Avion marke „Ferman“ nad nebom iznad Kragujevca Ljutovac je pogodio već prvim hicem iz topa, koji je bio stari, modifikovani turski top, zarobljen još 1912.
Radoje Ljutovac bio je srpski artiljerac, koji je 1915. godine topom oborio prvi neprijateljski avion. To se smatra ne samo prvim obaranjem aviona iznad Srbije, već i prvim obaranjem jednog aviona iz topa. Ljutovac se danas slavi kao rodonačelnik srpske protivvazdušne odbrane.
U Prvi svetski rat je stupio 1914. godine, a naredne godine Ljutovac je raspoređen u dopunski bataljon artiljerijskog puka „Tanasko Rajić“, gde je dospeo u specijalnu jedinicu – novoformiranu Protivavionsku bateriju, koja se nalazila na Metinom brdu iznad Kragujevca.
Pre podne, dana 30. septembra 1915, jedinici Ljutovca data je uzbuna, jer su se od Lapova prema Kragujevcu približavala tri neprijateljska aviona. Kada su doleteli iznad Kragujevca, izbacili su 45 bombi, od kojih je 16 palo na Vojno-tehnički zavod, osam na železničku stanicu, a ostale na grad. Srpski vojnici su otvarali vatru iz pušaka i mitraljeza, ali bez uspeha.
Radoje Ljutovac je, po naređenju komandira, nalazio kraj topa. Ali, to nije bio protivavionski, već stari, modifikovani turski top, zarobljen još 1912. godine. Nanišanio je i ispalio jednu jedinu granatu, očigledno u pravom trenutku.
Komandni avion marke „Ferman“ pogodio je već prvim hicem. Iz aviona je počeo da kulja izbija dim, a zatim se srušio na zemlju, u Ulicu prestolonaslednika Petra, pored kuće Obrena Jankovića.
Komandir mu je dao konja, kojim je Ljutovac odjahao u grad, gde je potražio oboreni avion.
Počast poginulim pilotima
Zajedno sa avionom, dogorevala su i tela neprijateljskih pilota. Ljutovac im je salutirao odajući mrtvima počast. Zabeležena su i imena poginulih pilota: kapetan Fon Šefer i Oton Kriš. Okupljeni građani ubrzo su shvatili da je ovaj vojnik artiljerac zaslužan za obaranje aviona.
O svom podvigu Ljutovac je kasnije rekao: „Drhtala mi je ruka da ne smem da promašim.“ Podvig Ljutovca iz 1915. uveliko podseća na obaranje američkog borbenog aviona stelt tehnologije F-117A, 27. marta 1999. godine.
Nešto kasnije, stiglo je i zvanično priznanje: Ljutovac je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen je u čin kaplara. Kasnije, na Solunskom frontu, unapređen je u čin narednika.
U jesen 1918. godine učestvovao je u proboju Solunskog fronta.
Nakon završetka rata, Ljutovac je u Trsteniku otvorio trgovinsku radnju mešovite robe.
Godine 1938. u Beogradu, na Banjici, održana je Revija trupa Vojske Kraljevine Jugoslavije, povodom 20-godišnjice proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije. Ljutovac je bio i počasni gost jednog artiljerijskog puka u Beogradu, o čemu svedoči sačuvana fotografija na kojoj se vidi Ljutovac kako, na počasnoj tribini, razgovara sa grupom generala.
Tridesetog septembra 1963. godine Narodni univerzitet u Kragujevcu je organizovao predavanje sa projekcijom, pod naslovom „Prvo naše ratno obaranje neprijateljskog aviona iznad Kragujevca, 30. septembra 1915. godine“. Predavač je bio Dragan Vojinović, publicista iz Beograda, a ovom predavanju je prisustvovao i Ljutovac, proslavljeni strelac oborenog aviona.
Inače, o svom podvigu često je pričao u kafani „Trstenik“, u kojoj je zauzimao počasno mesto. Trsteničani kažu da se družio sa vojvodom Živojinom Mišićem. U Kruševcu i Beogradu Ljutovac je primao i strane delegacije.
Ljutovac je odlikovan Karađorđevom zvezdom, nosilac je Albanske i Ratne spomenice. Taj dan, 30. septembar, danas se slavi kao Dan roda artiljerijsko-raketnih jedinica Vojske Srbije, a kragujevačka kasarna nosi njegovo ime.
