Žensko preduzetništvo od hobija do ozbiljnog biznisa

0
457

Statistička slika Užica i čitave Srbije kada su podaci o odnosu žena i muškaraca u ukupnoj populaciji je gotovo identična. U oba slučaja, žene čine većinu. Grad Užice je u novembru 2011. godine izmenom Statuta grada Užica formirao Savet za rodnu ravnopravnost polova, a početkom 2017.godine formiran je Savet za ravnopravnost polova u izmenjenom sastavu. Juna 2017.godine u skladu sa usvojenom Evropskom poveljom o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou izmenama Statuta grada Užica savet je promenio naziv u Savet za rodnu ravnopravnost.

Ekonomsko osnaživanje žena ključan je momenat za sticanje sigurnosti i mogućnosti da neke stvari planira u svom životu. U poslednjih nekoliko godina žensko preduzetništvo postalo je apsolutni hit, kako sve češćim natpisima u medijima na ovu temu, tako i različitim edukacijama, tribinama, okruglim stolovima, a ne izostaje ni finansijska podrška. Sve je više projekata usmerenih na ovu temu, organizovanih susreta razmene iskustava žena preduzetnica i onih koje planiraju.

Učesnice bazara ženskog preduzetništva u Užicu jednoglasne su da u gradu nedostaje ovakvih događaja i da ih treba češće organizovati, kako bi se videlo šta žene umeju. A pokazale su svašta od hrane, nakita, suvenira, ručnih radova do stolnjaka od damasta i odevnih predmeta rađenih u tehnici irska čipka.

Olga Galjak, članica Kluba 3 kaže da od malena radi ručne radove i da je sa drugim ženama iz kluba učestvovala na brojnim manifestacijama ovoga tipa u zemlji i inostranstvu. Ručni radovi su naša tradicija i zato se trudim da je održavam, a i moju decu sam naučila da rade, navodi ona, dodajući da postoji interesovanje za prodaju ručnih radova.

Biti preduzetnik ili raditi za sebe, i jedno i drugo imaju prednosti i mane, ocenjuje Marina Milić, koja sa suprugom proizvodi ratluk. Proizvodnja je teška, jer sve radimo ručno i fizički je naporno, ali od ovoga živimo, kaže ona, dodajući das u bazirani na lokalno tržište.

Marina i Dragiša Kundačina pre godinu i po dana iz hobija su krenuli proizvodnju dekorativnih predmeta od stiropora i stirodura, ne sluteći da aće posao ozbiljno krenuti. Od prvobitnog asortiman je znatno proširen, a proizvode plasiraju zahvaljujući internet odnosno društvenim mrežama. Zadovoljni su, jer nemaju gazde, sami organizuju posao koji rade od kuće.

Dragica Ojdanić, mlada preduzetnica iz Ravni koja se bavi proizvodnjom kozjeg sira i sokova od matičnih plodova, kaže da je bazar dobra prilika da promocija žene razmene mišljenje, a kupci da kupe kvalitetne proizvode  za koje su žene koje odvojile vreme.

Maja Smiljanić pravi unikatni nakit od polimerne gline. Počelo je tako što sam ja želela da ima određene minđuše i drugi nakit, ali nije znala gde da kupim, navodi ona, smatrajući da je internet je velika mogućnost prodaje. Mora se biti prisutan na društvenim mrežama lajkovati, šerovati, skrajbovati na FB i Instagramu uz dosta opisa i haštagova.

Draginja Konstadinović, učesnica je na brojnim sajmovima zahvaljujući porodičnoj proizvodnji meda i pčelinjih proizvoda. Ona je posao proširila pa prodaje i proizvode od šumskog voća, a ručne radove iz zadovoljstva. Smatra da je ženama naročito u Zlatiborskom kraju teško da razbiju neke predrasude zbog mentaliteta našeg naroda i uvreženog starinskog mišljenja, koje se teško iskorenjava. Tvrdi da se bori protiv toga i veruje da će uspeti u tome.

Stana Nedović Moračanin živi na Vodicama gde izrađuje nakit, slika i fotografiše a fotografije stavlja na magnete. Za sve proizvode kupce najvećim delom nalazi preko interneta. Nakon učešća na obukama prijavila se za program samozapošljavanja, a sigurna je da će umeće, volja i želja doneti novac.

Penzionerka Nadica Elčić koja živi u Sevojnu zadovoljstvo nalazi u izradi dekorativnih jestivih medenjaka. Prve medenjake napravila je unuci za 18. rođendan i sada prave za ove i slične jubileje po narudžbini verujući da će osvojiti i šire tržište i ostvariti dodatni prihod.

Niske penzije i dopuna kućnog budžeta bio je motiv i za penzionerku Milesu Milanović. Zadovoljna je kada proda i obezbedi novu turu materijala. Kaže da kupci znaju da cene kvalitet, ali da kupovna moć sve više pada.

Mladenka Stojčić, pre par meseci počela je sa šivenjem i prodajom stolnjaka po meri i želji od damasta koji dobija iz Nemačke. Zaposlena je ali slobodno vreme koristi da dopuni platu. Kupci su lokalni, rodbina, kolege, prijatelji i komšije za koje tvrdi da umeju da razilkuju kvalitet čemu ona i teži.

Izradom odevnih predmeta tehnikom irska čipka, Ljiljana Spasojev Milovanović počela je da se bavi pre 12 godina kada je živela u Rusiji. Svaki izrađeni predmet zahteva najmanje mesec i po dana rada, tvrdi ona, dodajući da su zbog toga ovi proizvodi izuzetno skupi i da u Srbiji retko ko može da ih plati. Žao joj je što se mladi ne interesuju za ovakve radove i što ne žele da uče, jer tvrdi da bi od toga pristojno moglo da se zaradi. Volela bih da nađem nekoga u Užicu da zajedno radimo i da mu prenesem znanja koja imam, poručuje ona.

Učesnice bazara veruju da će on postati tradicionalan očekujući da će se u budućnosti u Užicu značajnija pažnja posvećivati ženskom preduzetništvu.

Tekst je nastao u okviru projekta ” Lokalni mehanizmi za ekonomsko osnaživanje seoskih žena”.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Izvor: uzickarepublikapress.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime