Definicije pojmova:
Seljak – čovek koji živi na selu.
Seljačina – čovek koji živi u gradu ili na selu, a ponaša se krajnje seljački u kolokvijalnom smislu te reči, što u konkretnom slučaju najbolje izražava mentalni sklop novog doktora pravnih nauka Aleksandra Martinovića, narodnog poslanika iz redova Srpske napredne stranke i članova Etičke komisije Pravnog fakulteta u Novom Sadu: prof. dr Senada Jašarevića, doc. dr Svetozara Čiplića i prof. dr Gorana Miloševića, koji su odlučivali po žalbi bivšeg narodnog poslanika iz redova Demokratske stranke Balše Božovića na sticanje zvanja doktora nauka pomenutog Aleksandra Martinovića i zaključili, kako portal 021.rs prenosi navod Balše Božovića, da je „Martinović svoje radove falsifikovao između 2005. do 2009. godine, a da je Kodeks o akademskom ponašanju donet 2010. godine i da zbog toga nema osnova za pokretanje postupka protiv njega“, tako da proizilazi, kako navodi Božović, da je Martinović svoje radove falsifikovao na vreme!
Prvo pitanje na koje bi pomenuti članovi Etičke komisije Pravnog fakulteta u Novom Sadu trebali da odgovore je zašto su se uopšte bavili „Kodeksom o akademskom ponašanju” kod postojanja Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača („Sl. glasnik RS“, br. 24/2016), kao važećim propisom, kojim se „bliže uređuje postupak sticanja naučnih i istraživačkih zvanja, postupak reizbora u zvanje, kao i način vrednovanja kvaliteta naučnih rezultata i kvantitativnog iskazivanja naučnoistraživačkih rezultata istraživača“ (član 1), jer suština žalbe nije u moralnom liku novopromovisanog doktora nauka Aleksandra Martinovića, već u načinu njegovog sticanja tog zvanja.
Drugo pitanje koje bi se pomenutim članovima Etičke komisije Pravnog fakulteta u Novom Sadu moglo postaviti je pitanje, koje kao ključno postavlja i podnosilac žalbe Balša Božović je – da li je pre donošenja kodeksa koji pominju, činjenje krivičnih dela faalsifikata bilo dozvoljeno, kako iz zaključka koji su oni doneli proizilazi, jer valja istaći da oni potvrđuju da je „Martinović svoje radove falsifikovao”, čime potvrđuju i da je to delo, postojeće u Krivičnom zakoniku Srbije od njegovog donošeenja, i učinjeno.
A ako je to – falsifikovano delo, sada i upotrebljeno, da li to, po njihovom mišljenju znači, da je ono protekom vremena prestalo da bude falsifikat, te da se dalje može koristiti kao legalni dokument. Time bi narečeni profesori ponovo pali na ispitu – ovog puta na primeni pravnog instituta zastarelosti, pa bi se moglo postaviti pitanje i njihove podobnosti za dalje učešće u nastavnom procesu naučnih i sličnih institucija, gde spada i Pravni fakultet u Novom Sadu.
Sve su to pravna pitanja koja bi pomenuti članovi Etičke komisije Pravnog fakulteta u Novom Sadu morali da znaju, jer oni su profesori sa tog – pravnog, fakulteta a ne neki gostujući etičari iz drugih naučnih institucija. A ako je to tako, onda bi ti pravnici morali da znaju i pravnu abecedu, jer oni učestvuju u nastavnom procesu tog fakulteta, nekada jednog od renomiranih pravnih fakulteta u zemlji.
Oni u tu komisiju nisu birani zato što su „etičari“ već kao članovi kolektiva sa respektabilnim moralnim kvalitetima, što nije osobina koju bi trebali da poseduju samo profesionalni etičari, već svi ljudi kojima je stalo do moralnog integriteta svoje ličnosti, a oni su upravo na tom ispitu pali, čime su zloupotrebili i poverenje koje im je kolektiv – Pravni fakultet u Novom Sadu ukazao, tako da bi to morao biti razlog za njihovo hitno smenjivanje i predmet razmatranja neke nove etičke komisije koja bi umesto njih bila izabrana.
Naravno, niko ne sumnja da ovi pravnici sve to dobro i znaju, a odlučili su onako kako su odlučili, iz čega se ne bi mogao izvući drugi zaključak do da su postupili po nečijem diktatu, što bi takođe bio razlog za njihovu smenu.
A šta reći o moralnom liku „dr“ Aleksandra Martinovića, narodnog poslanika, koji u Skupštini Republike Srbije odlučuje o našim sudbonosnim pitanjima – čovek koji je neki svoj asistentski rad iz 2005. godine (ništa od tada novo nije napisao, a bio je dužan u skladu sa gore citiranim Pravilnikom o sticanju naučnih zvanja) šest puta prepisivao (falsifikovao samog sebe), samo im je naslove menjao i to prilagao kao uslov za napredovanje u službi – sve do ovog najvišeg stepena, koje mu omogućava i sticanje najviših zvanja u nastavnom procesu fakulteta – tog ili nekog drugog u zemlji, što mu dok je ove vlasti neće biti nikakav problem. A sve se to poklapa sa vladavinom ove partije u kojoj je on jedan og visokih funkcionera.
Dragiša Čolić
