Srbija je duboko podeljeno društvo i to je danas činjenica. U vreme korone smo otišli i korak dalje od već standardne političke (žuti lopovi i napredni Bogom dani funkcioneri) i medijske polarizacije (strani plaćenici i tabloidni zaljubljenici u vlast). Korona nam je darovala potvrdu kliše podele u koju niko normalan ne želi da veruje, iako je možda prepričava po kafanama, uglavnom u šali. To je pežorativna regionalna podela.
Tako je nedavno premijerka Ana Brnabić izjavila “da bismo bez Vranja imali jedan od najboljih rezultata” u Srbiji na dnevnom nivou u borbi protiv korone. Bez želje da se premijerka razočara, ali mora da sazna jednu bolnu istinu – Vranje jeste deo Srbije. Sa sve svojim, nažalost, lošim rezultatima sa virusnom infekcijom.
Ipak, već sutradan je ispravljena ta “nepravda” koja je tištila premijerku – Vranje nije ušlo u dnevnu statistiku. Bilo je svega 34 zaraženih, kako su rekli u celoj Srbiji, ali bez Vranja, a Vlada se brže-bolje pohvalila najboljim rezultatima do sada i odlučila da za ulazak u zemlju više nisu potrebni ni testovi ni izolacija.
Dan nakon toga, kada je Vranje opet postalo deo Srbije i statistike, imalo je više zaraženih nego ostatak države prethodnog dana, ali koga briga. To nešto što nam je “rušilo Sneška” nestalo je jednog dana i brojke su bile najbolje i svi su bili srećni.
Dobro, svi osim Vranjanaca koji i dalje strahuju za svoje zdravlje. Oni veruju da njihova država Srbija brine o njima i nije im jasno zašto se premijerka ljuti zbog loših rezultata iz njihovog grada kao da su oni krivi. A upravo je odluka države bila da privreda mora da se budi. Da radnici moraju na posao. U krcate autobuse i fabrike. Sa maskama i rukavicama ili bez njih – to samo oni znaju, jer očigledno kontrola nadležnih nije adekvatna. Ili bar ne daje rezultate.
Umesto što bi da ih briše gumicom, za premijerku je bolje da pooštri kontrole u fabrikama i prevozu radnika u Vranju. Da poradi na uređenju i poboljšanju uslova u zdravstvenim ustanovama, jer novinari iz ovog grada svedoče da na početku pandemije tamo nije postojao beskontaktni toplomer.
Ali ako se vodimo logikom premijerke, evo jednog predloga. Srbija je iz pandemije, kako govore predsednik Aleksandar Vučić i ministar Siniša Mali, izašla kao “ekonomski tigar”. Ceo svet brine o finansijama, grca u dugovima i kreditima i klizi ka recesiji, ali Srbija nekim čudom riče. Kao tigar. Tigar koji se takođe zadužuje da bi građanima isplatio po 100 evra, ali oni će to i da vrate, pa se valjda puno ne sekira. I zato skoro svakog dana diže prognozu svog BDP-a za kraj ove godine. Jel smo već ušli u plus?
Jug naše države je već decenijama region sa najnižim primanjima. Jedan od najnerazvijenijih i sa opštinama koje su devastirane. Pomozimo tigru koji bi bez juga Srbije bio još jači, a standard još bolji. Računajmo BDP do Ražnja. Što da ne?
Iako bi neki vlastodršci to možda želeli, stvarnost je potpuno drugačija i jug, ne samo da je po Ustavu u sastavu Srbije, nego je njen neodvojiv deo iz mnogo razloga. Dovoljno je da navedemo Niš kao raskrsnicu puteva, istoriju koja pamti Konstantina i Nemanjiće, vrelu krv, čoček, dobru rakiju, ajvar i roštilj i naravno pravoslavlje koje dolazi sa juga. Dopunite niz po želji.
Baš zato umesto brisanja i želje da ne remeti planove, za jug Srbije Vlada treba da se oznoji još više i da od njega napravi i zdravu i uspešnu sredinu. Regiju u kojoj mladi žele da ostanu i žive, a ne da beže. Najčešće u Beograd, jer je tamo skoro uvek baš dobra statistika.
Ali posle 8 godina ove vlasti krenulo je polako. Eto, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je kao predsednik Kriznog štaba za Nišavski i Toplički okrug konačno shvatio “da nije istina to što se priča za južnjake i da je narod mnogo bolji” (šta god da se to pričalo o nama).
Ono što zapravo treba da shvate je da je narod isti i severno i južno. I u Vranju i u Subotici. Oni o svima treba da brinu podjednako i odgovorno, a ne tako što će da šminkaju i vrednuju samo lepše statistike. Ako to ne shvate u ovoj, možda će u nekoj drugoj, trećoj ili četvrtoj Vladi… Nekad.
Na nama južnjacima je da ih menjamo dok ne nađemo pravu. Sigurno znaju da smo makar tu najbolji.
Aleksandar Stankov
Izvor: juznevesti.com
Odlicno ogranicimo srbiju na opstinu Veacar ili stari grad
Srbija pati od Beograda. Sva vlast, sva moc, sve ustanove i sva ministarstva koncentrisani su u Beogradu. Svi prihodi Srbije se slivaju u Beograd, da bi kasnije, po samovolji politicara, bili raspodeljeni. Danas, u doba opste povezanosti WEB mrezom, to je ne samo prevazidjeno, nego i pogubno za razvoj zemlje,
Kada bi Beograd bio u drugoj državi, bili bi prvi u svetu sa najmanje zaraženih od Corone, a kada bi Brnabićka bila predsednik vlade neke druge države, mi bi imali najbolju vladu u istoriji Srbije !