U utorak, 1. avgusta, Vlada Srbije, na predlog Ministarstva prosvete, smenila je prof. dr Srećka Milačića, rektora Prištinskog univerziteta s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
U Tanjugovoj vesti (ovde) ne navodi se tačno obrazloženje Ministarstva prosvete ili Vlade za smenu. Samo se kaže da su postojale primedbe na rektorov rad, te se zatim opširno prenose optužbe iz peticije pojedinih lokalnih funkcionera, studenata i profesora protiv rektora: nije prijavio imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, neravnopravno je raspoređivao budžetska mesta po fakultetima, gasio je isturena odeljenja po Kosovu da bi se tamo odmah osnivali privatni fakulteti, bio je radno angažovan na više konkurentsnih fakulteta i dopustio je da svršeni studenti Visoke škole u Blacu upisuju četvrtu godinu Ekonomskog fakulteta.
U vesti se zatim prenosi izjava ministra prosvete Mladena Šarčevića „da smenom rektora nije narušena autonomija univerziteta, jer po Rezoluciji 1244 Vlada Srbije ima pravo da kao osnivač postavi sistem visokog obrazovanja. Država je ispred autonomije univerziteta i kada je veliki stepen loših situacija država mora da reaguje. Ovo je treći slučaj (na Univerzitetu u KM) da se ovakva rešenja donose, prethodni rektor je na to mesto došao na isti način“, rekao je Šarčević Tanjugu.
Na kraju vesti daje se prostor i smenjenom rektoru da kaže nešto u svoju odbranu, ali taj prostor iznosi tačno tri rečenice i pet puta je manji od dela vesti u kome se iznose optužbe na njegov račun.
Ima bar dve neobične pojedinosti u vezi sa ovom smenom.
Autonomija univerziteta – zajamčena zakonom – podrazumeva da univerzitet sam bira i smenjuje svoju upravu, a ne da to radi vlada. Ili to što je i ranije vlada dva puta smenila i postavila rektora u KM znači da je takva praksa postala jača od zakona?
Ministar se poziva na Rezoluciju 1244, ali ona ne daje pravo vladi da radi šta hoće na Univerzitetu u KM, već samo da tamo „kao osnivač postavi sistem visokog obrazovanja“. Ili je Univerzitet u KM, ovom odlukom Vlade, stavljen van sistema visokog obrazovanja u Srbiji? Ali to je u suprotnosti sa članom 109 Zakona o visokom obrazovanju (ovde) koji Univerzitet u KM izrikom izjednačava sa ostalim univerzitetima u Srbiji.
Smenjeni rektor izabran je po uobičajenoj univerzitetskoj (zakonitoj) proceduri – njega nije postavila vlada, već je izglasan na univerzitetskim telima – pa je jedino po toj proceduri mogao da bude zakonito smenjen. Možda je Vlada mogla da smeni rektora da je uvela privremene mere na Univerzitet u KM (mada o tome ne piše ništa u Zakonu o univerzitetu), ali – privremene mere nisu uvedene. Koji je, zapravo, zakonski osnov smene rektora?
U Rešenju o razrešenju Rektora Vlada se, osim na pomenuti čl. 109 Zakona o visokom obrazovanju, poziva i na st. 2 čl. 43 Zakona o vladi, koji glasi: „Vlada rešenjem odlučuje o postavljenjima, imenovanjima i razrešenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja“. Nisam pravnik, ali mi izgleda da Vlada pozivanjem na ovako bezobalno formulisane zakone može da smeni bilo koga – od rektora beogradskog Univerziteta, do srpskog Patrijarha.
Neobično je i da se rektor smenjuje na osnovu peticije koju su potpisali: „Milovan Krivokapić, poslanik u Skupštini Srbije, odbornik SO Severna Mitrovica u kosovskom sistemu i direktor Zavoda za javno zdravlje; Ivan Todosijević, predsednik PO opštine Zvečan i ministar u tehničkoj kosovskoj vladi; Vučina Janković, gradonačelnik Zvečana; Aleksandar Spirić, predsednik PO opštine Kosovska Mitrovica; Goran Rakić, gradonačelnik Severne Mitrovice; Zoran Todić, predsednik PO opštine Leposavić i predsednik ove SO u kosovskom sistemu; Bratislav Nikolić, gradonačelnik opštine Štrpce; Dalibor Jevtić, ministar u kosovskoj vladi; Zvonko Stević, višedecenijski visoki pokrajinski zvaničnik SPS, te još dva narodna poslanika i tri studentska lidera“ (ovde).
Kao što se vidi iz ovog spiska, u izvornoj peticiji uopšte nema profesora i studenata, zastupljeni su samo lokalni političari i „tri studentska lidera“. Ne sumnjam da su se, uoči smene, našli i neki profesor i student Univerziteta u KM da potpiše peticiju, ali bilo bi lepo da čujemo koliko je njih.
Uopšte, šta ima političari da traže – a zatim i da dobiju – smenu rektora? Posebno političari iz „kosovarskog“ sistema? Zar to što pripadaju SNS-u ili SPS-u njih čini autoritetima i za univerzitetska pitanja? Ministarstvo nije poslalo inspekciju da utvrdi tačnost navoda iz peticije, već je te navode uzelo zdravo za gotovo. Zašto?
Da vidimo sada šta o svemu kaže smenjeni rektor.
„Svi navodi u zahtevu za moje razrešenje su netačni. Mirne savesti ih demantujem. Marko Đurić je kreator moje smene, kao što je to probao da učini u martu prošle godine kada je pokušao da uruši Univerzitet“ (ovde).
Da podsetim, tada je Kancelarija za KiM predložila Ministarstvu prosvete da uvede model „integrisanog univerziteta“ za Univerzitet u KM (ovde). Tamošnja opozicija je to protumačila kao „prvi korak prema konačnom integrisanju u takozvano visokoškolsko obrazovanje takozvane države Kosovo“ (ovde), a ceo Univerzitet u KM, predvođen sada već smenjenim rektorom, to je jednodušno odbio (ovde). Posle toga su se Kancelarija za KiM i Ministarstvo prosvete povukli (ovde).
Smenjeni rektor sada tvrdi da je posledica tadašnjeg njegovog otpora bio nečuveni pritisak na njega i druge kolege: „Izdržao sam do sada sve moguće napade: napao me čovek sa fantomkom na ulici, prećeno mi je telefonom, napadali na stan. Jednom profesoru zapaljen je automobil, drugom je pucano u auto, trećem je presečen kabl za kočnice, četvrtog su pretukli. To je bila `pokazna vežba` za one koji neće da se `uhvate u kolo` sa takvim ljudima. Surova je stvarnost da mi nemamo problema sa Albancima, već sa urušavanjem Univerziteta kao institucije od strane Marka Đurića“ (ovde; slično i ovde).
Poznajem više kolega koji predaju na Univerzitetu u KM i pitao sam ih o čemu je reč. „Srećko (smenjeni rektor) svakako nije cvećka, ali se svakako pošteno trudio da očuva naš Univerzitet kao deo srpskog sistema“, rekli su mi. „Ali Beograd očigledno hoće da za rektora dovede čoveka koji će nas sve integrisati u Republiku Kosovo“.
Možda su u strahu velike oči; a možda i moje kolege pažljivo čitaju novine. Tako se predsednik poslaničke grupe naprednjačke „Srpske liste“ u tzv. skupštini Kosova pohvalio da su sprečili donošenje zakona po kome bi osnivač Univerziteta u KM postala monstrum-država „Kosovo“, već su se založili da osnivač bude (buduća) Zajednica srpskih opština (ovde). Otuda toliki uticaj „integrisanih“ naprednjačkih kadrova sa Kosova na imenovanje rektora tamošnjeg Univerziteta – to im je tek predujam onoga što im je iz Beograda obećano da će uskoro da dobiju.
A sada zamislite tu alternativu – ili će srpskim univerzitetom na Kosovu vladati trgovci ljudskim organima iz Prištine, ili će rektore, dekane i profesore postavljati lokalni naprednjački kadrovi. Nikako država Srbija, i nikako po civilizovanim zakonima koji obezbeđuju elementarnu akademsku autonomiju. Zar će to biti univerzitet?
Bojim se da je plan jasan: u prvom koraku napraviti „integrisani univerzitet“ – bez fakultetske autonomije i uprave, u kome sve odluke donosi rektor; u drugom koraku, onda, za rektora postaviti „svog čoveka“, koji će ili dalje „integrisati“ univerzitet direktno u kosovarski sistem, ili ga potčiniti lokalnim „naprednim“ baronima i njihovim „kombinacijama“.
Danas na Univerzitetu u KM studira 12.000 mladih, ne samo sa Kosova, već i iz cele Srbije. Oni u mnogome čine Kosovsku Mitrovicu živim i dinamičnim gradom. Koliko će od tih 12.000 ostati u Mitrovici kada njihov univerzitet postane „kosovarski“ ili „lokal-naprednjački“? I na šta će Mitrovica i Sever Kosova da liče da kada iz njih odu studenti i profesori?
E, tako se ubija Srbija na Kosovu. Tako se krčmi Srbija.
Slobodan Antonić
www.fsksrb.ru
