokumente iz kojih se vidi da li je odluka VJT bila predmet razmatranja Republičkog javnog tužilaštva (RJT), s obzirom na to da važi instrukcija RJT da Više javno tužilaštvo mora voditi posebnu evidenciju i odmah obavesti RJT o krivičnim prijavama za krivična dela koja imaju elemente korupcije.

Samu krivičnu prijavu TS je dobila od podnosioca. Od podnosioca smo pribavili i obaveštenje koje je on dobio od Tužilaštva, odnosno od Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (datirano 13. juna 2018), a u kome se navodi da nema osnova sumnji da je izvršeno krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.

U krivičnoj prijavi se, međutim, ukazuje na moguće izvršenje još nekoliko krivičnih dela, što tužilaštvo u obaveštenju o odbačaju nije pomenulo. Na to smo ukazali u zahtevu, odnosno dopisu tužilaštvu.

Pored toga, pozvali smo ih i da građanima saopšte da li je javni tužilac utvrdio da uopšte nisu prekršena pravila o ugovaranju javnih nabavki, ili da li je javni tužilac utvrdio da pravila jesu prekršena ali da nema umišljaja, ili da se odgovornost, ako su pravila prekršena, ne može pripisati prijavljenim licima.

odgovor?

Tužilaštvo je nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza donelo rešenje kojim je krivična prijava odbačena jer se ne stiču obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret, „kao nijednog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“.

Poznato?

Da ne bude zabune, TS je zahtev ponovila i precizirala: tražimo kopije dokumenata u vezi sa postupanjem tužilaštva. Znamo da je doneta odluka o odbacivanju krivične prijave, videli smo obaveštenje, što smo u zahtevu i naveli. Tražimo dokumente na osnovu kojih je ta odluka doneta.

Dvadeset dana nakon prvog odgovora i našeg dopunskog zahteva i pojašnjenja, stiže drugi odgovor. Identičan – tužilaštvo je nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza donelo rešenje kojim je krivična prijava odbačena jer se ne stiču obeležja krivičnog dela koja mu se stavljaju na teret, „kao nijednog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“.

Podneli smo žalbu, Poverenik će doneti rešenje, a ako naloži tužilaštvu da dostavi dokumente, a ono ne postupi, tražićemo da Vlada omogući izvršenje rešenja. Samo neka svi na miru rade svoj posao.

A kad smo kod jelke, u ovom slučaju posao je na miru radila i Uprava za javne nabavke. Naime, TS je još u decembru 2017. Upravi ukazala na slučaj jelke i predložila joj da izvrši nadzor nad primenom Zakona o javnim nabavkama. U inicijativi su detaljno pobrojane nejasnoće i nepravilnosti u postupku.

Do danas nije stigao odgovor šta je Uprava uradila, niti se u javnosti pojavila informacija da je podneta neka prijava zbog utvrđenih nepravilnosti. Ali, kako u ovom slučaju nije ni bila obavezna da izvesti šta je eventualno (na miru) radila po inicijativi, TS je podnela i zahtev Upravi da nam dostavi dokumenta i informacije u vezi sa tim slučajem. Odgovor nadležnih čekamo na miru.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 12.09.2018.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime