Zahvaljujući industrijskom, pa bogme i kulturnom, razvoju, jasno se može uočiti taj stereotip o selu kao “blatnjavom”, “zaostalom”.
Čovek iz sela u Srbiji je oduvek bio okarakterisan kao “primitivac”, seljak”, “neobrazovan” i kao neko ko želi da pobegne iz blata, ali i od oranja paorske zemlje tražeći “gospodski život” u velegradu želeći da postanu “neko i nešto” jer mu selo to nije pružilo.
U svetu se oni imućniji odlučuju da kupe kuću na selu i žive miran život željni zdravog vazduha, organske hrane žudeći za srdačnošću koju ima mala sredina pruža. To u Srbiji nije slučaj! Barem ne za sada.
U prilog tome govori prepiska na društvenoj mreži Fejsbuk koja je opisala upravo ovu situaciju selidbe iz sela u grad jednog lokalnog “političara” koji zaposlio celu svoju familiju što je izazvalo lavinu negativnih komentara i polemike. Odmah se povela polemika o tome kako nema “balvana” samo u selu već ih se namnožilo i u gradu, kao i da je Srbija puna nepotizma:
– Dođeš iz sela u grad i zaposliš svu svoju familiju, i onda svi oni koji nisu iz tvog sela ne mogu da nađu posao, a treba i oni da žive i da se hrane. Onda oni odu u Nemačku i spasu se jer ovde ne mogu da nađu posao od takvih poput tebe. Onda ostaneš ti degeneričnog seoskog koda koji bi trebalo da se leči, ali se ne leči. Jer obično se takvi kao ti, mimo svog sela i vukojebine, u čitavom svetu leče na primer od paranoidne šizofrenije. I tako čiča miča i gotova priča – napisao je iznerviran autor statusa na Fejsbuku.
Jedan od komentara je glasio:
– Znaci Srbin političar – gori nego aganlija, kučuk alija, mula jusuf i fočić Mehmed aga zajedno, za malo putera i slada prodali bi sve i ono što se nikad ne prodaje.
Kako stoje stvari, sve se vrti oko činjenice da su danas svi nešto fini i nežni i svi bi u kancelarije kao i da niko više neće da radi zemlju.
– Evo ljudi koji rade zemlju ne mogu naći radnike ni za par hiljada dnevnice – napisao je jedan komentator.
Dok su se u nedogled nizali komentari na račun balvanolike individue koji je zaposlio celu familiju i pobegao sa brda u grad, pomislili smo da možda i nije sve tako crno u državi Srbiji. Možda ipak postoje ljudi koji vredno obrađuju svoju zemlju na seoskom imanju, privređujuju i nemaju nameru da se odsele u grad jer prepoznaju prave vrednosti.
Ukoliko ima takvih, pišite nam u komentarima o njima. Njihove životne priče vredne su pažnje šire javnosti, a ne ovi partijski balvani.
izvor:mitrovica.info
Cijeli problem se vrti oko ZDRAVE (normalne ) DRŽAVE !! Kada to dostignemo, sve ostalo će leći“ na svoje mjesto. U takvoj , zdravoj državi, državni funkcioneri i funkcioneri u državnim poduzećima su nadasve poštene i maksimalno stručne osobe. I pored toga sistem kontrole nad njima je stalan, javan i otvoren. Neuništivi “ zakon tržišta”, regulirati će besprijekorno ekonomska kretanja i ekonomsku logiku.
Teško je za povjerovati da će poduzetnik porijeklom sa sela, zaposliti u SVOJU firmu, nestručne radnike samo zato što su mu rodbina ili su iz istog sela.
U normalnoj državi rukovodilac društvenog poduzeća to ne bi smio ni da pomisli !! Adekvatna zarada uz prateću infrastrukturu, povratiti će veliki broj mladih na selo. Dajte mladima uvjete kakve imaju drugi u Europi ( stimulacije, potsticaj, garantirani otkup, kredite za strojeve itd ) i neće biti potrebe nagovarati ih. Svijet je inače zahvaljujući napretku, postao globalno selo. Ogromno je bogatstvo imati zdravu državu, jer to bogatstvo generira sva ostala bogatstva, barem je nama Srbima to danas jasnije nego ikada prije.