Sav besmisao napada na našu crkvu

6
1113
Foto: pixabay

Evo, Sveti Arhijerejski Sabor je izneo zvanično, nepodeljeno i jedinstveno mišljenje Srpske Pravoslavne Crkve o sudbini Kosova i Metohije.

Bez izuzetka, svi arhijereji naše Majke Crkve su izneli svoj suštinski stav o tome da se srpska Sveta Zemlja nikako ne sme deliti, predavati, niti otuđiti iz suverene teritorije Republike Srbije. I da po tom pitanju nema i ne može biti nikakvih nedostojnih (ili bilo kakvih) kompromisa ili nedoumica.

Ono što su mnogi među nama znali da će se dogoditi je sada i službeno potvrđeno i u saborna dokumenta upisano, ozvaničeno potpisima srpskog patrijarha i svih naših mitropolita i episkopa. svih bez razlike i izdvojenih mišljenja pojedinaca.

Naravno, ovakav stav nije ostao bez protivljenja i razočarenja mnogih sa doslovno svih (po pitanju Crkve mržnjom ostrašćenih ili, pak, prividno dobronamernih) strana srpske političke i javne scene.

Vlasti su odmah istupile sa kritičkim izjavama o tobožnjoj anahronosti, nedelotvornosti i navodnom niskom kreativnom potencijalu ovakvog ”tvrdog i nepopustljivog stava”.
Crkvi je, kao i toliko puta pre toga, demagoški zamereno da ”misli o prošlosti”, a ne ”o budućnosti” i ”o mrtvima, a ne o živima” – kao da se oni (naši preci i potomci) i mi možemo razdvojiti i posmatrati parcijalno i nezavisno jedni od drugih!

Može se reći da su mnogi u aktuelnom režimu doživeli pravo iznenađenje i, rekao bih, šok – ovako jasnim i nedvosmislenim stavom srpske Crkve, bez ikakvog međusobnog razmimoilaženja i strateške popustljivosti. Već viđeni saveznik je odjednom postao enigma i tvrd orah sa kojim se ne može onako kako se mislilo…

I oni (blaži i naizgled ”popustljiviji”) među srpskim arhijerejima, koji i dalje veruju da naš predsednik (na kraju svih krajeva) ipak neće izdati i predati Kosovo i Metohiju našim međunarodnim, regionalnim i unutrašnjim neprijateljima, baš kao i oni (mnogo oštriji) koji u njegov definitivni stav po ovom pitanju nemaju nikakve sumnje ni dilema, ubeđeni da je on već realno odustao od borbe za celovito Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije (kako piše i u našem Ustavu i u večnoj Knjizi Života srpske nacije, usmerene svetosavskim i kosovskim Zavetom) – i prvi i drugi (i treći, četvrti…) su čvrsto stali iza ovog jedinstvenog patriotskog, bratskog i očinskog stava prema nečem što uveliko nadilazi sve diplomatske, ekonomske, usko-političke i ”pragmatične” argumente proizašle iz sadističke ucene srpske strane od strane onih koji na ovoj razbojničkoj otmici Kosova od Jugoslavije i sada Srbije rade već decenijama (neki i pun vek).

Da Vas podsetimo:  Protesti

Odjednom se vidi kakav je zaista suštinski stav naših duhovnih pastira na ovu sudbinski važnu temu i šta stvarno stoji iza njihovih dosadašnjih pokušaja istinskog dijaloga i strateške mudrosti (kada su u pitanju srpske državne institucije), isto kao i nepodeljene ogorčenosti, na drugoj strani, zbog toga kako ”u naše ime” srpske interese predstavljaju ovdašnji političari i državnici, još tamo od 1974. godine pa naovamo…

Razočaraše se i iznerviraše i oni raskolnički ludaci sa srpskim oznakama i pravoslavnom dekoracijom, koji nas svojom opsesivnom mržnjom prema SPC maltretiraju već mesecima, kako grupacija iz takozvanih ”katakombi”, tako i ona skitačka, sa svakodnevnih šetnji (tako nalik na one iz nevladinog sektora) po Beogradu.
Zatvaraju oni prolaz između beogradske Saborne crkve i Patrijaršije i tamo bezočno kleveću i uličarski vređaju (uz očigledno dopuštenje policije) one koje bi trebalo da celivaju u ruku i prema njima se odnose sa poštovanjem dostojnim istinskih pravoslavnih vernika.

Želeli su oni da naše vladike i mitropoliti, na čelu sa patrijarhom srpskim izdaju Kosovo i Metohiju, da bi sa potopljene crkvice u valjevskom kraju prešli na po njihov naum mnogo povoljniji buzdovan (za po glavi sopstvene Crkve) u vidu ”izdaje Kosova”.
Koliko bi tek tu bilo prilika za njihovo svakodnevno megafonsko dranje i nedostojno ponašanje, ali i čitav onaj šetački performans koji im država dopušta, evo već toliko dugo da se više ni ne sećam kada je sve to u stvari počelo.

Njihovo bezbrižno kampovanje kraj Vlade Srbije (u Nemanjinoj ulici) ih je učinilo svojevrsnom ”specijalnom jedinicom” režimskih (nesvesnih ili svesnih, svejedno) saradnika za pritisak na srpsku Crkvu i javno dovođenje u pitanje njenog jedinstva i autoriteta.

Mnogi su bili iznervirani, razočarani i ljuti zbog ovog i ovakvog rodoljubivog i jasno iznetog stava najvažnije srpske duhovne i društvene institucije, one koja je aktivno učestvovala u stvaranju i kasnijem jačanju i odbrani srpske države (i narodnog spontanog otpora u vekovima ropstva), od samog početka.

Da Vas podsetimo:  Diži veru na stepen više!

Neobična i šarenolika grupa kritičara i protivnika Srpske Pravoslavne Crkve je ostala zatečena ovakvim stanjem stvari i zvaničnom ”Porukom Svetog Arhijerejskog Sabora SPC o Kosovu i Metohiji”, kojim je i zatvoren ovogodišnji skup najviđenijih predstavnika naše Crkve.
Od gej aktivista, drugosrbijanskih tribuna i ”prosvetiteljskih hipnotizera”, ultra-opozicionih jurišnika zapenjenih od mržnje, potpuno zbunjenih režimskih udvorica sa nacionalnog krila, stranih obaveštajaca (njih nikako ne smemo prevideti, niti potceniti), ateističkih konformista ”građanističke” orijentacije, okultnih i nihilističkih bogoboraca, odavno penzionisanih titoista koje prosto peče i prži očigledan i njima apsolutno nepodnošljiv uspon i uticaj Crkve u Srbiji, te grupe sujetnih eks-duhovnika ubeđenih da su oni važniji od Crkve i da mi treba, kao suncokreti, da se podanički okrećemo oko njih i njihovih (u nacionalni stav lukavo prerušenih) taštih nestrpljenja i privatnih nezadovoljstava… čitav jedan karneval buke i besa, protestni skup udruženog podnebesja u ”duginim bojama” i svim njegovim anticrkvenim i antihrišćanskim varijetetima.

Svi zajedno na istom zadatku i u istom stanju ozbiljnog nezadovoljstva zbog ovakvog stava srpske Crkve oko Kosova i Metohije, koji još jednom pokazuje da je ”SPC – Pećka Patrijaršija” zaista najviši i neposredni izraz jedinstvenog narodnog stava i nacionalno odgovornog mišljenja…

Znam ja da bi mnogi voleli da je Crkva postala marioneta u ma čijim rukama (što mnogi neprestano insinuiraju i tako je bestidno kleveću), da bi onda oni ”bili u pravu” i mnogo lakše mogli da pojačaju i umnože svoje osvetničke, psovačke i ”kamenobacačke” aktivnosti.
A neki bi, opet, želeli da ih Crkva oslobodi moralne odgovornosti za ono što se ne sme uraditi, bez obzira na sve pritiske (i ucene s njima u vezi)…

Živeti se mora, ali KAKO i NA KOJI NAČIN, e to nije baš tako jednostavna i očigledna stvar kao što mnogi (lišeni duhovne dimenzije pogleda na svet i osećanja sudbinske odgovornosti pred precima i potomstvom podjednako), nažalost, misle.

Da Vas podsetimo:  Bojkot je borba, a ne izlazak na izbore

Voleo bih da oni među vama koji u sebi imaju sačuvan osećaj za realnost (ne kompromise i kapitulantsko ponašanje – već realnost), za razumevanje prioriteta, shvatanje strateškog ”kupovanja vremena” i taktički usmerenih izjava za javnost (koje ne čitamo samo mi, već i naši neprijatelji), kao i za autentični instinkt za prepoznavanje prave uloge Crkve, OSETE RADOST I OLAKŠANjE zbog ovakve situacije među legitimnim i blagodaću Duha Svetog ozvaničenim naslednicima svetosavske Arhiepiskopije iz vremena prvih Nemanjića. Da ih sve ovo sa saborskom crkvenom ”Porukom o Kosovu i Metohiji” ohrabri i iznutra ojača, učinivši nas mnogo otpornijim na rušiteljske pokušaje i anticrkvene nasrtaje svih vrsta, žanrova i motiva. Da se ponovo setimo da nas Gospod čuva i brani, ne od juče, i da nas nikada neće napustiti i prepustiti Njegovim i našim neprijateljima.
I da se konačno, verno pouzdamo u nepobedivu snagu naših, ali i predačkih (posebno svetiteljskih) molitava, kojim nas mnogo bolji od nas svakodnevno čuvaju od samih sebe (najvažnije bitke se, kao što znamo, vode na poprištu naših srca) i sve većih iskušenja kojima smo tragično i neprestano opkoljeni!
Da konačno počnemo da verujemo Božijem planu i Njegovom (nadpolitičkom i nadvremenskom) razumevanju naše uloge u istoriji.

I da više NIKADA NE VREĐAMO SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU, ma kako nam se činilo da se to može i, čak, ”treba”. ma koliko nas u to ubeđivali sa raznih strana i čitavom paletom poluistina i tome sličnih ”argumenata”.

Nemojte se prepuštati zavodljivim glasovima anticrkvene propagande i nemojte nikad pristati da se i preko vas širi ovakav pogubni i duhovno izdajnički stav. Ostanite odani onome što nam je danas (i inače) jedino preostalo, baš kao i u vreme građenja Hilandara, Visokih Dečana, Manasije, Kovilja ili Krušedola.

Dragoslav Bokan

patriot.rs/ Fejsbuk

6 KOMENTARA

  1. „Ево, Свети Архијерејски Сабор је изнео званично, неподељено и
    јединствено мишљење“

    Pre 40 godina, takvo misljenje – zvanicno, nepodeljeno i jedinstveno – imao je i kongres KPJ.

  2. „Evo, Sveti Arhijerejski Sabor je izneo…“!
    „EVO“!- sta hocete, trazili ste i „je izneo’! NIJE mu se, ali, e v o!, trazili ste, pa ga EVO! Ovako- „evo“- zapoceti, a nakon svega i svega, trazenja i trazenja… nije nista, no: rekosmo/ otaljavismo/zaboravismo=zavrsismo.
    Imajuci u vidu da se radi o b i c u Naroda i komunoautora i one koji su, „evo“ konacno=ipak…, od sada zvati
    EVO. Nek’ zdravstvuju!
    Napisanim rekoh, Slavnicu, da n i s u
    zakasnili- vreme!-, nego EVO- tutaj…

  3. Crkva je dala svoje misljenje.

    Medjutim, to misljenje ne moze ni za milimetar da pomeri stanje stvari.
    Srbija je Kosovo izgubila. To je fakt. To je realnost.

    Idemo dalje, u buducnost. Gradimo Srbiju, ZEMALJSKU a ne NEBESKU.
    Srbiju iz koje ljudi nece odlaziti u pecalbu.
    Gde ce se ljudi lepo osecati

  4. „Razočaraše se i iznerviraše i oni raskolnički ludaci sa srpskim oznakama i
    pravoslavnom dekoracijom, koji nas svojom opsesivnom mržnjom prema
    SPC maltretiraju već mesecima, kako grupacija iz takozvanih ”katakombi”,
    tako i ona skitačka, sa svakodnevnih šetnji (tako nalik na one iz nevladinog
    sektora) po Beogradu.
    Zatvaraju oni prolaz između beogradske Saborne crkve i Patrijaršije i tamo
    bezočno kleveću i uličarski vređaju (uz očigledno dopuštenje policije) one
    koje bi trebalo da celivaju u ruku i prema njima se odnose sa poštovanjem
    dostojnim istinskih pravoslavnih vernika.“?!

    „Ево, Свети Архијерејски Сабор је изнео званично, неподељено и
    јединствено мишљење Српске Православне Цркве о судбини Косова и
    Метохије.
    Без изузетка, сви архијереји наше Мајке Цркве су изнели свој суштински
    став о томе да се српска Света Земља никако не сме делити, предавати,
    нити отуђити из суверене територије Републике Србије. И да по том питању
    нема и не може бити никаквих недостојних (или било каквих) компромиса
    или недоумица.“
    Лепо!
    Али, мало закаснело!
    „На Сабору је по овом питању издато “јасно саопштење.“
    Саопштење је “јасно“, али закаснело!!!

    2013. смењени Епископ Артемије је био више него јасан,
    али је због своје – “ИСХИТРЕНОСТИ“ , изјаве из 2013.,
    платио превелику цену: свргнут је са епископског трона,
    и протеран?!

    СРБИ НА ОКУП:
    “Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ
    на коју јеполитичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба
    са Косова и Метохије треба да буде да власт у Србији може да
    чини шта год хоће, али Срби са Косова и Метохије на то не
    смеју да пристану и тако као недужни народ прихвате на своја
    плећа одговорност ове националне и историјске издаје.
    Епископ Артемије“

    Хоће ли неко од епископа бити свргнут са трона и протеран
    са своје епархије, зато што је ово “ЈАСНО САОПШТЕЊЕ“ –
    ЗАКАСНЕЛО ???

    И врабци на грани већ одавно цвркућу, да им је све “јасно“ што се
    тиче издаје КиМ, а касне са – “ЈАСНИМ САОПШТЕЊЕМ“.
    Ето, Архијерејски Сабор их је у томе претекао: издавањем
    – “ЈАСНОГ“ АЛИ ЗАКАСНЕЛОГ САОПШТЕЊА!
    Закаснелим саопштењем АС СПЦ даје могућнодт АВ да им
    контрира питањем: “А, шта је решење?“, на шта СПЦ нема
    одговора, или га намерно прећуткује.
    Не прећуткује га, јер одговора нема због ЗАКАСНЕЛОГ “ЈАСНОГ
    САОПШТЕЊА“!
    “Касно Јанко на Косово стиже!“
    “Прошо сивац Крушевац!“

    Власт и Црквена “елита“ /епископат, са часним изузецима/ пимплују
    врућ историјско-политички и духовно-судбински, “КРОМПИР“ и
    пребацују га не терен, у руке НАРОДА – “ЈЕДНЕ СТОКЕ ГРДНЕ“?!

    Тешко Цркви коју “брани“ БИВШИ КОМУНИСТА од тамо неке маргиналне
    групе, скупине “занесењака“ за ОДБРАНУ ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ,
    И ЊИХ ОПТУЖУЈЕ ЗА БЛАЋЕЊЕ ЦРКВЕ?!
    Погледај сајт ИСТИНОЉУБЉЕ.цом и увери се да није то тако како пише
    БИВШИ КОМУНИСТА – Драгослав Бокан!

    Драган Славнић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime