Godinu za nama sigurno je obeležio neznatan porast prosečnih zarada, kojima se Leskovčani nisu mnogo zaradovali jer je njihova i dalje najniža u Srbiji. O tome da za tu platu možete kupiti mnogo manje nego prethodne godine u isto vreme, da i ne govorimo.
Ova 2021. godina je na jugu Srbije bila svakako turbulentna. Bacao se paradjz, gubili se vozovi, radnici su dizali bune zbog izrabljivanja, grad izrabljivačima delio nagrade, otvorili smo Rešetku, videli gradonačelnikove fazane…
U nastavku je retrospektiva godine za nama:
“Aptiv sindrom” je dijagnoza po kojoj će se sigurno pamtiti 2021. godina u Leskovcu. Veliki broj radnika u fabrici “Aptiv” negodovao je u junu ove godine zbog odluke rukovodstva kompanije da im produži radno vreme i uvede dnevne smene na 12 radnih sati. U pogone su stigla i nosila, za njima i sindikalci i inspekcije koje su zvanično kaznile stranog investitora zbog izrabljivanja, a gradonačelnik im je udelio Oktobarsku nagradu.
Upale tetiva, išijas, bol u krstima, kompresivne neuropatije ili novi takozvani „Sindrom Aptiva“
Nekoliko nedelja kasnije stotinak Leskovčana grabilo za besplatan paradajz koji su poljoprivrednici iz ovog kraja delili potpuno besplatno, nezadovoljni otkupnom cenom paradajza koja je spala na svega deset dinara po kilogramu.
Potresani snimci iz Leskovca, koji podsećaju na grabež za hlebom i zejtinom tokom velike inflacije devedesetih godina prošlog veka, obišli su Srbiju.
To je nateralo ministra poljoprivrede da u Svircu izuje cipele kako bi se krajem ove godine u Leskovcu potpisao Memorandum o izgradnji objekta za skladištenje i preradu povrća između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Grada Leskovca, Opštine Lebane, Opštine Vlasotince i povrtara Juga DOO Svirce.
Da li će se ovaj objekat zaista izgraditi ili će se izgubiti kao voz kod Boćevice, ostaje nam da vidimo u narednoj godini.
Vlast nas je naučila da možemo da budemo kažnjeni zbog toga što se ne slažemo sa njima. Više hiljada ljudi dobilo je prekršajne prijave za proteste koje su pokrenule nevladine organizacije protiv zakona o eksproprijaciji i referenduma, kao i zbog neodobravanja dolaska Rio Tinta u Srbiju. Učesnicima protesta je naloženo da plate kaznu od 5.000 dinara.
Nešto bolje su prošli stanari zgrada oko “Madere” koji su se pobunili i nedeljama protestovali zbog najavljene gradnje zgrade na parkovskoj površini i dečjem igralištu. Njima nisu stigle prijave zbog okupljanja, ali je stiglo obaveštenje da je Odeljenje za urbanizam Gradske uprave grada Leskovca na osnovu izveštaja Komisije za planove grada Leskovca ipak potvrdilo Urbanistički projekat za izgradnju višespratnice u parkiću kod Pepeljuge.
U ovoj godini smo imali čast da nas u više navrata poseti i sin predsednika Srbije Danilo Vučić, i to ne samo zbog posmatranja MMA borbi, već i kako bi obišao vinograde u Vinarcu koje je kupio “Milenijum tim”.
Taj isti “Milenijum tim” je ove godine podneo tužbe novinskoj agenciji JUGpress zato što je objavila izveštaje sa dve press konferencije Narodne stranke u Vranjskoj Banji i Leskovcu, na kojima je bilo reči o poslovima te kompanije u lokalu, a odštetni zahtevi su bili po 100.000 evra po tužbi zbog “umanjenja vrednosti žiga”, kako se navodi u tužbama. Ukupni zahtev za odštetu je bio 200.000 evra.
Iako su sa press konferencije Narodne stranke u Leskovcu izveštavali skoro svi lokalni mediji u ovom gradu “Milenijum tim” je tužio samo zbog izveštavanja JUGpressa. Zbog velikog pritiska javnosti “Milenijum tim” je zahteve za odštetu smanjio na po 100 evra po tužbi, ali od tužbi protiv medija nije odustao. Sem ovih tužbi za iste tekstove sa konferencije za novinare u Vranjskoj Banji osnivača JUGpressa i glavnu i odgovornu urednicu tužili su privatnim tužbama i dvojica direktora Milenijum tima, Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, za “duševni bol” i oni traže odštetu od dva miliona dinara.
Loša droga ponovo je kosila omladinu po Leskovcu. U avgustu mesecu, za manje od mesec dana, oprostili smo se od četiri mladića zbog upotrebe narkotika. Reč je o mladim ljudima za koje se uglavnom nije ni sumnjalo da su zavisnici od opijata, te se predpostavlja da se nisu predozirali, već da je za smrtni ishod krivo konzumiranje lošeg kvaliteta droge. Ovo je zapravo četvrti talas umiranja od loše droge u Leskovcu, a na kvalitet je počelo da se sumnja još pre par godina kada je uzoran mladić i omiljen komšija iz naselja Dubočica završio “predoziran” u jednom jarku nadomak Leskovca.
Sa druge strane, nikada nismo utvrdili tačan broj broj preminulih od korona virusa u Leskovcu, što je potvrdio i v.d. direktora Zavoda za javno zdravlje Leskovac Ivan Sokolović. Kada smo ga pitali koliki je broj žrtava kovida – 19 iz Jablaničkog okruga od 1. septembra do danas, priznao je da nema pojma.
“Nemamo taj podatak. Mi imamo samo zbirne podatke. Oduzmite broj ukupno preminulih od cifre od prvog septembra i to je to”, kazao je.
Svakako, bilo je i lepih stvari u 2021. godini. U junu se na tržištu pojavio i novi brend – Leskovačko pivo, koje proizvodi Zanatska pivara iz Vučja. Oživeli su stari simboli Leskovca. Prva svadba u nekadašnjem hotelu “Beograd”, sada „Leskovac“, održana je 25. septembra, a tržni centar Sajam je počeo sa radom u oktobru. U pitanju su investicije i rekonstrukcije koje su kupili domaći lokalni privrednici.
Ipak, trg smo gradili i cele ove godine, ali ga nismo završili. Enormno se kasni i sa radovima na završetku Bulevara Nikole Pašića. Firma koja je vršila radove na keju na Veternici ga nikada u potpunosti nije završila, Neko bi rekao: “na zapadu ništa novo”.
Dvadesetšestogodišnji Momčilo Perović vratio je nadu u želji svih nas da se mladi ljudi vrate u svoj rodni Leskovac. Naime, on se nakon tri godine na Bliskom istoku vratio u rodn igrad, svojim sugrađanim pruži ukus Katra i otvorio brzu hranu “Sahara”.
Kada smo već kod pojedinaca koji su obeležili godinu za nama, ne možemoi da ne pomenemo ni Marka Šoškića koji je skupljanjem novca za lečenje malog dečaka podigao celu Srbiju na noge, ili Dragoljuba Gajića – Valjevca kojeg je gradonačelnik Leskovca nekoliko dana pominjao češće nego bilo kog opozicionara. On već sedam godina živi u Leskovcu, a slučajno je naseljen u zgradama oko parkića iza “Madere”, slučajno mu se tu igraju deca, te se igrom slučaja i nametnulo da se bori protiv zidanje zgrade na tom prostoru i da bude jedan od organizatora protesta građana. Ovaj čovek je zbog svog građanskog aktivizma, kao i većina organizatora, zapao za oko i bio na meti prvog čoveka Leskovca Gorana Cvetanovića u izjavama koje je davao povodom ovog slučaja,
“I pored svega ja mislim da mu je ipak drago što sam ja kao Valjevac ovde u Leskovcu, što se interesujem i borim zajedno sa mojim drugim komšijama Leskovčanima za bolje uslove stanovanja u ovom delu grada. Mi nismo protiv gradnje, već protiv igradnje zgrade na ovom mestu. Mislimo da postoji urbanističko rešenje koje je bolje od ovog postojećeg i koje može da bude pogodak za sve – i za investitora, i za nas, i za grad”, kazao je letos za Rešetku Gajić.
Niko od pomenutih sugrađana nije ni uzet u obzir kao kandidat za oktobarsku nagradu, ali je zato gradonačelnikov doberman proglašen za prvaka Srbije na leskovačkoj izložbi pasa.
Ne sumnjamo da će gradonačelnik osvojiti još po koju nagradu u narednoj godini, a mi se nadamo da ćemo živeti barem malo bolje.
To je sve apsolutno tačno od reči do reči!