Sokolsko društvo Beograd-Matica

1
2353

2Dr Vladan  Đorđević  bio je jedan od gimnastičara koji su delovali u družini Stevana Todorovića. Studirajući  1863-1869. medicinu  u  Beču uvideo  je  koliko  je  doprineo  Nemačkoj  Janov pokret telesnog vežbanja (Turneri). Po povratku sa medicinskih studija dobio je dužnost načelnika Sanitetskog odelјenja. Smatrao  je  da  treba  i  u  Srbiji  otpočeti  sa  sistematskim  telesnim  vežbanjem. Predložio je ministru Milutinu Garašaninu da se organizuje gimnastičko društvo. Pripremajući  osnivanje  gimnastičkog društva  u Beogradu, uputio  je  pisma  učitelјima  gimnastike Stevanu Todoroviću, Ljubomiru Iliću i  Ferdu Mihokoviću  sa  pitanjem  dali  su  spremni  da  dobrovolјno  rade  u  društvu  ako  bude  osnovano. Posle  pristanka, sazvao  je  20. 12. 1881. zbor  uglednih  građana  u  sali „Srpske  krune“ kod Kalemegdana. Zbor  je  održan  pod predsedništvom  Stevana  Todorovića, a  u  prvom  redu  sedele  su  jedan  kraj  drugog  vođe  liberala, naprednjaka  i  radikala : Radivoj Milojković, Milutin Garašanin i Nikola Pašić (1). Na  narednom  zboru  održanom  na  istom  mestu 26.12.1881. usvojena  su  pravila (Uredba) Beogradskog društva za  gimnastiku  i borenje. Po pravilima  društvo se  staralo  da  radi  na  razvitku  i  unapređivanju  telesne  snage  i  zdravlјa  svojih  članova; da  osniva  nova  društva  koja  bi  pored  gimnastike  širila  svest  narodne  zajednice; da  obrati  pažnju  na  narodne  igre  uvodeći  ih  u  svoje  vežbe;  i  da  o  svom  trošku  sprema  učitelјe  gimnastike (2). Na  skupštini  održanoj 3.1.1882.  izabrana  je  uprava društva. U  upravu  su  izabrani Stevan Todorović, osnivač  družine  za  gimnastiku iz 1857. i Laza Kostić, jedan od osnivača Sokolskog društva  u Novom  Sadu 1874. Redovna  vežbanja  počela  su  17.1.1882. u  suterenu  zgrade  Crvenog krsta. Od  gimnastičkih  sprava  društvo  je  koristilo  vratilo, razboj, konja, jarca, konopac  za  penjanje,  nekoliko  đuladi  za  vežbanje i desetak palica. Kod  Delijske česme jula 1882. društvo  je priredilo Javni  čas mačevanja. Dr Vladan  Đorđević i društvo priređivali su akademije i koncerte u Narodnom  pozorištu. Glasnik društva bio je list „Narodno  zdravlјe“.

Na  predlog  Vojislava  Rašića  Beogradsko  društvo  za  gimnastiku  i borenje  na  skupštini  održanoj  7. aprila 1891.  prihvatilo  je  sveslovensku sokolsku  ideju   i promenilo   naziv  u  Beogradsko  gimnastičko  društvo „Soko“.(3) Rašić je predlagao vladi Srbije da obezbedi 200.000 franaka za zidanje sokolskog doma u Beogradu. (4)   Sokoli su za podizanje svojih domova organizovali svečane akademije, zabave i lutrije. Sokolsko društvo Beograd Maticapriredilo je sokolsku akademiju 4. januara 1931. u „Manježu”. Starešinstvo je uputilo poziv : „Molimo Vas, da izvolite sa svojom porodicom posetiti ovu Akademiju, koja je izraz sokolskog rada našeg Društva i koja treba da bude propaganda za sokolsko vaspitanje naše omladine”. Program akademije bio je : Pozdrav starešine društva. 1. Muška deca : „Veslači” – Očenašek – Matejovec 2. Ženska deca : „Dečije igre” -Vojnović – Pospišil 3.  Muška deca : „Strelci” – Ristić – Gosek 4.  Muški podmladak : „Petica” – Primožić 5. Članovi II : „Primorac” – Der – Šrabec  6. Članovi i članice III : „Moravska beseda”  Posle je bio odmor. 7. Članovi I : Vežbe na visokom razboju 8. Muški podmladak : „Dvadesetica” – Jeftimijades – Pospišil   9. Ženski  podmladak : „Novi smerovi” – Novelkova – Pospišil 10. Članovi : „Na straži” – Prmožić 11. Članice  : „Dalmatinski šajkaš” – Janković – Šrabec 12. Članovi I : „Faust” – Ristić – Guno.  Sokolana društva tada je bila u Bosanskoj ul. 32.

Da Vas podsetimo:  O rusofobiji, srbofobiji i njihovim paklenim dometima

U spomen Tiršu priredio je čehoslovački odsek Sokolskog društva Beograd “Matica” 28.marta 1931. akademiju u Čehoslovačkom domu u Beogradu. Bilo je prisutno brojno članstvo beogradskih sokolskih društava. Između ostalog članice su izvele tačkuNaše primorjeod Vojnovićeve. Za muziku su korišćeni primorski motivi. Tačka je bila posvećena starešini društva admiralu Prici. (5)

1Beogradska opština dodelila je Sokolskom društvu zemlјište za gradnju doma 1910.   Posle Prvog svetskog rata Sokolsko društvo Beograd Matica nastavilo je rad na izgradnji doma. Temelјi su udareni 6.oktobra 1929. i onda se stalo zbog nedostatka sredstava. Dom je završen i osvećen 1936.  Nazvan je   „Sokolski dom Kralјa Aleksandra  I”. Projektovao ga je član Matice Momir Korunović, a otvorio ga je starešina društva, dr Milan Glavinić. Svečanosti su prisustvovali dr. Đura Paunković, rektor Univerziteta dr. Bogdan Gavrilović i svi tada živi nekadašnji starešine „Matice”. (6)

Na javnom času Sokolskog društva BeogradMatica održanom na letnjem vežbalištu u Deligradskoj ulici 1 juna 1940, održana je košarkaška utakmica između odelјenja Škole za telesno vaspitanje Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda i odelјenja sokola. U programu javnog časa učestvovalo je 856 sokola i sokolica. Zasluga za održavanje javnog časa pripadala je načelniku Žicu i načelnici Žicovoj. Na vežbi je bilo preko 5.000 gledalaca. Pred početak javnog časa govorio je starešina društva Andra Petrović, general u penziji. Istakao je : „Kroz ovu vežbu uverićemo se, da našu vojsku i sokolstvo spaja isti duh ista načela i da se sokolstvo i vojska uzajamno pomažu u vaspitavanju omladine.” Najveće odobravanje dobili su pitomci podoficirske škole, za izvođenje simboličkog sastava sa puškama „Naprej” (sastav F. Žica, a muzika D. Jenka).Na razboju su nastupala starija braća Miroslav Vojinović, Otokar Novotni i Dragi Jovanović. Posle izvedenog programa bilo je sokolsko veselјe. Velike prostorije doma bile su male da prime tako veliki broj posetilaca. Čist prihod javnog časa bio je namenjen vojsci za naoružanje. (7) Sav prihod od Javnog časa Sokoli su namenili za kupovinu puškomitralјeza za Drugi gvozdeni puk „Knjaz Mihajlo“. Puškomitralјez je dobila 5 četa 2 pešadijskog puka. (8)

Da Vas podsetimo:  Poligraf za doktora Stefanovića

Proslava Dana Ujedinjenja 1940. u društvu počela je govorom starešine  Andre Petrovića. Čitana je poslanica Saveza Sokola, predavano je o značenju Prvog decembra (Spernjak), prevedena su deca u naraštaj i naraštaj u članstvo, podelјene su diplome takmičarima i medalјe strelcima prve klase. U drugom delu nastupio je član drame M. Živanović sa recitovanjem pesme „Čujte nas …”. Članica drame Milica Bošnjaković pevala je narodne pesme.  …. . (9)

3Između studenata škole za telesno vaspitanje i sokola iz društva Beograd-Matica igrane su utakmice u košarci. Utakmice su održane 8 decembra 1940. Predigru su igrale studentkinje iz škole i naraštajke Sokolskog društva Beograd-Matice. Brojna publika je sa interesovanjem pratila prvu javnu žensku košarkašku utakmicu u Beogradu. Glavna utakmica bila je između studenata Škole telesnog vaspitanja i članova Sokolskog društva Beograd-Matica. U ekipi „Matice” bili su Maržan, Stojković, Stefanović, Kačer, V. Tričković, M. Tričković, Mišelјić, Debelјa, Aksentijević i Nikolić. U ekipi studenata ŠTV bili su Vlahović, Klojčnik, Vasilјev, Dančević, Kokot, Bergant i Lahman. Sudio je savezni sudija Milan Kobalija. „Matica” je pozvala u Beograd sokole iz Petrovgrada (danas Zrenjanin)  radi utakmice 15 decembra 1940. u Sokolskom domu u Deligradskoj ulici. Sokolsko društvo Petrovgrad-Matica  imalo je dobru ekipu košarkaša. (10)

Tokom Drugog svetskog rata sokolane su koristile sve strane. Sokoli su bili zabranjeni posle Aprilskog rata 1941, i nisu mogli da utiču na događaje. Posle Drugog svetskog rata većina sokolskih domova ustuplјena je Savezu za telesno vaspitanje Partizan Jugoslavije. Od obnove Saveza Sokola 1992. pa do danas  bivši sokolski domovi nisu vračeni sokolima.  Sokolsko društvo Beograd Matica obnovilo je rad 1994. Važeći Zakon o povratku oduzete imovine isklјučio je sokolska društva i njemu slične organizacije uz obrazloženje da ova društva nemaju kontinuitet u radu. Predstavnici obnovlјenog Sokolskog društva Beograd Matica su na molbu upućenu Gradu Beogradu dobili odgovor da dom ne treba poveriti društvenoj organizaciji  na upravlјanje obzirom na vrednost objekta.”  U vezi akcije za povratak imovine Savez Soko Srbije je održao sastanak u prostorijama Srpskog lekarskog društva 23.6.2016. sa udruženjima građana. Učestvovala su društva Srpsko lekarsko društvo, Sokoli, Naša Krila, Sveti Sava, Planinarski Savez Srbije, Kolo Srpskih Sestara, …. . (11)

Da Vas podsetimo:  Ključ razumevanja rusko-srpske politike – jedan pogled

Saša Nedelјković

član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene:

1. Milojko Jeftimijades, „Dr. Vladan Đorđević”, „Oko Sokolovo“, Beograd,1 novembra 1938, br.9, str.213-214;
2. Vojislav Rašić, „Istorijski razvitak gimnastičkih društava u Srbiji“, „Srpski vitez“, Beograd, 1 april 1912, br.4, str.90;
3. Pravila Građanskog gimnastičkog društva Dušan Silni“, Rad Građanskog gimnastičkog društva „Dušan Silni”, Beograd, 1892, str.28;
4. Prof. dr. Vladan Vukašinović, Pavle Vračarić, „Vojislav Rašić, velikan gimnastike i sokolstva”, „Oko sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 28;
5. „Akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 30. aprila 1931, br. 18, str. 3;
6. „Sizifovski poduhvat sokola”, „Oko sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 29;
7. I. Sedlaček, „Odličan javni čas Sokolskog društva Beograd-Matica”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 7 juni 1940, br. 23, str. 2;
8. Andra Mih. Petrović, „Soko i vojska“ „Oko sokolovo“, Beograd 1940, br. 8, str. 128-129;
9. M. „Prvi decembar u beogradskim društvima”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 6 decembar 1940, br. 49, str. 5;
10. Marijan Maržan, „Utakmica u košarci u Beogradu”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 13. decembar 1940, br. 50, str. 4;
11. Mirolјub Seratlić, Izveštaj Komisije za povrataćaj imovine Sokolskog društva “Beograd-Matica”, “Oko sokolovo”, Beograd, jun 2016, br. 59-60, str. 29, Gabrijela Kragujević, “Sa sastanka Komisije”, 32;

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime