Žuti Bujke je poplavio – načisto!

4
396
Bujošević / Foto: YouTube Screenshot

U vreme raspisanog konkursa za izbor generalnog direktora RTS-a, januara 2016, u jednom od svojih tekstova citirao sam „legendarnog“ Dragana J. Vučićevića, koji je u svom listu „Informer“ – kolumni pod nazivom DOSTA ZLOČINA, vladinom „službenom glasniku“ kako smo taj list nazivali, napisao sledeće: 

„Ipak, braćo Srbi, na kraju sve od nas i samo od nas i zavisi…  ako Žutom Bujketu dozvolimo da od našeg RTS-a napravi svoju prvatnu prćiju, ako Vlada dozvoli da Srbijom vladaju tajkuni, lopovi i ambasade, pa onda svi zajedno i zaslužujemo da završimo kao bivši narod.“

Priznajem da sam i ja bio jedan od mnogih koji nisu verovali „da će Vlada to dozvoliti“, a bilo je i onih koji su govorili da je učešće na tom konkursu samo „Bujketova“ provokacija – još jedan dokaz da su ta mesta dostupna samo „njihovima“, jer Dragan Bujošević je tada važio za renomiranog novinara sa stažom na uredničkim poslovima Politike i NIN-a, posbno upamćen po otvorenom pismu Aleksandra Tijanića i Slavka Ćuruvije pod naslovom “Šta je sledeće Miloševiću”, koje je 1998. godine bilo objavljeno u Evropljaninu“, u vreme dok je Bujošević bio njegov urednik. 

Reakcija vlasti na to pismo bila je žestoka. Samo nekoliko dana kasnije, Skupština Srbije je po hitnom postupku usvojila „čuveni“ Zakon o javnom informisanju i na suđenjima u maniru “prekih sudova” koja su potom usledila, drakonskom primenom propisanih kazni, ojadio srpsko novinarstvo – mnogi od listova su ugašeni, jer takav finansijski udar nisu mogli da prežive, a slična sudbina je, nešto kasnije, zadesila i Slavka Ćuruviju. 

Ministar informisanja u to vreme bio je “ljuti radikal” Aleksandar Vučić, pa je bilo logično za pretpostaviti, da su takav Aleksandat Vučić i onakav Dragan Bujošević kakvim ga gore spomenuh bili ljuti protivnici, te da “Bujke” na tom konkursu nema nikakvih šansi.

Ispostavilo se međutim da je tačna ona narodna – nije dovoljno biti pametan, treba biti i mudar, pa je “Žuti Bujke” glatko prošao konkurs, a potom i rukovođenjem tim “javnim servisom u vlasništvu građana Srbije”, demantovao ne samo svog “kuma” Dragana J. Vučićevića već i sve one koji su u njega verovali, što budi osnovanu sumnju da je između njega i Vučića već tada bio zaključen neki “dil”. 

Kako je gospodin Bujošević rukovodio ovim javnim servisom ne bih ovom prilikom, jer o tome je mnogo toga i rečeno i napisano, a povod za ovo što, nadam se, poslednji put pišem o njemu, je njegov autorski tekst kao odgovor na zahtev univerzitetskih profesora za promenu uređivačke politike RTS-a – koji je ostao bez odgovora, potom zahtev za smenu rukovodstva RTS-a – koji je takođe ostao bez odgovora i konačno – izlazak na javni protest kome se pridružilo i ostalo nastavno osoblje, novinarska udruženja i građani, u kojem on manirom ortodoksnog medijskog poslenika ove vlasti svima njima zamera zastupanje takvih zahteva, koji su naravno neopravdani, a posebno se na licemeran i zlurad način obraća jednom od aktivista tog pokreta, Slobodanu Prvanoviću, koji je nedavno u jednom intervjuu rekao da je million puta do sada ispao politička budala – Neće mene taj, koji sam to priznaje o sebi, da uči kako se rukovodi RTS-om, veli Bujošević koji je time sve priznao o sebi – da je na vreme shvatio da se ne isplati biti budala. 

I tu dolazimo do poente. Bujošević je u godinama kada će po isteku ovog mandata otići u penziju. Mogao je lepo da se pritaji – onako kako to uspešno radi evo već četiri godine, sačeka odlazak u penziju, ode u neku vikendicu – ovaj berićetan mandat mu to može priuštiti, kreše ruže i razmišlja kako je lepo biti mudar. Za neko vreme niko se njega više neće ni sećati. Što mu je ovakvo oglašavanje trebalo. Ne govori li to o njemu – ko je zapravo Dragan Bujošević bio? Onaj sa početka teksta ili ovaj sada. Ja lično ne verujem u tolike promene – biće da je on ovakav oduvek i bio.  

Bilo kako bilo, tim autorskim tekstom je “Žuti Bujke” poplavio i može mirno da se pridruži svojim kolegama, Željku Mitroviću sa Pinka i Milomiru Mariću sa Hepija – tamo gde definitivno i pripada.    

Dragiša Čolić

4 KOMENTARA

  1. Ljudi nikako da shvate da je RTS državni javni servis a ne servis opozicije. Normalno je da će se na RTS-u mnogo više pojavljivati predsednici, premijeri, ministri i ostali iz vlasti i uprave jer je RTS državna televizija a ne promoter opozicionih stranaka i lidera. RTS je bacio akcenat na izveštavanje o javnim dogadjajima a politika je samo jedna od stvari, pored kulture, sporta, nauke, zabave. Mislim da bi i ovo malo preostalih političkih emisija na RTS-u gde se gosti svadjaju, nadvikuju i sl. trebalo ukinuti. Ima dovoljno drugih televizija gde je politika najvažniji sadržaj. Kome su političari najdraža lica mogu po ceo dan da gledaju prenose skupštine.

  2. Kada se pogledaju sa distance pomenute „perjanice“ novinarstva, nikakve razlike nema između Dragana Bujoševića i Aleksandra Tijanića, a ni Dragana J. Vučićevića. Ovaj poslednji nije menjao „ćud“, kao ni vlasnik „Pinka“ ili Milomir Marić. Svi su oni ista skalamerija i celina tzv. „javnog“ servisa u koji radi, pre svega, u svom u interesu = interesu aktuelne vlasti, a ne građana. Da ne parafraziram dalje gospodina D. Čolića, on je sve to argumentovano i detaljno obrazložio. (molim admina da ppostavi ovaj drugi komentar – ispravio sam jednu grešku u prvom redu mog teksta)

  3. Kada se pogleda sa distance pomenute „perjanice“ novinarstva, nikakve razlike nema između Dragana Bujoševića i Aleksandra Tijanića, a ni Dragana J. Vučićevića. Ovaj poslednji nije menjao „ćud“, kao ni vlasnik „Pinka“ ili Milomir Marić. Svi su oni ista skalamerija i celina tzv. „javnog“ servisa u koji radi, pre svega, u svom u interesu = interesu aktuelne vlasti, a ne građana. Da ne parafraziram dalje gospodina D. Čolića, on je sve to argumentovano i detaljno obrazložio.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime