Organska hrana je decenijama unazad hit u svetu, a trend organske ishrane se proširio i na naše prostore. Dok jedni smatraju da ishranom baziranom na organskim namirnicama doprinose očuvanju zdravlja, drugi su sumnjičavi. Šta je organska hrana, kako se proizvodi i zbog čega treba svakodnevno da bude na vašem meniju odgovaramo u nastavku članka.
Šta je organska hrana?
Termin „organska“ se odnosi na način na koji se određena hrana proizvodi. Organska hrana je uzgajana bez upotrebe veštačkih hemikalija (aditiva i konzervansa), hormona, antibiotika i genetski modifikovanih organizama (GMO).
Da bi bio označen kao organski, prehrambeni proizvod ne mora da sadrži veštačke aditive za hranu. Ovo uključuje veštačke zaslađivače, konzervanse, boje, arome i mononatrijum glutamat.
Organski uzgojeni usevi imaju tendenciju da koriste prirodna đubriva poput stajnjaka za poboljšanje rasta biljaka. Životinjama koje se uzgajaju organski ne daju se antibiotici ili hormoni rasta. Organska poljoprivreda teži poboljšanju kvaliteta zemljišta i očuvanju podzemnih voda. Takođe smanjuje zagađenje i čuva već narušenu životnu sredinu.
Organske namirnice koje se najčešće kupuju su voće i povrće, žitarice, mlečni proizvodi i meso. Dostupni su i prerađeni organski proizvodi, kao što su sokovi, poslastice i zamene za meso.
Pravila proizvodnje organske hrane
Kako bi namirnica mogla da nosi sertifikat organske, proizvođač podleže strogim pravilima i proveri nadležnih kontrolnih organizacija. Organska proizvodnja je regulisana do najsitnijih detalja sledećim pravnim aktima:
- Zakon o organskoj proizvodnji.
- Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.
- Pravilnik o dokumentaciji koja se dostavlja ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji radi izdavanja potvrde, kao i o uslovima i načinu prodaje organskih proizvoda.
Navedeni pravni akti uređuju sve etape organske proizvodnje – od kvaliteta zemljišta, vrste semena koja se koristi, pomoćnih materija koje povećavaju plodnost i štite useve od štetočina. Akti organske proizvodnje uređuju i način žetve, skladištenja i pakovanja organske hrane.
Ništa nije prepušteno slučaju. Budno se pazi da organske namirnice ne dođu u dodir sa tradicionalno proizvedenim, kako ne bi bile kontaminirane. Iz tog razloga iste mašine za pakovanje se ne mogu koristiti za obe vrste proizvoda, sem ako su nakon obrade tradicionalnih proizvoda sterilisane na zakonom propisani način. Isto važi za skladištenje i transport.
Kontrolne organizacije bez najave u svakom momentu mogu “svratiti” da iskontrolišu proizvodne tokove, a proizvođač im na uvid mora pružiti sve evidencione knjige ili pokazati stanje na terenu.
Prednosti organske hrane
Evo nekih od najistaknutijih prednosti organski dobijenih namirnica u poređenju sa namirnicama proizvedenim klasičnim metodama:
- Organska hrana ne sadrži GMO. Ne samo da organski sertifikat osigurava da u hrani nema štetnih hemikalija, već garantuje i da nije GMO, a poznato je da je glavna zabrinutost zbog štetnih efekata GMO hrane na zdravlje prenos rezistencije na antibiotike, toksičnosti i potencijalnog okidača alergija.
- Organska poljoprivreda ne zagađuje zemljište. Organska poljopivreda koristi neškodljive materije koje povećavaju plodnost zemlje, dok su tradicionalno uzgojene biljke prskane izuzetno toksičnim hemikalijama koje ubijaju sve osim samog useva.
- Organska sredstva za zaštitu bilja ne utiču na rezistentnost insekata. Kada se insekti prskaju hemikalijama oni se prilagođavaju i pronalaze načine da postanu otporniji. Toksini postaju neefikasni, a štetočine još opasnije, što nije slučaj sa organskim uzgojem.
- Organski uzgoj štiti biodiverzitet. Herbicidi i pesticidi ne prave razliku između dobrih i loših buba, jednostavno ih sve ubijaju. Da bi postojao život na zemlji potrebno je da održavamo određeni nivo biodiverziteta; ovo uključuje sve od najvećih sisara do najsitnijih insekata. Organska poljoprivreda primenjuje tehnike zdravog uzgoja koje imaju za cilj održavanje tog neophodnog nivoa biodiverziteta.
- Organski uzgoj ne zagađuje sredinu. Organski uzgoj ne šteti okolini u kojoj se uzgaja. Za razliku od neorganskih praksi, organske ne izlučuju toksine u vazduh, vodu za piće i zemlju. Poljoprivrednici nisu izloženi herbicidima i pesticidima ceo dan; a ako se hrana kupuje na pijaci na kojoj se uzgaja, to smanjuje troškove transporta i emisije gasova.
- Organska hrana je često nutritivno bogatija. Organska hrana dobija svoje hranljive materije direktno iz zdrave, bogate, organske zemlje. Ako je zemlja zdrava, onda nema potrebe za sintetičkim đubrivima koji dospevaju u hranu.
- Organska hrana je ukusnija. Baš kao što meso životinje pod stresom nije tako ukusno i meko kao meso opuštene životinje, ukus biljaka uzgojenih tradicionalnim metodama neće biti kao organski. Biljka koja treba da kopa dublje da bi pronašla hranljive materije koja su joj potrebne je pod stresom i ne može tu energiju da usmeri ka rastu svog ploda.
Da li ste spremni da učinite korak ka zdravijoj životnoj sredini i boljem zdravlju i pređete na organsku hranu? Mi jesmo.
