Sokolski pokret nastao je u borbi za očuvanje nacionalne svesti. Kako je istakao dr. Laza Popović : „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture“. U časopisu „Srpski Soko“ istaknuto je: „Kultura je moderno ratničko oružje, mnogo ubitačnije od handžara i puške, jer odrađa i zarobljuje duh. Stupnjem kulture meri se veličina svakog naroda. …Srpski Soko prikuplja pod svoja krila sav srpski narod, on stvara jaku vezu između pojedinih delova našega naroda.“ Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod. Na sokolskim tečajevima prednjaci (treneri) učili su sem fiskulture i narodne igre. Sokoli su isticali da se u naciji održavaju veze sa pretcima i da zaveti i zadaci predaka postaju zaveti i zadaci potomaka. Sokoli su bili zadojeni vidovdanskom etikom i zato su slavili Vidovdan. (1)
Narod koji je vekovima bio razdvojen našao se 1918. u jednoj državi. Nacionalna društva u Kraljevini Jugoslaviji trudile su se da što više njihovih pripadnika, a posebno dece iz unutrašnjosti letuje po unutrašnjosti i na Primorju. Sem oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojen u više država trebalo je da se upozna i zbliži. Savez Sokola težio je da kod omladine razvije duh jedinstva u Kraljevini Jugoslaviji. Program i stavove sokola izrazio je starešina župe dr Ignjat Pavlas na Glavnoj skupštini Sokolske župe Novi Sad 29 marta 1936. u svečanoj dvorani Muške gimnazije u Novom Sadu. Skupštinu je otvorio dr. Ignjat Pavlas. U svom govoru istakao je : „Nije jedan narod onda ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod onda ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Toj svrsi služiće naše … Sokolstvo i mi nećemo stati sve dotle, dok ne budemo mogli reči : čitav … narod je … Sokolstvo, a čitavo Sokolstvo je … narod”. Osvrćući se na nejednake prilike pod kojima se istorijski razvijao naš narod, razdvojen i razjedinjen, nalazeći da je bilo ljudi koji nisu svojski i svesno prigrlili ideju oslobođenja i ujedinjenja, dr. Pavlas je nastavio : „Naši ideali biće i jesu, da one generacije male dece vaspitamo tako, da kada postanu ljudi zaborave na grehe svojih otaca, … vaspitati te generacije za podnošenje žrtve za ideale nacije i ideale države.” (2)
Cilj tečajeva sem stručnih znanja iz određenih oblasti bio je učvrsti duh zajedništva. Vinkovački naraštajci pisali su u časopisu župe Osijek „Bratstvo” o svojim utiscima iz škole Sokolovac na Paliću. Smatrali su da je svrha škole bila da stvori dobre i vredne sokole, „koji će se u svako doba žrtvovati za dobro sokolstva i svoga naroda. „Sokolovac”, kako se zove mesto gde smo logorovali, idealan je kraj za održavanje tih škola….. . U toj školi bilo je zastupano i sokolsko društvo Vinkovci sa svojim naraštajcima. Školu je vodio br. Kujunđić, koji se trudio da nam da što više od svoga velikog … znanja i mi mu se na tome najlepše zahvaljujemo. Rad je bio raznovrstan. Prelazili smo sokolsku ideologiju, organizaciju, povest. Tu se plivalo, skakalo, veslalo. Osim tih grana mi smo imali i nekoliko časova vojne obuke, gađalo se iz vojničke puške. Najviše pažnje posvetilo se radu na spravama i prostim vežbama gde nas je br. Kejo uputio u vrhunsku telovežbu. Ne mogu a da ne pohvalim hranu i kuhanje naše dobre sestre Mare. Veselje i drugarstvo raslo je iz dana u dan. … da će nam onih 21 dan što smo proveli na logorovanju ostati u nezaboravnoj uspomeni. … Mi Vinkovčani smo još pod utiskom toga logorovanja. Svaki put kada se sastanemo na vežbi mi pevamo sve logorske pesme koje su se pevale prilikom naših izleta. Mogu reči da je sve nas dirnulo najviše zadnje spuštanje zastave i kada smo je svi zajednički poneli od jarbola na kojem je ona lepršala kroz 21 dan našega rada svakom su se zamaglile oči od suza. Svega toga mi ćemo se uvek rado sećati. .. .” (3) Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću istakao je da je cilj te škole : „Naš skupni život u logoru, zapravo školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti uzajamne ljubavi, ljubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati, … ljubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.” (4)
Narod koji je vekovima bio razdvojen našao se 1918. u jednoj državi. Savez Sokola je tokom vremena shvatio da nije jedan narod ako govori jednim jezikom, nego je jedan narod ako jedno misli, jedno oseća i jedno želi. Kadrovi sokola trebali su kroz rad sa svojim članovima u društvima tokom vremena da obezbede da se naraštajci upoznaju i zbliže. Savez slovenskog Sokolstva i Savez Sokola težili su da sokolsku organizaciju kroz tečajeve što čvršće poveže u duhu slovenske uzajamnosti. Radi toga Savez Sokola je priređivao savezne tečajeve. Tečajci sa saveznih tečajeva su dalje obučavali na župskim tečajevima članove i naraštaj. Posle Drugog svetskog rata vlasti SFRJ trudile su se da sa omladinskim radnim akcijama povežu omladinu. Za razliku od sokola nisu delovali u duhu slovenske uzajamnosti nego u duhu socijalizma.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
Napomene :
1. Raf.P., „Nacijonalni i socijalni zadatak Srpskog Sokola“,Srpski Soko, Sremski Karlovci, 1, 17.(30.) dekembra 1909, br. 5, str.9; „Kako se razvijalo sokolstvo“, Oko sokolovo, str.126-156, br.7, 1937; Milan R. Majstorović, „O poštovanju umrlih predaka“, str.85; „Proslava Cerske bitke, str.104; „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke“, str.105, Oko sokolovo, Beograd, 1939, br.7 i 8;
2. „Glavna skupština Sokolske župe Novi Sad”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 aprila 1936, br. 15, str. 2;
3. Vinkovački naraštajci, „Naraštajska vaspitna škola na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 187;
4. Antun Gauder, naraštajac Vinkovci, „U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
