Vučićev diskurs – umesto uputstva za upotrebu

0
611

vuckŠta znači Vučićeva “pretnja” kada poruči strancima “neka nađu drugog premijera”, šta je smisao oko beskrajnih objašnjenja u vezi tzv. Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i šta su po svojoj suštini poruke u vezi Grčke ovih dana, teme su ovog teksta.

Verovatno se sećate da je Vučić u nekoliko navrata, možda najglasnije u vezi akumulacionog jezera Gazivode, poručio strancima da će se suprotstaviti, a ako stranci istraju na svojim zahtevima, onda “neka nađu drugog premijera”. Naravno da je sramotno te i takve strance istovremeno nazivati “našim velikim prijateljima” od kojih treba sve učiti, ali ovde me interesuje pre svega čime to Vučić preti strancima?

Šta je to tako strašno za strane interese, ako bi Vučić podneo ostavku, u meri da ih sam Vučić upozorava da dobro vode računa da li je njegova ostavka u njihovom interesu? I da li Vučić greši umišljajući da je to ozbiljna pretnja za strance ili je u pravu?

Ono što Vučić ima u vidu i što je jedino razborito objašnjenje njegove pretnje, to je da niko u Srbiji ne može da sprovede strane interese kao on. Ili iz našeg, srpskog ugla, niko ne može da izda srpske nacionalne interese kao Vučić. Ne zbog toga što se neko servilniji ne bi našao, mada moram da kažem da to “servilniji” teško da je moguće po sadržini sprovođenja stranih interesa u Srbiji, ali je moguće po spremnosti da se sve uradi odmah – nego zato što ti drugi to prosto ne mogu da urade na način da značajan deo građana nije svestan izdaje.

Evo, da ne bude kako se nikada ne slažem sa Vučićem, mislim da je on u pravu kada smatra da ima čime da preti strancima. Stvarno niko osim njega ne bi mogao toliko da sprovede stranih interesa na štetu srpskih. I o tome stranci stvarno moraju da razmisle.

Da Vas podsetimo:  Otvoreno pismo javnosti Srbije: Da li će naše škole postati elektronski logor?

Pre analize prošlih i predstojećih rasprava o formiranju Zajednica srpskih opština, da ne bi bilo nesporazuma, uvek naravno treba imati u vidu da je reč o sprovođenju Briselskog sporazuma, koji po stavu Ustavnog suda nije pravni akt, pa se zbog toga ne može ni sprovoditi. Odnosno, svaki put kada čujete bilo kog političara da govori o sprovođenju sporazuma i o Zajednici srpskih opština, on vam u stvari poručuje da je vlast sasvim izvan i iznad Ustava i zakona Srbije.

Zajednica srpskih opština u kreaciji zapada koja je objavljena u Briselskom sporazumu nema apsolutno nijednu nadležnost koju nema i svaka opština sama za sebe. Modernim rečnikom rečeno, nema sadržinske razlike između “formirane Zajednice srpkih opština” i fejsbuk grupe u kojoj bi učestvovali predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji. To je apsolutno isto, ili drugim rečima rečeno – zajednica je ništa.

Pa zašto je onda to kao neki kamen spoticanja? Zato da bi ništa izgledalo kao nešto. I da bi se to ništa dogodilo odloženo od ostalih poniženja koja su sprovedena (nikad nije suvišno ponoviti protivustavno) u prethodnom periodu.

Ovako se prikazuje da su žrtve Srbije opravdane dobijanjem zajednice srpskih opština, a tek će se videti koliko je to veliki dobitak, samo eto vremenski prvo gubimo mnogo, a kasnije ćemo mnogo da dobijemo. Kada bi sve bilo jednovremeno, onda bi se videlo da gubimo mnogo, a ne dobijamo ništa. Osim što kršimo Ustav i dobijamo Vučića koji je otvoreno van zakona.

Ničeg drugog tu nema. Jedino se pomaže hotelijerstvo u Briselu i troše dnevnice od poreskih obveznika Srbije, za sve tužnija i neslušljivija prenemaganja u izveštajima naših televizija iz prestonice EU.

(Ovo sledeće nije neposredno vezano za Vučića, ali je srodno.)

Da Vas podsetimo:  Lorna Štrbac: Migraciona kriza i Srbija

Znate ono „izuzetak potvrđuje pravilo“? E, pa nema izuzetka – pravilo da centralna banka napada sopstvenu vladu uvek i bez ostatka kada vlada pomisli da ugrozi zahteve MMF-a, potvrdilo se i u Grčkoj.

Centrala banka Grčke je izašla sa saopštenjem da će nastati haos ako se ne uvaži MMF. Po njima odbijanje zahteva MMF-a prouzrokovaće: a) nekontrolisani bankrot, b) zbog toga izlazak iz evrozone i v) zbog toga izlazak i EU.

Odmah nakon dva dana usledile su demonstracije protiv grčke vlade upravo sa rečenicama preuzetim iz tog saopštenja. Realno, to se radi obrnuto: prvo se logistički pripreme demonstracije, a onda SAD daju signal Centralnoj banci – sad! I eto, demonstranti ne pričaju besmislice, nego suštu istinu koju je saopštio vrhovni autoritet same Grčke za ta pitanja.

Naravno, ništa od ovoga nije tačno.

a) Suprotstavljanje MMf-u nije nekontrolisani bankrot, zato što su privatni poverioci uglavnom namireni državnim parama i sada državne institucije vode glavnu reč na strani poverilaca. Dakle ništa nije nekontrolisano u smislu da postoji ekonomska logika koja tera poverioce na određeno postupanje. Pare date stvarnim poveriocima su i tako naštampane, pa sadašnji poverioci nemaju nikakav rizik stvarnog gubitka, jer ništa stvarno nisu ni uložili. Sve je i dalje veoma kontrolisano od strane tri subjekta MMF, ECB i EK, koji politički pritiskaju Grčku, a iza kojih stoje SAD i nešto ipak malo manje Nemačka.

b) Ako nema dogovora, ne znači da je izlazak iz evrozone nužan. Ovaj deo izjave računa na strah građana šta će biti sa njihovom ušteđevinom u evrima i time se provocira smanjenje podrške vladi.

v) Tek izlazak iz EU nema nikakvu unutrašnju zakonitost sa izlaskom iz evrozone, čak i kada bi do toga došlo. Švedska i Britanija nisu u evrozoni, pa šta. Navodim samo one države koje bi mogle da budu unutar evrozone kad bi htele.

Da Vas podsetimo:  „Licemeran poziv“: Srbija hoće da vrati medicinske radnike

U tim strukturama, centralna banka – banke – finansije, leži lavovski deo problema. Čak veći nego što su NATO trupe i bezbednosne strukture, kako u Grčkoj tako i u svim drugim državama koje su neokolonizovane ili se radi na njihovom osvajanju.

Ono što je osnovna nit u svim novijim događajima oko Grčke, to je da su SAD prešle u fazu rušenja Ciprasa i tu neće biti stajanja. Očigledno je njihova procena da Cipras mora da nestane pre parlamentarnih izbora u Španiji, koji se održavaju krajem ove godine.

Zajedničko svim ovim temama je to da je protivnik predvidljiv i to je glavno oružje protiv njega. Još kad bi naši intelektualci ličili na Mandušića Vuka, gde bi nam bio kraj.

Branko Pavlović

Fond strateške kulture


_________________________

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime